Ukrao kravu i obuo joj čizme: Razbojnici haraju selima

Da kriminal nije usko vezan samo za gradske sredine potvrđuju evidencija teških krađa i razbojništava koje se beleže u svim delovima Srbije.  Ovakve pljačke su na ivicu su da postanu jedna vrsta organizovanog kriminala, imajući u vidu da su lopovi počeli organizovano da obilaze ispražnjena naselja i provaljuju u kuće, podrume, pušnice ili šupe.U selima svakako na meti lopova su pre svega poljoprivredni proizvodi od lubenica, dinja, preko paprike i paradajza u vreme zimnica. Kradljivci su u stanju da se ne zaustavljaju dokle god dupke ne napune svoja vozila, odakle odlaze pravac na pijacu kako bi sve to odmah i prodali.Sa druge strane, na meti lopova su i ona domaćinstva u kojima se i zimi boravi, kada se na meti lopova najčešče nalazi stoka ili živina.U crnoj hronici bilo je zabeleženo nekoliko takvih slučajeva, a onaj koji se i dalje prepričava bio je slučaj krađe krave, kojoj je lopov obuo gumene čizme kako ne bi ostavila za sobom tragove. Dobro isplaniranu krađu osujetila je policijska patrola koja je slučajno zatekla lopova s obuvenom kravom.Poslednjih godina najviše stoke ukradeno je u Kolubarskom okrugu koji obuhvata opštine Valjevo, Ljig, Mionica, Ub, Lakovac i Osečina, a samo prethodne zime zabeleženo ih je 13.Čak ni korona nije bila prepreka da lopovi nastave sa krađama po srpskim selima. Tako je na primer selo Gornji Brestovac u opštini Bojnik bilo pravo lopovsko porište, a obijeno je i pokradeno više imanja. Lopovi se nisu zaustavili na privatnoj imovini, već su se okomili i na državnu, pa su tako skidali kablove, ograde...Policija teško ulazi u trag ovim kradljivcima jer su dobro izverzirani i organizovani, a prema nekim procenama, prodajom ukradenih stvari mogu da zarade i desetine hiljada dinara. Ponekad se otkriju čak i serijski provalnici, ali dodatan problem predstvalja zakonski okvir za njihovo procesuiranje. S obzirom na to da je šteta koju pričine mahom manja od zakonskog vredonosnog minimuma od 15.000 dinara, lopovi se najčešće izvlaše sa isuviše blagim kaznama.Policija ponekad uspe da tokom istrage otkrije serijske provalnike, ali obično čak ni oni ne budu osuđeni na ozbiljnije kazne. Ukradena roba se u retkim slučajevima vrati, a obeštećenja ponekad i ne bude jer oni koji kradu zapravo i ne raspolažu imovinom preko koje bi mogla da se naplati šteta.Šta kaže zakonKrađa se u našem krivičnom zakonodavstvu kvalifikuje na više načina: prema članu 203 Krivičnog zakonika Srbije, ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Učinilac dela krađe (član 203) kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena: obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka; od strane grupe; na naročito opasan ili naročito drzak način; od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane; za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa; iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica, kao i ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara. Ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Ako je delo učinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Ako vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.