Ambasador Kipra: U EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan

"Kao što znate, cilj tog predloga je da pomogne pregovarački proces i postoji konsenzus među državama članicama EU, uključujući i onih pet zemalja koje nisu priznale Kosovo, o diplomatskim aktivnostima koje je potrebno preduzeti radi podsticanja dijaloga između Beograda i Prištine, kao i radi sprovođenja Briselskog sporazuma. U tom cilju, Kipar je na istoj poziciji kao i partneri iz EU, kako bi omogućio da prevlada mir. To međutim, nikako ne znači i ne podrazumeva priznanja i zbog toga su zemlje koje nisu priznale Kosovo pristale na ovaj predlog", kaže u razgovoru za Euronews Srbija ambasador Kipra u Srbiji Demetrios Teofilaktu.Teofilaktu ističe da je Kipar usklađen sa politikama EU, ali ne zbog toga što se radi o nametnutom predlogu."Naprotiv, jer je krajnji cilj da se spreči eskalacija koja nas naravno, brine na Kosovu i uglavnom radi normalizacije. I ponavljam, normalizacija nikako ne podrazumeva priznanje", izričit je ambasador Kipra u Beogradu.Kaže da je tzv. francusko-nemački predlog predstavljen svim zemljama članicama EU, između ostalog i onima koje nisu priznale Kosovo."Kao što znate, naš stav je potpuno jasan. Kako bismo ostvarili taj konsenzus, baš kao i druge članice koje nisu priznale Kosovo, mi smo se time bavili na isti način. Nikako se ne dovodi u pitanje naš principijelni stav. Ne govori se o tome da ćemo ga promeniti, međutim, pošto smo izuzetno zabrinuti zbog nestabilne situacije na Kosovu, zbog brzine procesa pristupanja EU, zbog toga pokušavamo da pomognemo dijalog kako bismo dali bolju perspektivu procesu pregovaranja i kako bi se on realizovao", kaže Teofilaktu i nastavlja:"To jeste delikatna ravnoteža, naš stav je sličan stavovima zemalja koje ne priznaju Kosovo - to je taj uobičajeni konsenzus u EU, ali opet ponavljam to nikako ne podrazumeva da smo mi time impresionirani i da bismo odustali od našeg stava nepriznavanja. To je proces pregovaranja i jednostavno je na obema stranama da prihvate taj predlog, ali nismo u toj fazi još"

"Priština pravi prepreke, Vučić pozitivniji prema predlogu"

Ambasador Kipra u Srbiji kaže da je francusko-nemački predlog u samom početku više bio neka ideja ili inicijativa, odnosno produkt razmišljanja i razgovora s ciljem da se vidi kako dve države članice vide to pitanje i kako će na njega reagovati zainteresovane strane. Međutim, "evolutivnim procesom" došlo se do jednog predloga, te je ideja bila da on bude predstavljen kao evropski i da ga prihvate sve članice EU."Međutim, to ne znači da su stavovi principijelni zemljama koje nisu priznale Kosovo, stavljeni u stranu", dodaje on i nastavlja:"Svi znaju da Beograd nije spreman da prihvati priznanje - Priština to zna, EU to zna. Često nas pitaju da li mi pritiskamo Srbiju... Ne, naši pritisci su jasni, ali isto tako je jasno da EU ima tu svoju ulogu i može lepo da je odigra. Ukoliko EU neće da obavlja tu ulogu, ko bi to radio umesto nje? SAD očekuju od EU da se bave pitanjima koja su evropska. Samim tim, vrlo smo zadovoljni što postoji konsenzus i nekakva odlučnost, ali i to je na neki način vezano za evropsku orijentaciju odnosno pristupanje kako Srbije, tako i ostatka zemalja Balkana"Na pitanje da li bi Srbija mogla da trpi sankcije u vidu povlačenja stranih investicija i uvođenja viza, Teofilaktu kaže:"Ne verujemo da je to slučaj. Nama se ne dopada takva vrsta posledica i nije u tome poenta, niti bilo kakve akcije koje bi bile percipirane kao sankcije", kaže on.Ipak, smatra da Priština više od Srbije pravi prepreke tom predlogu i uopšte procesu pregovaranja, dok je predsednik Vučić pozitivniji kada je reč o francusko-nemačkom predlogu."Ne vidim na koji način bi Srbija mogla da trpi posledice. Znamo da postoji neka priča o posledicama, ali moramo prvo da vidimo na koji je način percipiran predlog i da li je i tako prihvaćen, na koji način će postupati strane i onda zajedno EU odlučićemo o daljim koracima. Naravno da ćemo videti koja strana će biti manje voljna da ide tim putem, ali čak i u toj fazi moramo da razmišljamo, ne o posledicama i negativnom scenariju, nego o nekim pozitivnim koracima i scenariju u kojem bi svi izašli kao pobednici. Mislimo da perspektiva postoji pod uslovom da su obe strane spremne", dodaje.Premda su neke zemlje pomenule takve posledice kao mogućnost, Teofilaktu smatra da se odluke donose jednoglasno i zajednički. Štaviše, Kipar, u skladu sa svojim nacionalnim interesom, zadržava pravo se usprotivi ako je to potrebno."U ovom procesu, želim da obrnem pitanje: šta je sa Prištinom, ako se oni npr. ne slože sa predlogom i gospodin Kurti nastavi sa istim stavom? Kako ja vidim stvari, najveće sile, kao glavni akteri u tom procesu, imaju ipak nekakav uticaj na Prištinu, na njima je da razmotre posledice po njih. U ovoj fazi vidimo da je Beograd strana koja je ipak naklonjenija ovom pregovaračkom procesu i mi smo srećni zbog toga", kaže Teofilaktu.

"Svi u EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan"

Kipar će na svaki mogući način pomoći i olakšati Srbiji da postane punopravna članica EU jer, kako kaže, "svi u EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan"."Imali smo slične probleme u našem pristupanju. Imali smo podelu ostrva, imali smo entitet koji je nepriznat, i možete misliti u to vreme koliko je veliki bio pritisak. Ali, ipak smo uspeli da uđemo u EU bez da smo odustali od našeg principijelnog stava, bez ugrožavanja našeg suvereniteta i integriteta. Kipar je dakle ušao kao jedinstvena zemlja u EU. Mi se nadamo da će ovaj proces ići bez smetnji, da će Zapadni Balkan pristupiti EU bez obzira na to drugo poznato i osetljivo pitanje, koje se tiče vitalnih pitanja od nacionalnog interesa barem pet članica EU. Videćemo kako će sve to ići, teško je predivdeti i prerano je reći, naravno", dodaje kiparski ambasador.Govoreći o potencijalnom pristupanju Kosova u Savet Evrope, Teofilaktu kaže da je stav Kipra da to ne treba da se desi."Mislimo da je, ne samo preuranjeno, već i nije trenutak da se o tome razgovara. Neki akteri, naravno iz svojih razloga to žele. Međutim, potrebna je jednoglasnost, a do toga još nismo došli"Podvlačeći paralelu između Srbije i Kipra, Teofilaktu ističe da postoje sličnosti iako situacije nisu potpuno iste. Pravni osnov po međunarodnom pravu je drugačiji, što ističe kao prvi razlog kiparski ambasador u Srbiji."Međutim, sličnosti jesu jasne, u oba slučaja je nasilje upotrebljeno protiv jedne nezavisne i suverene države i povređen je njen suverenitet i teritorijalni integritet. To je jasno rečeno u obe situacije u odgovarajućim rezolucijama UN. U oba slučaja uspostavljena je podela, i to je ta protivrečnost u turskoj politici koja je zastupljena", dodaje on.Na Kipru se već decenijama pregovara o ponovnom ujedinjenju ostrva posle okupacije i podele zbog čega Erdoganovi predlozi za Kiprane "ne dolaze u obzir". Shodno tome, kaže, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušava da "iskoristi Kosovo ili Ukrajinu" u sopstvenu korist i zatraži dve posebne države na Kipru."Ta premisa je zasnovana ne samo na dvostrukim aršinima, već Turska primenjuje višestruke standarde kako joj to odgovara. Tako nešto nije konstruktivno. Nasuprot tome, ono što mi ističemo jeste da je potrebno biti dosledan kada je reč o primeni međunarodnog prava. Ne možete da birate samo ono što vam odgovara. Mi smatramo da dvostruki standardni nisu samo kontraproduktivni, već mogu napraviti velike probleme i nesporazume", zaključuje Dimitrios Teofilaktu u razgovoru za Euronews Srbija.***BONUS VIDEO - Amerika ubrzava priču o ZSO, srpska skupština o Kosovu u četvrtak

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=amerikaubrzavapriuozsosrpskaskuptinaokosovuuetvrtak-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5243976"]