Specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” se ne slaže sa konstatacijom da ne postoji reakcija SAD na autoritarni sistem u Srbiji i da Amerika, zajedno sa svojim evropskim partnerima konstatno zahteva od vlasti da sprovede reforme koje će omogućiti otvaranje političkog prostora, da zaustavi napade na civilne organizacije i da omogući adekvatne uslove za funkcionisanje nezavisnih medija i opozicionih predstavnika.
“Ne mogu da kažem ne postoje razgovori i da se ne diskutuje o tome, a ujedno – mi nismo jedini koji o tome govore. Ovo o čemu pričamo nije moj ili vaš stav, to je nešto što je više kredibilnih i nezavisnih organizacija istaklo i to je nešto što Srbija mora da ima na umu tokom svojih napora da se pridruži Evropskoj uniji”, rekao je on.
U razgovoru za naš dnevni list, Eskobar je ponovio da će SAD sve angažovanije na prostoru Zapadnog Balakan i da će njihov glavni fokus biti borba protiv korupcije. On je istovremeno najavio da će Amerika i njeni predstavnici u OEBS-u pažljivo pratiti predstojeće izbore u Srbiji
Najavljen je vaš dolazak u Beograd za početak februara. Koja je vaša poruka srpskim vlastima uoči posete?
Dolazim u Beograd iz dva razloga; prvi je zbog zajedničke posete sa specijalnim izaslanikom EU, Miroslavom Lajčakom, kako bi smo ohrabrili Beograd i Prištinu da nastave sa dijalogom pod pokroviteljstvom EU. Dijalog je, iz našeg ugla, način na koji dve zemlje mogu da prevaziđu svoje razlike i da reše kratkoročne i dugoročne probleme i da zajedno napreduju na putu ka Evropskoj uniji. Drugi razlog zašto dolazim je zato što želim da se samostalno sastanem sa predstavnicima država kako bismo unapredili saradnju SAD sa Srbijom i Kosovom. To su dva glavna cilja ove posete.
Ta poseta se posmtra iz uglava vaše najave intezivnijeg angažovanja na Zapadnom Balkanu. Šta će taj angažman u praksi značiti?
U praksi je naša politika, što se tiče Zapadnog Balkana, zasnovana na pomoći svim zemljama regiona da se brže kreću na putu ka Evropskoj uniji. To znači i da ohrabrujemo države da sprovedu neophodne reforme i da brže zatvaraju pregovaračka poglavlja, da se bore protiv korupcije i da transparetnost vlasti bude na višem nivou. U suštini da sprovedu sve što je potrebno. Drugi deo te najave odnosi se na našu poruku Evropskoj uniji – da vidimo Zapadni Balkan kao podneblje prilika, područje na kom mi razvijamo naše strateške odnose i da ne bi trebalo da posmatraju Zapadni Balkan kao rizik, već kao priliku.
SAD su nedavno stavile na „crnu listu“ jedan broj državljana Srbije. Među njima su Milan Radoičić i Zvonko Veselinović. Da li su vama poznate njihove veze sa srpskim vlastima i Aleksandrom Vučićem?
Ne želim da ljudi misle da su sankcije način našeg angažovanja u regionu. Naše angažovanje se zasniva na političkoj podršci i saradnji, dok su sankcije, posebno one pod kojim su ljudi sa Zapadnog Balkana, direktno usmerene na borbu protiv korupcije. Ako pogledate globalni Magnitski zakon, videćete da je on usmeren protiv trgovine droge, oružjem i protiv pranja novca. Dodatno, ostale sankcije, posebno one koje su izrečene u BiH, odnose se na korupciju. Sankcije ne bi trebalo posmatrati kroz to da li je neko politički dobitnik ili gubitnik, jer su one usmerene na borbu protiv korupcije. Tu stavljam tačku. Ne želim da ljudi misle da je moja poseta regionu zbog uvođenja sankcija. U pitanju je poseta koja je posvećena podršci političkom dijalogu.
Pročitajte još...
Kako tumačite činjenicu da je Milan Radoičić potpredsednik Srpske liste koju kontroliše SNS? Reč je o čoveku koji se dovodi u vezu sa kriminalom i ubistvom Olivera Ivanovića.
Znam o tim stvarima i neka od tih pitanja se odnose na sprovođenje zakona. Ne mogu da govorim o istragama koje su u toku, ali mogu da ponovim da se ovde radi o kriminalnim aktivnostima i korupciji.
Šta to govori vama o situaciji i režimu u Srbiji? Kad znate da su pod sankcijama ljudi povezani sa vlastima.
Mogu da govorim o Zapadnom Balkanu u celini. Najveći izazov za ovaj prostor, na putu da ispuni svoj potencijal, je upravo korupcija. Ovo je problem broj jedan svih država Zapadnog Balkana. Zapravo, to je problem koji mi moramo da naglasimo, a ne samo one koji se odnose na međuetničke odnose i pomirenje. Kad pogledate one koji napuštaju ovaj prostor, shvatite da oni ne odlaze zato što ne žele da žive sa Albancima, Hrvatima ili Bošnjacima, ne, oni odlaze jer ne mogu da nađu posao “bez veze”. Stoga su i naše sankcije izrečene u svrhu pomoći da se taj problem prevaziđe. Naravno, glavni zadatak u borbi protiv korupcije je na samim vlastima koje moraju da se brže da dokazuju na tom polju. To se odnosi na sve vlasti, a ne samo one iz Srbije, BiH ili Kosova…
Režim Aleksandra Vučića je neskriveno autoritativan. Zašto ga SAD tolerišu i zašto nema reakcija?
Ne bih rekao da ne postoji reakcija, već da mi, zajedno sa našim evropskim partnerima, konstatno zahtevamo od vlasti da sprovedu reforme koje će omogućiti otvaranje političkog prostora. Zahtevamo da ne napadaju organizacije civilnog društva i da se omogući adekvatni uslovi za funkcionisanje nezavisnih medija i opozicionih predstavnika. Zato ne mogu da kažem ne postoje razgovori i da se ne diskutuje o tome, a ujedno – mi nismo jedini koji o tome govore. Ovo o čemu govorimo nije moj ili vaš stav, to je nešto što je više kredibilnih i nezavisnih organizacija istaklo. To je nešto što Srbija mora da ima na umu tokom svojih napora da se pridruži Evropskoj uniji. Ipak, želim da kažem još jednu stvar – ovde nije reč o rekacijama SAD ili Evropske unije i o tome da li nešto tolerišu, već o tome da mi nismo ti koji odlučuju o rasporedu političkih snaga u vašoj zemlji. Nismo mi ti koji biraju rukovodstvo vaše države, već glasači. O tome bi trebalo da razmišljaju glasači i to nije problem koji mora da reši SAD, već upravo ti glasači.
Kongresmeni su u pismu Bajdenu naveli da je sloboda medija u Srbiji na najnižem nivou. Kao primer su naveli TV Pink koja dobija državne kredite i praštaju joj se dugovi. S druge strane vlast dobija kampanju na tv sa nacionalnom frekvenicjom. Šta vi znate o tome?
Nisam upoznat sa detaljima toga što ste naveli, ali mogu vam reći jednu stvar – nije samo naš i stav Evropske unije da je istina da medijski uslovi u Srbiji nisu pogodni za promovisanje svih stavova koji postoje u zemlji, odnosno da (mediji) veoma snažno naginju prema vlastima i u njihovu korist.
Izjavili ste da ste zabrinuti zbog korupcije u Crnoj Gori. Jeste li zabrinuti zbog iste stvari u Srbiji?
Aposlutno. Zabrinut sam zbog korupcije u svim zemljama Zapadnog Balkana. To je najveći izazov za sve zemlje, koje su na putu ka EU, a koje žele da dostignu svoj pun potencijal. Upravo o tom potencijalnu želim da razgovaramo. Zapadni Balkan je trenutno najbrže rastući deo Evrope, kad je reč o ekonomiji. Tu postoji ogroman kapacitet i potencijal u svim oblastima, od energije, preko transporta, IT sektora, do turizma i zabave. U pitanju je ogroman, bukvalno neograničeni potencijal. Tu se nalaze izuzetni fakulteti i postoje ogromni kapaciteti za razvoj preduzetništva. Ono što sprečava da ti kapaciteti budu veći je upravo korupcija.
Šta vas najviše zabrinjava kod te korupcije?
To što ona može da utiče na uslove koji će podstaći mlade ljude, buduće generacije, da izaberu da žive izvan država Zapadnog Balkana. Imate mlade ljude koji uveliko doprinose razvoju Evrope i Amerike, a koji bi trebalo to da čine u sopstvenim državama.
Pročitajte još...
Prema vašoj oceni, gde se nalazi Srbija, na kom putu? Da li je to put ka EU ili se udaljavamo od njega?
Nadam se da je Srbija na putu za Evropsku uniju. To je zvaničan stav vlade i jasno izražena želja naroda, ali i mesto gde je Srbija kroz bila kroz svoju istoriju i kulturu i gde je sada ekonomski. Zato se i nadam da će Srbija nastaviti svoj put ka Evropi.
Rekli ste da će SAD pažljivo pratiti izbore u Srbiji. Šta možete da uradite u slučaju da se otkrije izborna krađa?
Više sam zabrinut zbog malog broj građana koji učestvuju u procesu glasanja. Za Srbiju je veliki izazov da motiviše mlade ljude da glasaju. To je najveći problem sa kojim se svi mi zajedno suočavamo u Srbiji – da se ljudi uvere da njihovi glasovi vrede.
A koji deo izbora planirate da pratite u Srbiji? Hoćete li imati svoje ljude koji će posebno motriti situaciju u našoj zemlji?
Mi smo svi članovi OEBS-a i svi imamo zajedničku obavezu da obezbedimo fer, poštene i slobodne izbore u državama članacima. U koordinaciji sa OEBS-om, mi ćemo videti na koji način možemo da podržimo njihove napore za obezbeđivanje fer i poštenih izbora u Srbiji.
A šta mislite o trenutnim izbornim uslovima u Srbiji. Jeste li zadovoljni onim što vidite?
Mislim da, iako su izbori generalno slobodni i fer, ima oblasti u kojima bi vlast morala da ostvari napredak. Neophodno je da unaprediti izborne uslove, poboljšati pristup medijima, ali istovremeno i opozicija bi morala u tome da učestvuje. Bili smo veoma nezadovoljni bojkotom izbora i smatrali smo da je lišio ljude mogućnosti da biraju između različitih političkih opcija. Takođe, smatramo da je važno omogućiti pristup nevladinim organizacijama, koje imaju veoma važnu ulogu u edukaciji glasača, zaštiti njihovih prava i obezbeđivanju idealnih uslova (za izbore). Stoga se nadamo da ćemo videti snažnije učešće organizacija civilnog društva i OEBS-a i jasnu posvećenost vlasti da obezbede fer i poštene uslove za opoziciju. Ali očekujemo i od opozicije da učestvuje na izborima.
Kako komentarišete navode da je vlast Srbije prisluškivala ruske opozicionare i materijal dostavila zvaničnoj Moskvi?
Nisam upoznat sa pričom, ali ako su ti podaci tačni, to je veoma zabrinjavajuće. Ne znam sve detalje, ali planiram da o tome razgovaram sa našim ambasadorom kad budem došao.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare