Pingvin svake godine prepliva hiljade kilometara kako bi posetio čoveka koji mu je spasio život: Naučnici ovu scenu gledaju u čudu

Sve je počelo 2011. godine kada je Žoao Pereira de Souza, stanovnik brazilske obale, pronašao iscrpljenog pingvina na plaži u blizini Rio de Žaneira. Životinja je bila potpuno prekrivena naftom, što za pingvine može biti smrtonosno jer uništava zaštitnu funkciju perja i remeti sposobnost održavanja telesne temperature.

Brazilac je odlučio da pomogne životinji. Odneo je pingvina kući, pažljivo mu očistio telo od ulja i danima ga hranio ribom dok nije povratio snagu. Kada se dovoljno oporavio, pingvin se vratio u more, a Pereira de Souza bio je uveren da ga više nikada neće videti.

Ipak, nekoliko meseci kasnije dogodilo se nešto potpuno neočekivano. Pingvin se ponovo pojavio na istoj plaži. Zatim se vratio i naredne godine, pa ponovo posle toga. Svaki put dolazio je na isto mesto, plažu Preveta na ostrvu Ilha Grande, zadržavao se određeni period i potom ponovo odlazio na svoje dugo putovanje.

Kasnije su istraživači označili pingvina i potvrdili da se zaista radi o istoj životinji koja iz godine u godinu ponavlja ovaj neverovatan put. To je posebno fascinantno jer Magelanovi pingvini tokom migracija prelaze ogromne udaljenosti duž obala Južne Amerike tragajući za hranom.

Neobična priča između čoveka i pingvina inspirisala je čak i igrani film „Moj prijatelj pingvin“, koji je premijerno prikazan 2024. godine. Film prati priču ribara koji se suočava sa velikim ličnim gubitkom, a zatim pronalazi povređenog pingvina koji mu potpuno menja život.

Iako njihov odnos deluje veoma blisko, stručnjaci naglašavaju da Dindim nije pripitomljena životinja. Biolog Žoao Paulo Krajevski objasnio je da je pingvin potpuno slobodan i da se vraća isključivo svojom voljom. Kuća Pereire de Souze nalazi se tik uz plažu, pa ptica može nesmetano da dolazi i odlazi kada želi.

Pingvin ponekad čak prespava u dvorištu, ali nije zatvoren niti zarobljen. Takav prostor postoji samo kako bi bio zaštićen od opasnosti poput pasa lutalica i drugih životinja.

Naučnici objašnjavaju da su Magelanovi pingvini poznati po izuzetnim navigacionim sposobnostima i snažnoj vezanosti za određena mesta. Oni se često svake godine vraćaju na iste lokacije, uglavnom zbog razmnožavanja. Takođe mogu da prepoznaju poznate zvuke, okruženje i određene ljude.

Upravo zato je Dindimov slučaj toliko neobičan. Umesto da se vraća isključivo koloniji pingvina, on se godinama vraća jednom čoveku. Istraživači smatraju da je moguće da je mesto povezao sa sigurnošću, hranom i brigom koju je tamo dobio kada mu je život bio ugrožen.

Ipak, mnoga pitanja ostaju bez odgovora. Naučnici i dalje ne znaju gde pingvin provodi ostatak godine niti na koji način uspeva da pronađe put nazad do iste brazilske plaže nakon toliko dugih migracija. Mehanizmi orijentacije kod pingvina još se proučavaju.

Ono što je sigurno jeste da se njegovo ponašanje ponavlja godinama i da nije reč o slučajnosti. Ljudi koji su pratili njihove susrete više puta su primetili mirno ponašanje, bliskost i očigledno poverenje između čoveka i životinje. Iako stručnjaci izbegavaju da to nazivaju emocionalnom vezom u ljudskom smislu, jasno je da između Dindima i njegovog spasioca postoji posebna i veoma retka povezanost.