Milion Rakovici, 800 hiljada za radionicu na Adi, 400 hiljada galeriji Neleta Karajlića, nula Haosu, a ULUS pita: Gde idu pare Beograđana

Sekretarijat za kulturu je, podsetimo, još 7. februara raspisao javni konkurs radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje, iz budžeta grada Beograda, projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, čija je realizacija predviđena u ovoj godini.

Odijum u stručnoj ali i široj javosti nakon objavljivanja rezultata ne čudi, s obzirom da su mnogi prijavljeni na ovaj konkurs ostali "kratkih rukava". Primera radi, Srpsko književno društvo koje niti za jedan od osam predloženih projekata nije dobilo finansijsku podršku.

Sličnih primera ima u gotovo svakoj oblasti, bilo da se radi o književnosti, muzici, umetničkoj igri ili pozorišnoj delatnosti, za koju dodeljivan novac. Jedna od njih jeste i ona koja se odnosi na projekte iz oblasti likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, kao i dizajna i arhitekture.

Podržano je 30 projekata sa 11,1 milion dinara. Ubedljivo najviše novca pojedinačno dobio je Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica - 900.000 dinara za projekat "Zemlja kao arhiv". Stotinu hiljada dinara manje dato je umetničkom udruženju "Džet klok" za “Međunarodnu vajarsku radionicu Ada”.

Po 500.000 dinara dodeljeno je galerijama Štab, Iks Vitamin, Dimenzija, Grafičkom kolektivu i Bloku za godišnje programe tokom 2026.

Isto toliko dobio je ULUPUDS za realizaciju 58. Majske izložbe, kao i 400.000 dinara za Tradiciju kao kriterijum u Vojvodini, a stotinu hiljada za realizaciju postavke Međunarodne nagrade “Ranko Radović”.

Na ovom konkursu bez sredstava ostali su galerije Haos ili U10. No, zato jesu neke druge privatne. Među njima je i ona koju sa suprugom vodi Nenad Janković, poznatiji kao Nele Karajlić. U pitanju je Galerija Sanjaj kojoj je dodeljeno 400.000 dinara. Isto toliko dobila je Likovna galerija Kolarčeve zadužbine za godišnji program. Istovetna sredstva dodeljena su Božidarcu, ili Inicijativi za regionalnu saradnju za projekat "Dvorci Srbije, zaštita kulturne baštine-konferencija o beogradskim dvorcima i dvorovima”, odnosno za Festival kratkog filma - Portret umetnika, kao i za Dečiji kulturni centar "Majdan".

Nakon objavljivanja rezultata oglasilo se i Udruženje likovnih umetnika Srbije, koje je na ovom konkursu dobilo novčana sredstva za samo dva projekta: 400.000 dinara za godišnji program Galerije ULUS i 430.000 dinara za realizaciju programa u Umetničkom pavijonu "Cvijeta Zuzorić" tokom 2026.

- ULUS-u je za godišnje programe u oba izložbena prostora dodeljeno svega 830.000 dinara - iznos koji nije dovoljan ni za osnovno održavanje programa, niti prostora, a kamoli za razvoj i očuvanje institucije od nacionalnog značaja, kakav bi po svojoj prirodi trebalo da bude ULUS u svakom normalno uređenom društvu - saopšteno je iz ovog udruženja, uz napomenu da ULUS-ov projekat Bijenale mladih na ovom konkursu nije ni razmatran.

Takođe, i da je "dodeljeno" nula dinara za podsticanje umetnosti i stvaralaštva mladih, što, kako još dodaju, dovoljno govori o nakaradnom kriterijumu raspodele sredstava.

- Projekat ULUS-ove Baze vizuelnih umetnika, koji je od nacionalnog značaja da se dalje razvija i održava, takođe nisu dodeljena sredstva, kao ni vajarskoj koloniji Kalemegdansko drvo, koja se godinama uspešno realizuje u samom okruženju UP "Cvijeta Zuzorić". Sve to nam ukazuje na nedostatak procedura i ozbiljnu manjkavost standarda pri dodeljivanju sredstava na ovom konkursu – kažu u ovom udruženju.

Podsećaju i da je Udruženje likovnih umetnika Srbije najveće i najstarije reprezentativno udruženje u kulturi u regionu, osnovano pre više od stotinu godina, koje broji više od 2.500 članova i aktivnosti realizuje u dva izložbena prostora - Galeriji ULUS i Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić".

- Na godišnjem nivou ULUS organizuje više od 20 samostalnih izložbi umetnika savremene umetničke scene i preko 15 značajnih kolektivnih izložbi, od čega su Prolećna i Jesenja izložba sa tradicijom od skoro veka postojanja. Kroz izlagačke programe ULUS-a godišnje prođe više od hiljadu umetnika, dok galerijske prostore posete desetine hiljada ljudi - ukazuju u ovom udruženju.

Objašnjavaju i da se programske aktivnosti Udruženja finansiraju putem republičkih i gradskih konkursa za programe u kulturi, kao i kroz kotizacije i članarine.

- Odnos prema ULUS-u na ovom konkursu je paradigma odnosa prema kulturi i umetnosti. Smatramo da je važno reći da je ovakav način rada neodrživ i vodi, ili tačnije, već je odveo u gubljenje mnogih značajnih obeležja naše kulture i umetnosti. Da li odluka gradskih vlasti odražava stav Beograđana, građana Srbije, velikih umetničkih predaka, podržavalaca umetnosti i savremenih kulturnih radnika? Ponovo se postavlja pitanje - kuda idu pare poreskih obveznika i po kom ključu ih komisija raspoređuje? Imamo li pravo da odustanemo od ULUS-a - pitaju na kraju iz ovog udruženja.