Osvojio sve u mlađim kategorijama: Sezonu završio bez poraza, pa otkrio koja je tajna uspeha

Ekipa koju predvodi Dejan Pejić dominaciju je potvrdila i u juniorskoj ABA ligi, gde je osvojena šesta uzastopna titula uz ubedljive pobede protiv Partizana, Cedevita Olimpije i Crvene zvezde.

Trener juniora Mege, Dejan Pejić, osvrnuo se na postignuti uspeh i dugogodišnji rad sa ovom generacijom:

„Ovaj rezultat je stvarno neverovatan i treba imati karakter kako biste postigli nešto ovako, da sezonu završite bez poraza. Posebno bih naglasio i to da smo neke ekipe morali da pobeđujemo nekoliko puta kako bismo stigli do cilja, što našem uspehu zaista daje na značaju. Ovo je sezona koju ću dugo pamtiti. Iskreno, mislim da ću je najviše pamtiti zbog momaka iz ove ekipe. Sa dosta njih sam radio još kada su imali 14 ili 15 godina, kada sam im bio trener u pionirima, a sada smo zajedno došli do toga da ih vodim kao juniore, kao ozbiljne i punoletne momke. Upravo taj zajednički put kroz sve ove godine za mene ima posebnu vrednost. Mnogo me ispunjava i daje mi osećaj ponosa kada vidim koliko su napredovali, ne samo kao igrači, već i kao ljudi, i u šta su se razvili kroz sav taj period rada i odrastanja zajedno“, izjavio je Pejić.

Osvrćući se na nastup u regionalnom takmičenju i ubedljive trijumfe, Pejić naglašava važnost klupskog sistema:

„Ubedljive pobede, odnosno trijumfi na ovaj način su potvrda našeg sistema i rada kroz mlađe kategorije pa i seniorski pogon. Mi imamo jasan plan i kroz naporan rad dolazimo do cila i dobrih rezultata. Posebno bih izdvojio polufinale protiv odlične ekipe Cedevita Olimpije. To je praktično bilo ‘finale pre finala'“, kaže Pejić i objašnjava težinu pobede nad timom iz Ljubljane:

„Ako se uzme u obzir da nam je upravo taj tim naneo jedini poraz ove sezone na Evroliginom turniru u Ulmu, zbog svega toga, pobeda u tom meču imala je posebnu težinu, a kasnije i samo osvajanje turnira donelo je ogromno zadovoljstvo i ponos.“

Pejić je govorio i o svojim počecima i motivaciji da se nakon igračke karijere posveti trenerskom pozivu:

„Košarkom sam počeo da se bavim sa osam godina. Kasnije sam i profesionalno igrao na određenom nivou. Još dok sam bio igrač znao sam da će košarka zauvek ostati veliki deo mog života, bez obzira na to u kojoj ulozi budem bio. U međuvremenu sam završio i Fakultet za sport, a nekako je potpuno prirodno došlo da se nakon igračke karijere posvetim trenerskom poslu. Trenerski poziv sam doživeo kao priliku da ostanem u sportu koji volim, ali i da svoje iskustvo i znanje prenesem na mlađe generacije i pomognem im u razvoju, kako igračkom, tako i ljudskom.“

Tokom rada u Megi, Pejić je bio deo stručnih štabova Vlade Jovanovića i Marka Baraća, što je smatra ključnim za svoj razvoj:

„Taj period mi je izuzetno pomogao u ličnom i trenerskom razvoju. Rad sa Vladom Jovanovićem bio je veliko iskustvo, jer je on trener stare škole i od njega sam mnogo naučio o disciplini, posvećenosti i toj ‘košarkaškoj higijeni’, kako on voli da kaže. Sa Markom Baraćem je takođe bilo sjajno sarađivati. On je mlad trener i način na koji komunicira sa mladim igračima, kao i način na koji uspeva da izvuče maksimum iz ekipe i ostvaruje rezultate, dosta mi je pomogao da bolje razumem kako treba raditi sa mlađim kategorijama i razvijati igrače. Pored njih dvojice, izdvojio bih i Vuleta Avdalovića, sa kojim sam dve godine sarađivao u juniorskoj reprezentaciji, a pre toga smo bili zajedno i u stručnom štabu kod Vlade Jovanovića. Rad sa njim je takođe bio ogromno iskustvo, pogotovo jer je pre trenerske karijere bio vrhunski igrač i zbog toga košarku posmatra iz više različitih uglova. Sve u svemu, sva trojica su pre svega vrhunski ljudi, a onda i odlični treneri. Svako od njih ima drugačiji pogled na košarku i upravo su mi te različite perspektive mnogo pomogle da napredujem, kako kao trener, tako i kao čovek.“

Osvajanjem ovogodišnje juniorske titule, Pejić je kompletirao trofeje u svim uzrastima mlađih kategorija pod okriljem KSS-a:

„Osećaj je baš specifičan, još se sležu utisci posle juniorskog finala. Nije mala stvar osvojiti prvenstvo u svim uzrastima, pogotovo jer su ta takmičenja uvek veoma teška i izazovna. Zbog toga postoji velika doza ponosa i zadovoljstva, kako zbog rezultata, tako i zbog celog puta koji je bio potreban da se do tih titula dođe. Svaka titula mi je draga i svaka nosi neku svoju priču i emociju. Ipak, možda bih izdvojio osvajanje ABA juniorske lige, pre svega zbog načina na koji je turnir odigran i koliko je sve bilo izazovno. Liga se igrala kroz dva turnira, a konkurencija je bila zaista ozbiljna.“

Na kraju, Pejić je istakao specifičnosti rada u Megi:

„Megu, po mom mišljenju, najviše izdvaja nivo profesionalizma na svakom nivou kluba i sam sistem rada koji je jasno postavljen. Svako u klubu zna svoju ulogu i sve je usmereno ka razvoju igrača i njihovom napretku. Takav pristup daje igračima maksimalnu slobodu da se razvijaju i unapređuju u svim segmentima igre, ali isto tako pruža i trenerima prostor za konstantan napredak. Upravo kroz takvo okruženje i ja imam priliku da se razvijam, učim i napredujem kao trener iz dana u dan.“