Županjac je postao poznat u avgustu 2019. kada su u jednoj krvavoj noći na Ibarskoj magistrali ugašena četiri mlada života. Najmlađa žrtva imala je 19, najstarija 22 godine. Ovo mesto nosi nezvaničnu titulu najcrnje tačne na Ibarskoj magistrali, gde mrtve više niko ne broji.
U avgustu 2019. godine Milovana Vidakovića iz Županjca, na Ibarskoj magistrali, probudio je tresak, kao da je pala bomba.
„Istrčali smo iz kuće mlađi brat i ja, znao sam odmah da je sudar. Sa nama je bila i komšinica. Video sam automobil sa leve stane, rekao sam bratu, idi sa suprotne strane, traži drugi auto, mora da je tamo. Ja sam naišao na BMW. Video sam mladića na zadnjem sedištu, kako sedi. Njemu je u krilu ležala Katarina, Kaća. On je bio onesvešćen. Njoj je glava bila krvava, uhvatio sam joj glavu rukama. Glava joj je pukla, i čelo… VIdeo se mozak kroz rupu, kako pulsira. Onda je prestao da pulsira. Polako sam joj spustio glavu“, opisuje Milovan užasne scene koje je zatekao posle sudara BMW-a i dačije na Ibarskoj magistali u mestu Županjac u avgustu 2019. godine.
On je bio prvi koji je počeo da pomaže unesrećenima.
Pročitajte još:
Komšinica koja je krenula sa braćom Vidaković pitala je koga da zove. Milovan joj je rekao bilo koga – policiju, Hitnu pomoć, vatrogasce. Svi će trebati, a koga god da pozove, oni će alarmirati druge.
„Pomagao sam jednom povređenom momku, on je jaukao od bolova, mislim da mu je bila polomljena ruke. Drugima nije bilo pomoći. Onda se posle sat vremena pojavila Hitna pomoć. Došla je neka žena u mantilu. Po mantilu sam prepoznao da je u pitanju Hitna pmoć. Pitala je kako da priđe automobilu u kojem su bili unesrećeni. Rekao sam joj da pređe kako god može. Kada je prišla kolima i videla Katarinu, počela je da vrišti i plače. Tek posle sam saznao da je ona Katarinina tetka, koja je radila kao lekarka Hitne pmoći. Moj brat radi na groblju i on je sahranio tu jadnu devojku. Mnogo je tu porodica unesrećano. Čuo sam da je taj mladić, što je vozio BMW, na kraju završio u nekoj psihijatrijskoj bolnici“, nastavlja Milovan svoju priču.
Te krvave noći kada je BMW naleteo na dačiju poginulo je četvoro mladih ljudi: Katarina Ivanović, Đorđe Subotić (19), Aleksandar Savatić (22) i Đorđe Beluđević (22). Na mestu gde se dogodio sudar stoji spomen ploča sa njihovim likovima, godinama rođenja i smrti. Ali, to nisu jedine spomen ploče u Županjcu. Na stotinak metara od te ploče nalazi se zid podignut pored puta, da bi sprečio da klizište zatrpa Ibarsku magistralu.
I na tom zidu su četiri ploče sa imenima žrtava Ibarske magistrale.
Tu je slabo pregledna raskrsnica gde je uključenje od Bogovađe na Ibarsku magistralu. Uz brzinu i alkohol nije ni čudo što je Županjac najozloglašenije mesto na Ibarskoj magistrali.
„Evo, jutros je policija zaustavila radnički autobus zbog prekoračenja brzine. To je Ibarska, to je Županjac. Ove table što vidite, to je ništa…. Poginulo je mnogo više ljudi, ali ne stavljaju svi ploče. Idu i kamioni za auto-put. Ponekad stane policija sa radarom, ali ponekad ni njih nema. A ne ginu samo vozači, ginu i pešaci. Tražili smo da se podigne nadvožnjak, obećali su, ali vlasti se menjaju a niko ne podiže nadvožnjak. I naš čiča je tu poginuo, kada je prelazio ulicu“, kaže Milenko Vidaković, meštanin Županjca.
Kako izgleda biti pešak na Ibarskoj magistrali a stanovati u Županjcu, vrlo dobro zna Radiša Ilić (59). Njega su udariila kola dok je od kuće do radnje prelazio ulicu i to ne jednom, već dva puta. I oba puta je preživeo.
„Jednom su me udarila kola koja su išla iz pravca Ljiga, jednom iz pravca Beograda, tako da sam overio Ibarsku sa obe strane. Srećom, pa nema treće trake u Županjcu“, kaže Radiša, koji je lokalni „selebreti“, čovek koga su najviše udarala kola u Županjcu, a da je ostao živ.
„Prvi put je to bilo u septembru 2020. godine. Krenuo sam u radnju, da kupim nešto kada je na mene naleteo automobil iz pravca Ljiga. Dozvoljeno je ovde 50, ali mislim da je išao duplo brđe. Polomljena mi je butna kost, dva prišljena na kičmi, ruka, povreda glave… Dva i po meseca sam bio nepokretan, a u bolnici i na oporavku sam prošao ukupno 6 meseci. Uspeo sam da se oporavim. Drugi put me je udario automobil kada sam se iz radnje vraćao kući, naišao je iz pravca Beograda. Išao sam pored ivice, a onda sam zakoračio na put da zaobiđem slivnik. Tada su me udarila kola. Taj mladić nije išao toliko brzo. Polomljen mi je skočni zglob, povređena mi je glava, ali sam mnogo bolje prošao nego prvi put. Ne plašim se, šta da kažem, i dalje prelazim Ibarsku, moram do radnje, samo više pazim“, kaže Radiša Ilić.
Ono što najviše plaši žitelje ovog, ne njihovom voljom, po pogibijama poznatom mestu u Srbiji je upravo prelaženje ulice. Kažu da je pogotovo opasno po đake lokalne škole koji moraju da prelaze ovu opasnu saobraćajnicu dva puta dnevno.
Jednom kada idu u školu, jednom kada se vraćaju.
Mnoge od njih prate roditelji, ali ni to nije sigurna zaštita, pogotovo od kamiona i autobusa.
„Kada se otvorio auto-put „Miloš VelikI“, smanjio se saobraćaj Ibarskom magistralom. BIlo je mnogo manje i automobila, ali i autobusa i kamiona. Sada su uveli putarinu i mnogi su se vratili na Ibarsku da ne bi morali da plaćaju“, objasnila je jedna stanovnica Županjca.
Inače, putarina od Beograda do Čačka iznosi 430 dinara.
BONUS VIDEO: Ibarska magistrala u mestu Županjac, najcrnja tačka u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar