Podeli
Foto: Ivan Dinić/Nova S/Arhiva

Novoformirani pokret “Oslobođenje” Mlađana Đorđevića, još jedna je u nizu organizacija desnog centra koje su se pojavile na političkom nebu Srbije. Da je desnica u Srbiji itekako budna, ali i da čeka konkretniju političku artikulaciju, potvrđuje njihova razjedinjenost i činjenica da nemaju veliku podršku među glasačima, smatraju analitičari.

Ipak, zajednički problem svih stranaka koje pirpadaju desnici je razjedinjenost i činjenica da nisu dovoljno prepoznateljive glasačima.

Dveri: Okosnica nedovoljno snažnog desnog centra

Trenutno najprepoznatljivija organizacija desnog centra je pokret Dveri. Zahvaljujući aktivnostima njihovog lidera Boška Obradovića, što onih ekstremnih i agresivnih, to i onih “gandijevskih”, ova organizacija u delu opozicije prepoznata kao okosnica desnog centra.

Ovaj pokret bio je deo Saveza za Srbiju i kao ostali članovi ove koalicije je bojktovao izbore. Prema rečima Dejana Bursaća, istraživača Instituta za političke studije, učešće u SzS uopšte nije godilo simpatizerima Dveri.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

“Ovaj pokret i dalje traži sebe na tom putu demokratski orijentisane desnice. Ali, deluje da njihovim glasačima nije prijalo koketiranje sa Savezom za Srbiju. Od kad je Demokratska stranka Srbije nesalvno završila svoju priču, niko nije uspeo da zauzme mesto demokratske desnice”, objašnjava Bursać.

PROČITAJTE JOŠ...

Demokratska stranka Srbije: Sunovrat nekada najmoćnije partije

Činjenica da je Demokratska stranka Srbije i dalje jedna od najuticajnijih desno orijentisanih, demokratskih partija, najbolje ilustruje koliko je desni centar u Srbiji slab, uprkos paradoksu da ih je sve više novoosnovanih.

Sunovrat Demokratske stranke Srbije otpočeo izbornim neuspehom 2014. godine, kad je ostao ispod cenzusa sa 4,24 odsto osvojenih glasova. Nakon izbornog debakla stranku napušta lider i osnivač Vojislav Koštunica i od tog momenta ova stranka nema stabilnu podršku.

Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Na poslednjim izborima, gde je cenzus spušten na 3 odsto, DSS je u okviru koalicije Metla 2020 osvojio svega 2,25 odsto glasova. Lider ove stranke Miloš Jovanović čak je najavio da će možda doći i do promene imena stranke.

Miloš Jovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

“Oni nisu uspeli da pomire dve veštački suprostavljene priče – demokratsku i nacionalnu.“Kod nas je ta podela veoma duboku ukorenjena u biračko telo – ili ste demokratski proevropljanin ili ste antidemokratski nacionalista, a između nema ništa. Ubeđen sam da bi se nekim kontinuiranim i pametnim pristupom glasačima moglo objasniti da te dve priče nisu nepomirljive”, objašnjava Bursać jedan od uzroka zbog čega je DSS izgubio podršku.

Narodna stranka: Težnja za kopiranjem CDU

Narodna stranka, na čijem čelu je bivši ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, danas čine i nekadašnji istaknuti članovi DSS poput Siniše Kovačevića i Sande Rašković Ivić. Poput Dveri, ni ova politička orgnaizacija nije učestvovala na prethodnim izborima zbog ranije proklamovanog bojkota. Nakon izlaska na birališta, u javnost su dolazile informacije da je deo članstva ove stranke nezadovoljan statusom u SzS, te da traže način kako da izađu iz njega kako bi se jasnije programski profilisali.

Vuk Jeremić Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

“Narodna stranka će, po promeni režima i uspostavljanju demokratije i vladavine prava, u Srbiji biti ono što je CDU u Nemačkoj”, opisao je Jeremić način na koji će ubudućem periodu delovati njegova stranka.

Da je mogućnost programskog profilisanja otvorena po izlasku iz SzS, odnosno formiranjem “labave” koalicije nazvane Udružena opozicija Srbije, u nedavnom intervjuu za Nova.rs je potvrdio i potrpedsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.

“Narodnoj stranci je lakše sad da se programski profiliše, jer će sve stranke koje čine Udruženu opoziciju Srbije moći da deluju samostalno. Naša stranka želi da jača svoju prepoznatljivost i infrastrukturu, jer time jačamo i Udruženu opoziciju Srbije”, rekao je Aleksić za naš portal.

Govoreći o potencijalu ove stranke, Bursać navodi da je reč o partiji kojoj je teško da strukturno iznese priču o kojoj je ona okosnica demokratskog desnog centra.

PROČITAJTE JOŠ...

“Još od predsedničkih izbora, oni su imali visoka očekivanja, a onda je njihov lider Vuk Jeremić neslavno okončao kampanju sa deleko slabijim rezultatom od prvobitno projekotvanog. Vidimo da oni takođe imaju brojne kadrovske i strukturne probleme”, navodi Bursać.

Pokret Mlađana Đorđevića: Nepoznanica za sve

Kako su ranije izvestili izvori Nova.rs, pokret “Oslobođenje” opozicionog aktiviste Mlađana Đorđevića, zvanično će početi sa radom u narednih mesec dana. Kako nam je rečeno, Đorđević, koji je inače bio i savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića,  već nekoliko meseci obilazi Srbiju i razgovara sa bivšim i aktivnim članovima kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka u želji da okupi sve one koji su nezadovoljni stanjem na obe strane političkog spektra.

Njegov pokret, prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre, osnovan je 9. jula 2020.

Foto: NOVA S

Iako je nepoznanica ko će sve činiti pokret Mlađana Đorđevića, ono što se već zna, jeste da će on biti proruski orijentisan, imajući u vidu povezanost bivšeg savetnika Borisa Tadića sa ruskom stranom.

“Njega je vlast optuživala da stoji iza protesta i da je povezan sa ruskom ‘dubokom državom’, što je on demantovao. Đorđević ima prijateljske odnose i unutar Srpske pravoslavne crkve, gde je u odličnim odnosima sa episkopima Joanikijem, Porfirijem, dok je i u kumovskim odnosima sa mitropolitom Amfilohijem”, navodi izvor Nova.rs blizak Đorđeviću.

Fali organizacija, novac i – mediji, mediji, mediji

Opšti utisak je, smatra Bursać, da je osnovni problem svih ovih političkih organizacija uspotavljanje snažne strukture širom zemlje.

“Lako je to učiniti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, gde imate donekle ekonomski nezavisno građanstvo, pa možete da gradite priču sa ljudima. U manjim mestima je to problem”, poručuje Bursać.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Pored snažnije strukture, ovim pokretima i strankama, ističe Bursać, potrebne su stabilnije finansije i pristup medijima, što one, kako kaže, ne poseduju.

“Predsednički izbori su za dve godine, možda bi se njihove ideje mogle artikulisati ako bi se oko neke ličnosti okupio određeni broj glasača. Zato je potreban veoma pametan rad na terenu i pristupanje glasačima koji imaju naviku da kod nas gledaju stvar crno belo – ili ste nacionalista ili prodemokratski evropljanin. Priča da vi izaberete ideološku poziciju, pa da glasački kod vas sami dođu uopšte ‘ne pije vodu’ u praksi”, istakao je Bursać i dodaje da se većina Srba nalazi na poziciji desnog centra, ali da je problem što SNS koristi glasače koji pripadaju tom spektru, jer im pristupa kroz socijalne politike i priču kako je Vučić ‘čuvar Srbije’.

“SNS veoma uspešno eksplatiše poziciju jedne stranke koja i nema neku određenu ideologiju i samim tim uzima veliki broj glasača sa desne pozicije”, naglašava Bursać.

Komentari

Vaš komentar