“Pritisak oko uvođenja sankcija Rusiji verbalno jeste splasnuo, ali prihvatanje zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope poslužilo je i da se pokaže Srbiji da bi se više vodilo računa o njenom interesu da je bila kooperativnija”, kaže u za “Novu” Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i profesor na FPN. Poruka je, navodi on, mi ćemo vas gađati tamo gde ste najosetljiviji.
Nakon glasanja u Savetu Evrope i prihvatanja zahteva za članstva Kosova predsednik Aleksandar Vučić i ministar Ivica Dačić najavili su dubinske promene u spoljnoj politici. Možete li pretpostaviti u kom pravcu će te promene ići?
Kod predsednika i ministra se osetio taj momenat povređenosti stavom nekih zemalja i želje da se na to reaguje. Mislim da je u ovom trenutku potrebno spustiti loptu i smiriti emocije. Najmanje je potrebno da se sada spoljna politika svede na jedan niz reakcija nekakvih malih osveta za nešto što drugi čine prema nama. Nije baš jednostavno ni drugima kada donose takvu odluku. Uzmite samo Ukrajinu u ovom slučaju. Ja sa čudim da su oni bili samo uzdržani. Pretpostavio sam da su pod velikim pritiscima da se izjasne direktno da se prihvati zahtev Kosova, iako se to direktno sukobljava sa njihovim osnovnim interesom da se poštuje teritorijalni integritet zemalja.
Bilo bi loše da samo zbog ovog glasanja, koje se realno moglo očekivati, idemo ka promenama spoljne politike na dubinski način, kako je to predsednik rekao. U ovom času to bi prvenstveno vodilo odricanju od Zapada, odnosno EU, i traženju nekih novih partnera. Mada ja ne vidim kako bi se tim partnerima moglo približiti, a da to bude smisleno. Jer, između nas i, na primer, Rusije ili nas i Kine su hiljade kilometara i desetine zemalja. Ne vidim kako bismo mi mogli biti saveznik bilo kome, ako bismo zemlju doveli u ono što geopolitičari zovu “zemlje u okruženju”, a to je najgori mogući položaj jedne zemlje, kad su sve oko nje neprijatelji.
Pročitajte još...
Ukrajina i BiH su bile uzdržane tokom glasanja u SE, A Vučić i Dačić su praktično zapretili da bi Srbija mogla promeniti stavove prilikom izjašnjavanja o njihovom teritorijalnom integritetu. Kakve bi mi posledice u tom slučaju mogli da snosimo, imajući u vidu da je Ukrajina pod agresijom Rusije, a da Milorad Dodik najavljuje otcepljenje Republike Srpske?
U teoriji se spoljna politika obično zasniva na dve stvari – prvo na interesima, ali u savremeno doba sve više i na nekim takozvanim vrednostima, na nekim principijelnim stavovima koji se smatraju opšte prihvaćenim u međunarodnim odnosima. U tom pogledu mislim da bi bilo loše ako bismo sada promenili svoj stav prema Ukrajino i protiv teritorijalnog integriteta BiH, jer bi to značilo da smo to do sada radili zbog nekakvog svog užeg interesa. Naš interes jeste da nas prihvate i poštuju teritorijalni integritet, ali u ovakvim situacija treba ipak biti svestan realnosti i odnosa unutar neke zemlje ili njenog okruženja ili drugih zemalja prema njoj.
U tom pogledu mislim da bismo napravili veliku grešku, ako bismo išli bukvalno nekom vrstom reciprociteta – vi ne dajete podršku nama, nećemo ni vi nama. Ja mislim da bi Srbija zaista dobila na međunarodnom planu i ugledu ako bi se, bez obzira kako se Ukrajina postavila prema nama, dalje ostala principijelno pri tome da je teritorija Ukrajine celovita, odnosno da teritorijalni integritet poštuje, a ne ići “sad ćemo vam vratiti”.
Da li vas je iznenadilo ponašanje Vučića nakon prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u SE, imajući u vidu da se on obavezao sporazumom sa Kosovom da se neće protiviti članstvu Prištine u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji?
Reakcija je bila značajno emotivnija nego što sam ja očekivao, jer mislim da je on već dovoljno iskusan u pitanjima međunarodnih odnosa i vođenja spoljne politike zemlje da bi sebi dozvolio da tako olako uđe u jedan emotivan odnos prema bilo kom partneru i prema bilo kom pitanju. To je za nas osetljivo pitanje i meni je jasno da to izaziva reakcije kod većine ljudi. Naravno, prvenstveno kod običnih građana, a oni koji vode državu bi trebalo da u takvim situacijama promisle da li bi jedna reč mogla da izazove problem, a kamoli nekoliko teških osuda i kvalifikacija. Ja bih gledao da smirim situaciju koliko god mogu i ostavio za neki naredni period da dam definitivne ocene.
Da li je vaš utisak da je splasnuo pritisak na Srbiju oko uvođenja sankcija Rusiji?
Verbalno jeste, ali mislim da je ono što se dešavalo sa zahtevom Kosova u vezi sa prijemom u Savet Evrope poslužilo da se pokaže Srbiji da bi se više vodilo računa o njenim interesima da je kooperativnija. Ako nije toliko kooperativna kako se očekuje, to se može vratiti na takav način. Mi ćemo vas gađati onde gde je vam najosetljivije. Neuvođenje sankcija Rusiji nas jako mnogo košta. Mnogo više nego da smo ih uveli. Činjenica jeste da nama nije jednostvano doneti tu odluku, jer kako god okreneš biće štete – samo je pitanje gde će šteta biti veća, a gde manja.
Da li je srpska strana išta dobila odlukom da se bojkotuju izbori na severu KiM?
Mislim da jeste dobila na jednom konačnom shvatanju kakav je odnos snaga na severu Kosova, odnosno koliko je ljudi za ili protiv jedne opcije. To jeste jedna vrsta indirektnog referenduma, jer zaista je teško očekivati da se tolika masa ljudi odazove predlogu da se ne ide na izbore, odnosno da se ne glasa. Sada je vreme i za međunarodnu zajednicu i za Albance sa Kosova, a naravno i za Srbe, da stanu i zauzmu jedan pomirljiviji stav da vide šta se može zajedno uraditi, a ne šta se može raditi jedni protiv drugih. Ovo je isto jedna vrsta inaćenja u kojem što se tiče učešća u vlasti dolazimo do paradokslane situacije da jedna izrazita manjina – Albanci na Severu treba da upravlja ogromnom nacionalnom većinom Srba u tim opštinama. Doći će vrlo verovatno do nekih zategnutih, ako ne i konfliktnih situacija, a to najmanje treba i jednim i drugim i trećim u ovom času.
Šta mi posle svega možemo da očekujemo od sastanka Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu, koji je zakazan za 2. maj? Najavljeno je potpisivanje deklaracije o nestalima i predstavljanje nacrta statuta ZSO.
Teško je shvatiti šta se u tim pregovorima realno događa. Kvalifikacije koje izneo predsednik Vučić su vrlo teške i neprijatne i ako se zaista tako odnose, ako se vara, ako se laže međusobno, onda ne znate šta je za očekivati. To nije karakteristika ozbiljnih međunarodnih pregovora, da jedna strana drugu pokušava da povuče za nos, da zloupotrebljava to što je urađeno tokom pregovora ili da čak falsifikuje prikaz toga šta se događa. Sastanak koji će biti održan je za mene jedna vrsta lakmus papira, da vidimo da li se pregovori odvijaju u nekom normalnom pravcu da se traži rešenje ili su oni samo trenutno prihvaćeni kao neka vrsta taktike dok se ne stekne na unutrašnjem ili međunarodnom planu neka bolja pozicija.
Za nas nije dobro da se pitanja odlažu. Vreme ne radi za nas i to se i u ovom slučaju pokazalo. Kada nešto dugo traje, međunarodni činioci gube strpljenje i da shvate neke složene odnose i unutar naše zemlje, naše zemlje sa okolinom i onda se vrši dosta grubi pritisak kojem se na kraju mora popustiti.
Ako je zaista stanje onakvo kakvog ga je opisao Vučić, biće vrlo strogi i oštri u tim pregovorima. Vrlo verovatno će izvršiti pritisak. Najvažnije bi bilo da se napravi jedan smisleni statut za srpsku zajednicu i da to bude zaista prihvatljivo i jednoj i drugoj strani. Ako toga ne bude, neće se u praksi sprovoditi, a onda smo, što bi se reklo, džaba krečili.
BONUS VIDEO Ivo Visković o (ne)voljnom Beogradu i (ne)spremnoj Prištini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare