"Muž više priča sa aplikacijom ChatGPT nego sa mnom. Brakovi svuda oko mene i moj propadaju": Ispovest žene koju će veštačka inteligencija da razvede

„Ako budem morala da slušam još minut o Claude Code-u, mislim da ću stvarno umreti.“

Bilo je 11 uveče u Berkliju u Kaliforniji. Bila sam sama kod kuće sa našom desetomesečnom ćerkom. Moj muž je u tom trenutku bio u Kembridžu u Masačusetsu, gde je boravio zbog novog posla u AI industriji. Kod njega je bilo dva ujutru.

„POGLEDAJ OVO!“ vikao je preko FaceTime-a dok je kameru približavao laptopu na hotelskom krevetu. „VIDIŠ LI?!“

Šta tačno da vidim, pomislila sam. Želela sam da se istuširam. Još sam morala da izvedem psa.

„Gledaš li?!“ ponovo je viknuo.

Nisam gledala ekran. Gledala sam našu pravu bebu. Ali u tome je stvar. U ovoj kući sada postoje dve bebe: ona mala, ljudska, i ona druga, velika jezička mašina. Obe traže pažnju bez prestanka. Obe nas drže budnima u dva ujutru.

Postoji jedna čudna i gotovo potpuno zanemarena posledica AI revolucije — njen uticaj na porodične odnose. Preciznije rečeno, način na koji ih polako razara. Verovatno se to odnosi na sve vrste porodica, bez obzira na pol, seksualnost ili finansijski status, ako je neko u domaćinstvu potpuno opsednut veštačkom inteligencijom. Ali u ovom tekstu uglavnom se govori o heteroseksualnim parovima iz tehnološkog sveta Kalifornije, jer se upravo tamo ova psihološka kriza najviše oseća.

Obično priča izgleda ovako: on radi u AI industriji, a ona radi sve ostalo. Ponekad je još gore — on očajnički pokušava da uđe u AI sektor jer veruje da tamo leži budućnost, dok ona samo želi da se bavi bilo čim drugim.

Muškarci ulaze sve dublje u taj svet, dok žene sve češće žele da pobegnu iz njega. Koliko ih je? Zavisi kako definišete „rad u AI industriji“. Prema jednom izveštaju, oko 71 odsto zaposlenih sa AI veštinama čine muškarci, a u svakom trenutku u SAD postoji oko 35.000 otvorenih pozicija u toj oblasti. Kada se dodaju investitori, konsultanti i svi oni koji svojim partnerkama govore da „razmatraju neke prilike u AI sektoru“, broj raste na milione. To znači stotine hiljada žena koje kod kuće drže sve pod kontrolom dok im neko objašnjava singularitet i budućnost velikih jezičkih modela.

Za njih postoji ime.

„Tužne AI supruge.“

„Pre svega, žao mi je“, kaže jedna od njih. AI je već postao jedina tema o kojoj ljudi govore u San Francisku, a ženama koje žive sa muškarcima opsednutim tom industrijom situacija je još gora.

Jedna žena se zbog muževljeve karijere preselila iz Njujorka. On je suosnivač jedne AI kompanije, a sada radi kao direktor dizajna u drugoj.

„Strašno je strastven oko toga“, kaže ona. „Ja samo klimam glavom da izbegnem raspravu.“

Ponekad ni sama više nije sigurna čime se tačno njen muž bavi.

„Pogled mi se zamagli kada priča o poslu. Isključim se. Zaboravim.“

Kaže da je njegova firma na čelu… nečega. Uglavnom je samo umorna.

„Nisam očekivala da će sve biti toliko jednolično“, objašnjava. „U Njujorku sam imala prijateljicu nastavnicu, drugu medicinsku sestru, treću koja radi u modi, četvrtu u finansijama — i niko nije pričao o poslu kada izađemo. U San Francisku imam osećaj da sam stalno na poslovnom okupljanju. Ne razumem taj svet.“

Druga žena kaže da je na ivici nerava dok njen muž prolazi pored bilborda i ushićeno govori:

„Vau, to je reklama moje kompanije!“

„Super. Sjajno“, kaže ona ironično.

Gotovo nijedna od žena ne želi da se objavi identitet njihovih muževa. U pitanju su brakovi, društveni status, novac i akcije kompanija. Sve mora da ostane zaštićeno.

Neke od tih žena su ekstremno bogate. Druge jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali što više razgovora vode, to više zvuče isto. Iste žalbe. Iste frustracije.

Dugi radni sati. Opsesija poslom. Osećaj da bi propuštanje ovog trenutka značilo propuštanje najvažnije tehnološke promene života.

„Oni očajnički žele da jašu taj talas“, kaže jedna supruga.

Druga dodaje:

„On je stalno depresivan zbog nečega.“

Jana van der Meulen Rodgers, profesorka radnih studija sa Rutgers univerziteta, smatra da ovo nije samo priča o životnom stilu, već ozbiljna promena na tržištu rada.

AI revolucija, kaže ona, stvara „savršenu oluju“ koja menja dinamiku domaćinstava, i to na vrlo predvidiv način kada su polne uloge u pitanju.

Ovakve priče postoje oduvek. Tokom industrijske revolucije ljudi su potpuno posvećivali život fabrikama. Tokom zlatne groznice muškarci su napuštali porodice i odlazili na Zapad. Tokom dot-com ere osnivači startapa spavali su ispod kancelarijskih stolova.

Danas je to osoba koja stalno „gradi“. Piše kod usred noći. Neprestano unapređuje modele. Ubeđena je da će, ako stane makar pet minuta, propustiti sve.

Ekonomisti takve ljude nazivaju „idealnim radnicima“.

Rodgers ih naziva zamkom.

„To je osoba koja daje celu sebe novoj sili“, kaže ona. „A to znači manje vremena kod kuće, manje vremena za partnera i manje vremena za brigu o porodici.“

Iako se situacija stalno menja, pojedine analize pokazuju da žene koriste generativni AI oko 20 odsto manje od muškaraca. Rodgers smatra da razlog nije sam pol, već zanimanja kojima se žene češće bave.

One su mnogo zastupljenije u oblastima poput obrazovanja, zdravstva i socijalnih službi — sektorima koji trenutno mnogo manje koriste AI tehnologije. Dugoročno, to može značiti manji pristup novcu koji donosi AI revolucija, dok istovremeno preuzimaju veći deo kućnih obaveza koje taj sistem indirektno stvara.

A šta se dešava kada muškarci ne uspeju?

Mnogi neće uspeti u AI industriji, koja je veoma profitabilna, ali i veoma nestabilna.

„Gubitak posla često vodi depresiji“, kaže Rodgers. „A onda partner postaje osoba koja mora da nosi emocionalni teret.“

Ironija je u tome što neke žene ne osete olakšanje čak ni kada njihov muž napusti AI sektor.

„Sada je kod kuće. I raspada se. A sada i to moram da rešavam.“

Autorka teksta opisuje i razgovor sa svojom terapeutkinjom, kojoj je usput pomenula da joj je muž direktor AI sektora u kompaniji.

Terapeutkinja joj je rekla da joj je većina klijentkinja upravo u takvim brakovima — sa muškarcima koji su profesionalno povezani sa AI industrijom — i da to ozbiljno utiče na njihove odnose.

„Pritisak da stalno budu u toku znači da kod kuće više nema granica“, objasnila je terapeutkinja. „Ta izrazito muška energija cele priče. Neprestane svađe koje su zapravo simptom nečeg mnogo većeg. On je u drugom svetu, svetu promptova, benchmark testova i tehnoloških otkrovenja, dok je ona čvrsto u ovom svetu.“

Ogromna količina ogorčenosti polako se gomila.

Mnoge žene, kaže terapeutkinja, odbile su i same poslove u AI industriji. Ne zato što nisu bile kvalifikovane, već zato što je gotovo nemoguće istovremeno odgajati decu i „menjati civilizaciju“.

„Princeza Dajana je jednom rekla da je u njenom braku bilo troje ljudi“, piše autorka. „Kod tužnih AI supruga treća osoba je chatbot.“

Terapeuti tvrde da situacija postaje sve gora.

„Mnogo žena iz tehnološkog sveta“, uzdahnuo je jedan od njih. „Mnogo.“

U međuvremenu, TikTok je preplavio novi trend. Mlade žene snimaju sebe dok rade ili se šminkaju, uz natpis:

„Radim kao luda da bi moj muž mogao da razvija AI startap koji gubi 30.000 dolara mesečno.“

Komentari ispod videa puni su podrške i crnog humora.

„Mrtva sam.“

„Da, kraljice.“

„Sve samo da bi mogao da napiše ‘founder’ u Instagram biografiji.“

Autorka kaže da nije ni pokušavala da razgovara sa AI muškarcima za potrebe teksta.

„Dosta mi je muškaraca iz AI sveta“, piše ona. „I mnogima od nas je dosta. Imaju podkaste, saslušanja u Senatu, intervjue u magazinima i verovatno grupni čet sa predsednikom države. Slušali smo ih dovoljno.“

Na jednom večernjem izlasku sa dve prijateljice u vinskom baru u Ouklandu razgovor je ponovo završio na istoj temi — AI.

„Sve deluje tako egzistencijalno“, rekla je jedna.

„Da. Zato ne razmišljaj o tome.“

Razmišljale su o tome naredna dva sata.

„Svake noći osećam samo egzistencijalni strah.“

A onda opet muškarci.

Nijedan od njihovih muževa još ne zarađuje ozbiljan novac od AI-ja.

„Kao da veruju da im je ovo poslednja šansa“, kaže autorka. „Pokušavali su sve drugo — scenarije, kripto, startape. Sada je AI ili ništa.“

Njihove partnerke su u međuvremenu dobile još jedan posao — emocionalnu podršku. Neplaćenu.

„Niko nas nije pitao da li želimo taj posao.“

Jedna žena pokušava da nagovori porodicu da postanu „ljudi prirode“ — oni koji odlaze u divljinu bez interneta i signala.

„Samo nemojte reći Claude-u“, našalila se.

Psihoterapeutkinja Bridžit Balajadija iz San Hozea kaže da je situacija za AI muškarce brutalna.

„Ako ne odgovorite na mejl u ponoć, možete se probuditi bez posla.“

„To nikada ne prestaje. Razmišljate o poslu pod tušem, tokom seksa, stalno.“

A kada nikada ne prestaje, odnos počinje da puca.

„Oboje grade zidove ogorčenosti.“

Ali onda dolazi možda i najbizarniji deo priče.

Neke žene više ni ne razgovaraju sa terapeutima o svojim muževima.

„To sam već obradila sa svojim četom“, kažu.

Pod „četom“ misle na ChatGPT.

AI, dakle, ne samo da razdvaja parove — već postaje i glavni alat kojim pokušavaju da spasu brak.

Terapeutkinja nije impresionirana.

„AI vas uglavnom samo potvrđuje. Ne izaziva vas. I onda se konflikt ne rešava.“

Ponekad čak podstiče žene da razmišljaju o prevari.

„Dobijaju odgovore poput: ‘Da, logično je što pažnju tražiš negde drugde jer ti partner nije emocionalno dostupan.’“

„To verovatno nije dobra ideja“, kaže terapeutkinja. „Možda bi prvo trebalo rešiti probleme u braku.“

Neke žene ipak imaju jednostavniji odnos prema AI-ju. Jedna kaže da joj je tehnologija „ubrzala život“ — koristi je za organizaciju venčanja, brigu o starim roditeljima, kućne obaveze i veterinarske savete.

Dok njen muž razmišlja o tome kako će AI promeniti ekonomiju, ona razmišlja kako će promeniti nju samu.

„Jednostavno nema dovoljno sati u danu ako nešto ne optimizujem.“

Druga žena kaže da njen muž, osnivač AI startapa, veruje da će porodice uskoro imati kućne robote.

„Možda kada budemo imali decu kažem: ‘Dovedite robota.’ Trenutno mi je to teško da zamislim. Mada su možda ljudi nekada isto mislili o mašinama za veš.“

Na pitanje da li je AI doneo išta dobro u njihove brakove, većina žena nema mnogo odgovora.

Najčešće kažu da sada barem imaju novu temu za razgovor tokom večere.

„Svaka generacija muškaraca veruje da je baš ovo njihov trenutak“, zaključuje autorka. „A svi ostali pokušavaju da shvate gde se uklapaju.“

Jedna žena čiji muž ulaže u AI kompanije kaže:

„Polovina naših prihoda zavisi od toga da AI nastavi da raste.“

„Kod mene je više od polovine“, dodaje autorka.

Na povratku iz Masačusetsa njen muž je u avionu gledao film o čoveku koji napušta porodicu kako bi radio na železnici na američkom Zapadu pre sto godina.

Kasnije ju je pitao:

„Da li ja sada radim isto to?“

U filmu taj čovek na kraju gubi ženu i ćerku i ostatak života provodi kajući se.

„Ali ja ovo radim zbog naše ćerke“, rekao joj je muž. „I oduvek sam želeo da radim nešto što je zaista važno.“

Razmišljala je o tome neko vreme.

A onda ga je zamolila da izvede psa.

Izvor: Wired