Šmit o tome zašto je podneo ostavku: Rastao je pritisak i na mene i na strukture Dejtona

"Osetio sam da pritisak ne raste samo na mene, već i na same strukture Dejtona. Bilo mi je važno obezbediti da sama funkcija nastavi postojati", rekao je Šmit u intervjuu nemačkom Zidojče cajtungu, preneli su sarajevski mediji.

Pojasnio je da bi ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), bez ostvarenja postavljenih ciljeva, koji su delimično ostvareni, značilo da je celokupni Dejtonski mirovni sporazum doveden u pitanje, uključujući i vojnu misiju EUFOR-a.

"A to bi bilo neodgovorno u vremenu kada se pojačavaju secesionističke izjave iz Republike Srpske (RS)", istakao je Šmit.

Dodao je da su za njegov ostanak na mestu visokog predstavnika bile potrebne "drugačije okolnosti", naglašavajući da za nastavak mandata nije imao dovoljnu podršku, mada su evropske zemlje, posebno Nemačka i Evropska unija (EU), bile uz njega.

"Podrška je svakako postojala. I London se veoma zalagao za očuvanje OHR-a i lično me podržavao. Velika podrška dolazila je i iz Rima i drugih prestonica. Ali bilo je razgovora u pozadini u kojima nisam učestvovao, samo sam čuo da su bili veoma intenzivni", kazao je Šmit.

Na pitanje o nastojanjima Rusije da se zatvori OHR, te o porukama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), za koje se čini da su na istom tragu, on je odgovorio da "nije siguran o ishodu i o mogućem raspadu BiH".

"Ne zna se kuda će ove centrifugalne tendencije na kraju odvesti. Ali Bosna danas nije Bosna iz 1991. godine, kada je zbog snažnog prisustva Jugoslavenske narodne armije u zemlji bilo veoma mnogo oružja", konstatovao je visoki predstavnik u BiH.

Ponovio je raniji stav da u BiH "sukob civilizacija", kao i da se stanovništvo BiH muslimanske veroispovesti suočava s velikim brojem uvreda, koje, kako je ocenio, služe za stvaranje atmosfere za otcepljenje RS.

Još je rekao da za blokade rada institucija BiH, posebno Doma naroda BiH, smatra odgovornim Hrvate i Srbe, koji su više puta zajedno sprečili kvorum za odlučivanje, a time i usvajanje zakona.

Dodao je da zakonodavci gotovo ništa nisu usvojili od mera koje zahteva Savet Evrope za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, naglašavajući da će zbog toga BiH verovatno završiti na sivoj listi zemalja s rizikom od pranja novca.

Govoreći o pitanju državne imovine, koja je jedno od ključnih nerešenih pitanja u BiH, Šmit je najavio da se sprema potencijalno rešenje.

"Nestrpljenje raste i među načelnicima opština, koji često ne mogu izgraditi ni sportsku dvoranu. Radimo na novom rešenju, moji saradnici su razvili model prema kojem bi jedna komisija nezavisno odlučivala za koje svrhe se državno zemljište može koristiti", pojasnio je Šmit.

Komentarisao je i izjave lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika proglašenja nezavisnosti RS ako on nametne zakon o državnoj imovini.

"Dodik je upravo poručio da bi, ako bih sada pokušao doneti novo rešenje o državnoj imovini koje nije u skladu s njegovim stavovima, to bio casus belli (neposredan povod) za nezavisnost RS. Bez obzira na mene lično, verujem da će se međunarodna zajednica odlučno suprotstaviti takvim stavovima i da neće podleći pritiscima", kazao je Šmit.

Prema njegovim rečima, pitanje državne imovine je ostavljeno na rešavanje domaćim akterima, ali o njemu nema šire rasprave zbog stava predstavnika iz RS koji odbijaju da prihvate da BiH može biti titular državne imovine.

"Uz malo sreće, ove godine ćemo postići odluku o pitanju državne imovine", rekao je Šmit.

Naveo je da će se Savet za sprovođenje mira (PIC) sastati početkom juna, kada se očekuje da će biti imenovan novi kandidat za visokog predstavnika u BiH, ali nije isključio mogućnost da i posle te sednice ostane na ovoj poziciji.

"Kandidati za funkciju visokog predstavnika u BiH ne rastu na drveću. I čovek mora imati određeni prag tolerancije. Ali uveren sam da će neko biti pronađen. Zemlji je još potreban visoki predstavnik, bezbednosna situacija i politički razvoj su krhki, a međunarodne institucije ljudima pružaju određenu sigurnost", rekao je Šmit.

Na kraju istakao je da bi svom nasledniku poručio da ne veruje obećanjima političkih lidera i da se ne ustručava ukazati na svoje mogućnosti i nadležnosti.

Govoreći o projektu Južna gasna interkonekcija, koji je, prema pisanju medija bio razlog američkog pritiska da podnese ostavku, jer najveća trasa tog gasovoda prolazi kroz državnu imovinu u Federaciji BiH, on je kazao da se izgradnja tog gasovoda zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU.

"Cilj je bio smanjiti uticaj ruskog Gasproma. Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada Evropljani više nisu uključeni. To što Amerikanci imaju drugačiji pristup ne može im se unapred zameriti", zaključio je Šmit.