Dok nas režim SNS vodi u izolaciju, sve veći broj građana želi u Evropsku uniju: Promenu donose mladi

Istraživanje javnog mnjenja, sprovedeno u januaru 2026. godine za potrebe Delegacije Evropske unije u Srbiji, ukazuje na rast podrške građana evropskim integracijama, ali i na sve izraženiji stav da bi EU trebalo da ima centralnu ulogu u spoljnopolitičkom i ekonomskom pozicioniranju Srbije, objavila je Delegacija EU, a prenosi portal Savremena politika.

“Ako bi se sutra održao referendum o pristupanju EU, 45 odsto građana bi glasalo za, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na prošlu godinu, dok bi 32 odsto glasalo protiv, što je brojka koja je ostala stabilna”, navodi se u saopštenju.

“Mladi su najviše ka pristupanju EU”

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta za Novu kaže da je činjenica da mladi u Srbiji više žele da vide Srbiju u EU.

“Prema izveštaju Krovne organizacija mladih Srbije (KOMS) od prošle godine, a to je i ova anketa pokazala, ima smisla da većina mladih sada više želi da ide ka EU. To pokazuju i putovanja studenata u Brisel, vožnja bicikala do Strazbura, Rezolucija Evropskog parlamenta i sve glasnije istupanje Evropske unije da prihvataju zahteve studenata kao standarde i vrednosti Evropske unije. To znači da EU treba da nastavi dalje da investira. Pre svega u osnovne vrednosti, koje se zahtevaju od nje same, a naročito u Srbiji, da više komunicira sa mladima i da ih više prihvata kao važnog aktera na društvenoj i političkoj sceni”, kaže Đurica, ali upozorava da na ove brojke ne teba gledati kao potvrdu da se naše društvo odjednom zaljubilo u EU.

“Mi imamo jedan konzistentan generacijski jaz, gde je veliki procenat starijih od 60 godina protiv EU, a veliki procenat mladih je za. Ono što nije obuhvaćeno u ovim istraživanjima, a što smo mi utvrdili u nekim ranijim, jeste da je takozvana “midlife” generacija, ona u srednjoj dobi između 45. i 60. Godine starosti, zapravo generacija koja najjviše naginje Evropi. To je generacija koja je zapamtila izolaciju 90-ih godina i koja je gledala greške prošlosti i imala priliku da oseti koristi pretpristupnog procesa kada smo imali viznu liberalizaciju. Oni, recimo, ovde nisu pomenuti, a mi smo se bavili i njima”, navodi Đurica.

U svakom slučaju, interesantan je svaki rast broja pristalica ulaska u EU, s obzirom na svakodnevnu antikampanju koju sprovode vlast i prorežimski mediji.

Iako predstavnici vlasti uporno ponavljaju da je Srbija “na evropskom putu“, dešavanja u Srbiji poslednjih meseci sve otvorenije ukazuju na ozbiljno nazadovanje u procesu evropskih integracija.

Nije teško razumeti zašto.

Stvarni napredak ka Evropskoj uniji podrazumevao bi jaču vladavinu prava i institucionalnu odgovornost, što bi otvorilo i pitanja krivice za pad nadstrešnice u Novom Sadu, kao i afere “Generalštab”, što funkcionerima vladajuće stranke, po svemu sudeći, ne bi odgovaralo.

Nikad oštrija Rezolucija EP o Srbiji

Treba podsetiti i da je 22. oktobra prošle godine usvojena, do sada najoštrija, Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, koja ne samo da je ukazivala na opšte zabrinutosti, već nabraja niz konkretnih problema u našoj zemlji.

U dokumentu su tada naglasili da ni godinu dana, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu (u ovom trenutku i više od godinu dana), istraga nije završena, te je EP pozvao na potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka kako bi odgovorni bili privedeni pravdi u skladu sa principima vladavine prava.

Parlament je takođe podržao pravo studenata i građana na mirne proteste i ocenili da su ti protesti legitimni izraz nezadovoljstva zbog stanja demokratije i korupcije u zemlji, dok je najoštrije osuđen talas nasilja pod uticajem države, zastrašivanja i neselektivnih hapšenja protiv mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji.

U Rezoluciji EP osudili su medijsko zastrašivanje i zloupotrebu ličnih podataka za diskreditovanje demonstranata i pozvali srpske vlasti da obezbede slobodu medija.

Takođe, osudili su postupke članova vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku, tzv. “ćacilend” i njegovo naknadno širenje na plato ispred Narodne skupštine, a kao ozbiljnu zabrinutost naveli da je aktuelna vlast mobilisala osobe sa kriminalnom prošlošću za učestvovanje u kontraprotestima.

Misija EP, kritike iz Brisela i “Mrdićevi zakoni”

Nekoliko meseci kasnije, poseta evroparlamentaraca Srbiji, dočekana je “na nož” od strane najviših srpskih zvaničnika, gde su članovi Misije EP predstavljeni kao “mrzitelji Srbije”, iako je cilj posete bio da evropski zvaničnici ispitaju stanje demokratije u našoj zemlji od pada nadstrešnice u Novom Sadu, uključujući odnos režima prema studentima i građanima, slučajeve policijske brutalnosti i sudbinu političkih zatvorenika.

Treba imati u vidu da je 28. januara Skupština usvojila set pravosudnih zakona koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić, a koje je dva dana nakon usvajanja potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Evropska komisija je reagovala na usvajanje “Mrdićevih zakona” i istakla da mogu predstavljati značajan korak unazad u putu Srbije ka pristupanju EU.

Iz Brisela su podsetili da su izmene pravosudnih zakona pripremljene i usvojene u ubrzanom i netransparentnom postupku, bez javnih konsultacija sa svim relevantnim akterima, uključujući Evropsku komisiju i Venecijansku komisiju.

"Od Srbije, kao zemlje kandidata, očekuje se da ojača nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaštva, u skladu sa preporukama Evropske komisije", poručili su.