Srbijavode i svi njihovi zaposleni su na budžetskim jaslama i prema poslednjem finansijskom izveštaju iz 2021. beleže godišnji prihod od oko 3,5 milijarde dinara i imaju ukupan dobitak veći od 45 miliona dinara.Takođe, prema podacima APR-a, u ovom preduzeću zaposleno je 159 ljudi."Usled obilnih padavina, došlo je do izlivanja reka u naseljima Šutenovac i Trnava u Novom Pazaru". Ovako su počinjale vesti lokalnih medija u nedelju, 19. novembra.Naime, reka Jošanica izlila se iz svog korista na više lokacija u novopazarskom naselju Šutenovac, a do izlivanja vode došlo je i u naseljima Postijenje i Blaževo.

Ubrzo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao vrhovni komandant Vojske Srbije, izdao naređenje da se pripadnici Vojske angažuju u pomoći građanima Novog Pazara i Tutina u borbi protiv vodene stihije.Istog dana se oglasio i direktor preduzaćea "Srbijavode" Goran Puzović, koji je u Tutinu rekao da je ciklon doneo "ozbiljne padavine" i da za 24 časa na ovom području palo oko 120 litara kiše. Inače, u Tutinu je nakon porasta vodostaja reke Vidrenjak, proglašena vanredna situacija. Puzović je tada kazao i da je potrebno uz pomoć lokalne samouprave izraditi projekat, kako se više ne bi dešavale situacije poput aktulene.Ministar Bratislav Gašić kao komandant Republičkog štaba za vanredne situacije i ministar odbrane Miloš Vučević su, po nalogu predsednika Vučića, obišli područja zahvaćena poplavama u Novom Pazaru i Tutinu."Danas je bilo više intervencija. Situacija u Titinu je teže nego u Novom Pazaru, imali smo izvlačenje jednog auta u kome je bilo dvoje ljudi i čišćenja podruma. Reka se povukla, u ovom trenutku intervenišemo kako bi pomogli građanima Tutina da izvuku vodu iz podruma", precizirao je ministar Gašić."Srbijavode" saopštile su da je u opštini Prijepolje zbog padavina došlo do podizanja nivoa reke Lim koja je odnela deo ograde sportskih terena u naselju Šarampov.

Dodali su da je u ovom naselju instaliran sistem zaštite odbrane od poplava i da su dežurne službe sa vodoprivrednim preduzećima postavili mobilnu opremu za odbranu od poplava u Prijepolju u dužini od 80 metara.

Da li je sve moglo da se spreči?

"Nažalost, velike padavine u našoj zemlji uvek su najava potencijalne katastrofe jer je odavno očigledno da na ovim prostorima ne postoje nikakva ulaganja u sisteme za odbranu od poplava, ‘Srbijavode’ ne rade ništa, a država nema interesovanja da finansira prevenciju od jakih kiša, jer stadioni su ipak profitabilniji", u razgovoru za Nova.rs rekao je profesor Aleksandar Anđelković, doktor biotehničkih nauka sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručnjak za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.Anđelković kaže da je snimak spasilaca koji su pokušali da ivuku dete u Tutinu "jeziv", te da se vidi da su se oni mučili da priđu preko improvizovanih stepenica, a da je sve "bedno i neuređeno, neorganizovano i prepušteno slučaju".On naglašava da, iako je smrt dvogodišnjeg dečaka bila nesreća koja nažalost može da se desi svuda, problem u našoj državi je to što, svaki put kada padne veća količina kiše, dešavaju se poplave.

Tada se, kako dalje priča Anđelković, svi "hvataju za glavu", ali nikoga nije briga da spreči da u budućnosti do ovakvih situacija uopšte i dođe.Naime, naglašava on, iz preduzeća "Srbijavode" će nas ubeđivati u apokaliptične kiše koje su pale u kratkom vremenskom periodu, ali da oni nešto rade, ne bi bilo razloga za paniku."Apokaliptični scenario moguće je preduprediti projektovanjem regulacije reke. Potrebno je uzeti računske kiše za određeni sliv, ako postoje podaci iz hidroloških godišnjaka RHMZ-a, ako ne, postoje druge metode. U gradskim sredinama reke se regulišu najčešće na jedan odsto vode, odnosno statistički na vode koje imaju proticaj kakav se računski javlja jednom u 100 godina. Ovakve se vode mogu desiti i dva puta u jednom danu, ali to je mera na koju se radi proticaj u koritu reke. E sad, zašto je ovo važno, kada se dese proticaji veći od izračunatog (ove ‘apokaliptične’ kiše) korito reke bude potopljeno, voda se izliva iz njega svuda. Međutim, ako se izliva samo na pojedinim mestima, to znači da tu korito ili nije bilo čisto ili je bilo oštećeno, ili je neki most napravljen u proticajnom profilu, ili je neko napravio deponiju u reci… Imali smo prilike da gledamo radnike u Novom Pazaru kako sipaju beton u reku, a to je jedan od jezivih primera. Znači, da su kiše veće od računatih, korito bi celo bilo potopljeno jer ni u jednom svom delu ne bi moglo da primi vodu koja teče. Ako je samo na pojedinim mestima došlo do izlivanja, na tom delu korito nije održavano. Sad krivci treba da se jave i da objasne zašto nisu radili svoj posao na vreme", naglašava profesor Anđelković.

Reke Srbije, ističe on, prepuštene su same sebi, s obzirom na to da se njihovim regulisanjem niko ne bavi."Srbijavode", ali i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su u obavezi da održavaju rečna korita.Kako je Puzović juče saopštio, "Srbijavode" sprovode "određene mere" na reci Lim u Prijepolju, kao i da je u toku noći postavljen zaštitni mobilni sistem. Dodao je i da se na vodnoj jedinici "Lim-Prijepolje" uvodi redovna odbrana od poplava na reci Grabovici u Sjenici u dužini od 0,7 kilometara.

"Sve jedinice Sektora za vanredne situacije, lokalne samouprave i službe JVP 'Srbijavode' sa opremom i mehanizacijom su na terenu i sprovode svoje radnje, a džakovi za odbranu od poplava su raspoređeni i distribuirani na svim ugroženim područjima", navodi se u Puzovićevom saopštenju.On je zaključio da je potrebno raditi na "edukaciji i podizanju svesti građana".Od "Srbijavoda" i Ministarsva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u čijoj je nadležnosti upravljanje rizicima od štetnog dejstva voda, pokušali smo da saznamo zbog čega je nakon kiše došlo do, praktično apokalipse, šta tačno podrazumevaju "određene mere" koje je spominjao Puzović, da li će nadležni preduzeti određene mere predostrožnosti kako se ovakve situacije ne bi ponavljale, kao i da li su planirana veća ulaganja u sistem za odbranu od poplava.Do objavljivanja ovog teksta, od Ministarstva nismo dobili odgovore ni na jedno od ovih pitanja.Kako iz "Srbijavoda" kažu za portal Nova.rs, nakon proglašenja vanredne odbrane od poplava na više lokacija, situacija na terenu se stabilizovala. Službe "Srbijavoda" sprovode celodnevno dežurstvo na terenu u skladu sa fazom odbrane od poplava, prema Opštem i Operativnom planu za odbranu od poplava za 2022. godinu. Dežurne službe pristune su sa opremom i teškom mehanizacijom i "sprovode sve potrebne mere kako bi se zaštitili najkritičniji lokaliteti".Dalje navode da je u Prijepolju na Reci Lim postavljen mobilni sistem za zaštitu od poplava u naselju Šarampov. S druge strane, u mesu Zaluge, nizvodno od Prijepolja, nema regulisanih deopnica i regulacionih objekata, "ali se pomaže stanovništvu" i postavljaju se džakovi sa peskom.Kako kažu, svi izgrađeni vodni objekti, nasipi i regulacione građevine izdržale su i na uređenim delovima vodotokova nije došlo do izlivanja. Došlo je tamo gde vodotokovi nisu uređeni, ali oni se ne nelaze u Operativnom planu odbrane od poplava, već pripadaju vodotocima drugog reda i u nadležnosti su lokalne samouprave."U koordinaciji sa Vojskom Srbije i Sektorom za vanredne situacije u Novom Pazaru i Tutinu izvršene su sve potrebne intervencije na pomoći stanovništvu i sprečavanju daljeg plavljenja i radi se na čišćenju dvorišta i podruma koje je zahvatio poplavni talas", kažu iz ovog preduzeća i dodaju da je JVP "Srbijavode" do sada realizovalo oko 750 projekata i 17 kapitalnih investicija za unapređenje zaštite od poplava na najugroženijim područjima.Takođe, prema njihovim rečima, u ovogodišnjem planu poslovanja preduzeća, postoje sredstva predviđena za izgradnju, sanaciju, investiciono i redovno održavanje, koja opredeljuje Vlada."Vlada Republike Srbije, koja je osnivač javnog vodoprivrednog preduzeća, iz godine u godinu izdvaja sredstva za resor vodoprivrede, a samim tim ono što je naš osnovni zadatak - prevencija dobija na svom značaju. Danas se deluje preventivno sa idejom da se spreče poplave i preduprede uzroci koji dovode do poplava", zaključili su.

Odgovornost je na svima - od javnih preduzeća do države

Kako profesor Anđelković objašnjava za naš portal, svi vodotoci dele se na dve kategorije: prvu i drugu. Prva kategorija u nadležnosti je "Srbijavoda", a druga u nadležnosti lokalnih samouprava. Profesor objašnjava da iz ovog preduzeća govore istinu - mesta na kojima je došlo do izlivanja reka nisu u njihovoj nadležnosti, ali to ne znači da nemaju baš nikakvu odgovornost."Iako su vodotoci drugog reda u nadležnosti lokalnih samouprava, to ne znači da u opštini mora da sedi neko ko je stručan u ovoj oblasti, ali, s druge strane, u 'Srbijavodama' mora", objašnjava naš sagovornik.Stoga, iako preduzimanje konkretnih koraka nije u njihovoj nadležnosti, potrebno je da, u ovakvim situacijama, lokalnim samoupravama pošalju određenu vrstu inicijative ili predloga."Oni su naveli da rade, ali to je nedovoljno. Veliki Pazar zadesile su velike poplave i 2018. godine, tako da meni nije jasno o kakvoj prevenciji oni ovde govore", kaže Anđelković.Naš sagovornik je izričit - i "Srbijavode" i lokalne samouprave i Republika Srbija treba da ponesu deo odgovornosti."I umesto gradnje Nacionalnog stadiona, bolje je da se novac usmeri u preventivu ovakvih situacija. Mi živimo u 21. veku a svaka velika kiša nam se predstavlja kao 'hiljadugodišnja', što nije istina", kaže Anđelković.Iako mesta na kojima se voda izlila zaista nisu u nadležnosti "Srbijavoda", naš sagovornik se pita - da li je neko od nadležnih podneo prijavu, makar protiv NN lica, koja posao na vodotocima nije uradila onako kako bi trebalo?

(Ne)zapamćene poplave

Iako javnost pamti poplave koje su se na teritoriji Srbije desile u maju 2014. godine, čini se da nadležni iz toga nisu izvukli nikakvu lekciju.

Poplave su tada usledile nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva. Na teritoriji čitave zemlje, za 24 časa palo je više od 100 litara kiše po kvadratnom metru. Vanredna situacija proglašena je 15. maja, a od posledica poplava je stradalo više od 50 osoba.Tog dana je više od 85.000 ljudi ostalo bez struje, a veliki broj kuća je poplavljen. Sutradan je započeta evakuacija Obrenovca, u kojoj su učestvovale Vojska Srbije, žandarmerija i vatrogasci, zbog toga što je Obrenovac prekrila voda, u nekim delovima u visini iznad 2,2 metra, pisali su tada mediji.U danima koji su usledili, evakuisano je nekoliko desetina hiljada ljudi, dobrovoljci su pomagali, pod uticajem klizišta porušeno je oko 200 kuća, više od 2.000 objekata bilo je poplavljeno, a Vlada Srbije proglasila je tri dana žalosti.

Prema tadašnjim prvim procenama, načinjena šteta iznosila je milijardu evra.Ni za šta od onoga što se desilo u dugoj polovini maja 2014. godine, niko nije odgovarao, niti je ikakva istraga pokrenuta, bez obzira na to što je Aleksandar Vučić lično rekao da će "krivci biti pronađeni".BONUS VIDEO Na mestu tragedije: Ovde je stradalo dvogodišnje dete u poplavi u Tutinu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=namestutragedijeovdejestrdalodvogodinjedeteututinu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4642781"]