Čeda o Miloševiću, Miri, Đinđiću, Bebi Popoviću, Hagu...

Čedomir Jovanović kaže da pamti svaki detalj od pre 20 godina i da je sa Slobodanom Miloševićem razgovarao mnogo više od 10 sati."Razgovarali smo o njegovoj sudbini, o mojoj, o društvu za koje smo jednako odgovorni, o tim ljudima oko nas u toj kući. On nije pripadao tom svetu koji ga je okruživao, ali, nažalost, to je jedini krug ljudi u kojem se mogao naći posle svega što je uradio kao političar i kao lider našeg naroda", smatra Jovanović.Kaže da tu ne misli na nekoliko partijskih prijatelja koji su došli da bi mu pomogli da iz svega toga izađu bez tereta za naredne generacije."Sećam se da sam mu rekao da je paradoks što će se pamtiti po onome što tek treba da uradi u toj noći koja je bila pred nama i ako me pitate šta je ono čime je Milošević zadužio Srbiju, onda je to način na koji je iskoračio iz političkog života i otišao u Centralni zatvor, a potom u Haški tribunal", naglašava Jovanović.Ističe da je od Miloševića zavisilo da li će se vila "Mir" pretvoriti u pećki kafić "Panda" u kojem je ubijeno šest srpskih mladića.https://www.youtube.com/watch?v=iYA9eVNUlcs"Milošević nije dozvolio da dođe do krvoprolića, puno mi je pomogao u tome da nađem izlaz iz tog haosa koji nije bio ni prvi ni poslednji i pristao je kroz mene na jedan čudan odnos sa Zoranom Đinđićem", ističe Jovanović."Sin i otac pucali jedan na drugoga"Jovanović kaže da je u petak 30. marta otišao kod Branislava Ivkovića kući, a pre toga u Institut za bezbednost kod Dušana Mihajlovića."On je sedeo sam i vodio beleške o tome šta se dešava. Dobijao je informacije šta ko priča i nemo sa mnom gledao taj cirkus pred kućom i te jadne policajce u onim nesrećnim uniformama i sa šlemovima na glavi i te zveri koje su bile unutra", seča se Jovanović.Kaže da je u jednom trenutku bilo naređeno Jedinici za specijalne operacije da preuzme kapiju."Bilo nam je jasno šta se dešava kad su iz kombija izleteli neki ljudi s čarapama na glavama, u farmerkama i trenerkama. To je bio kombi koji je ukraden američkoj ambasadi godinu dana pre toga. To je sve bila provokacija, dok istovremeno socijalisti i radikali puštaju priču o ljudima koji su došli da kidnapuju Miloševića zbog para. Tada dolazi i do puškaranja", navodi Jovanović.Kaže da je do Baneta Ivkovića otišao pošto je dobio informaciju da je jedan novinar ranjen i da su sin i otac pucali jedan na drugoga ispred kuće u Užičkoj."Mislim da se Drakulović ili Drakulić preziva. On je stvarno voleo Miloševića. Crnogorac iz Lovćenca, svoj život bi u svakoj sekundi dao za njega. On nije znao da mu je sin na kapiji, a sin nije znao da mu je otac unutra", priča Jovanović."Uvek ću poštovati Branislava Ivkovića"Jovanović se seća da mu je Zoran Đinđić pred odlazak kod Miloševića rekao da ide u zverinjak."Nikakav kontakt nisam imao s Miloševićem i jedini način da stupim je bio da pozovem šefa poslaničke grupe SPS-a čiji broj nisam imao. Telefonski broj Branislava Ivkovića dao mi je Dragan Bujošević. Ja sam ga pozvao, pitao gde je, a on je bio kod kuće na Vračaru", priseča se Jovanović.Kaže da je oko pola 12 ušao kod Ivkovića u stan u kojem su bili njegova žena i četvoro dece i rekao da hoće da razgovara s Miloševićem."On mi je samo rekao da će učiniti sve. Rekao sam mu da mi to ne možemo da kontrolišemo i da je jedino sigurno da nećemo odustati i otići kući. On se spakovao i otišao u tu kuću. Pozvao me je posle sat vremena, rekao da dođem, ja sam seo u auto i otišao", navodi Jovanović.

Ističe da će uvek poštovati Branislava Ivkovića zbog toga što je tada uradio, bez obzira na njegovu politiku."Branislav Ivković i Slavica Đukić Dejanović, to su ljudi kojima Srbija večno duguje. Ja to osećam tako. Daleko da od toga da je on tu tražio neku šansu za sebe. Kad je počelo da fijuče po toj kući, svako je mogao da strada", ističe Jovanović.Ističe i da Vladimir Beba Popović nije bio huškač, histerik ili neko ko kontroliše i teroriše medije."Beskrajno je voleo Zorana i nikada ga nije zanimala politička karijera. Došao je u DOS u avgustu 2000. godine da radi kampanju kada niko drugi to nije smeo da radi. On je na svoj način žrtva tog vremena. Nosi svoj krst", kaže Jovanović."Vozio sam Miloševića svojim kolima na VMA"Jovanović kaže da se sa Mirom Marković sretao za vreme Miloševićevog boravka u zatvoru."Jednom prilikom je Miloševiću pozlilio, baš kada je moj otac operisan. Posle operacije je pao u komu i bio je na respiratoru. Pozvali su me da dođem, a na putu ka ocu pozvala me je ona da mi kaže da je Miloševiću pozlilo u zatvoru i da mora da ide u bolnicu. Ja sam okrenuo auto i otišao u zatvor", seća se Jovanović.Kaže da je zatekao Miloševića koji odbija da razgovara sa bilo kime i ima pritisak 200."Svi su bili zabrinuti. Ja sam ušao, porazgovarao sa njim i odvezao sam ga svojim kolima na VMA. Tamo je urađena koronografija. Meni je bilo jasno da sam vratio Miloševića Pavkoviću u naručje na VMA. Narednog jutra sam došao po njega i vratio ga u zatvor", kaže Jovanović.Ističe da mu je Milošević verovao jer ga nikada nije lagao."Aj zdravo, braćo Srbi"Jovanović kaže da su, dok je avion Haškog tribunala 28. juna 2001. godine bio blokiran na aerodromu, na Institut za bezbednost došla dva helikoptera i da su oba poletela u istom trenutku - jednim je Milošević odleteo za Tuzlu, a drugi je blefirao let za Mađarsku."Ja sam Miloševića priveo do helikoptera. On se okrenuo i pitao me da li znam koji je dan. Ja mu kažem da nemam pojma. On kaže: "Tako mi i izgledaš, danas je Vidovdan. Aj zdravo braćo Srbi'", priča Jovanović.Kada je ušao u helikopter, seća se Jovanović, okrenuo se pilot i rekao mu da ga je on vozio i na Gazimestan 1989. godine."Kada sam se pomerio do helikoptera video sam da je Milošević sam unutra. Niko nije razmišljao ko će da ga isprati na tom letu. Onda je dečko iz mog obezbeđena ušao u helikopter da bude sa njim", kaže Čedomir Jovanović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram