Više od dvadeset zamenika osnovnih javnih tužilaca sa teritorije Beograda trenutno postupaju kao zamenici u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, iako ih na tu funkciju nije zvanično izabralo Državno veće tužilaca, već su na istu "upućeni" diskrecionom odlukom republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. Pravilnik koji joj omogućava da kadrira po sopstvenoj (ili tuđoj volji), Venecijanska komisija je ocenila kao jedan od mogućih vidova zloupotreba i pritisaka na samostalnost u radu javnih tužilaca. Zbog toga je novim setom zakona, koji se ovih dana nalaze u skupštinskoj proceduri, predviđeno ukidanje mogućnosti "upućivanja" zamenika tužilaca iz nižih u viša, a što je, razumljivo, izazvalo negodovanje kod onih koji su na ovom principu, pretvorili tužilaštva u privatna preduzeća interesnih grupa.
Novi set zakona o pravosuđu, koji su napisani kako bi ispratili prethodne promene ustavnih amandmana, izazvao je oštre polemike u javnosti, koje su se danas prenele i u Narodnu skupštinu. Dok jedni zastupaju tezu da se novim zakonima omogućava veća samostalnost u radu javnotužilačke organizacije, drugi pak smatraju da je po sredi samo „šminkanje“ postojećih zakona, koje ima za cilj da vladajuća kasta bude pozitivno ocenjena od strane EU organizacija.
Osporava se i to što novim zakonima pravosuđe neće biti lišeno uticaja izvršne vlasti, kao i to što će uticaj dnevne politike biti omogućen kroz formu „istaknutih pravnika“, koji će po izboru narodnih poslanika biti u sastavu Državnog veća tužilaca, odnosno Visokog saveta sudstva, i na taj način uticati na izbore tužilaca i sudija.
Činjenica koja je pak, dobro poznata svakom ko ima i najmanju predstavu o tome kako funkcioniše pravosuđe u Srbiji, jeste da je ono najpre izloženo politikanskom, a ne političkom uticaju. To znači da pritisci dolaze najpre iz njihovih sopstvenih redova – šefova javnih tužilaštava i na vrhu – republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. Njihova moć ogleda se i crpi najpre iz gorepomenutog pravilnika o „upućivanju“ zamenika iz nižih i viša tužilaštva, odnosno u nesmetanom kadriranju podobnih i nepodobnih kolektiva.
Upravo zbog toga bi, svaku promenu koja se tiče smanjenja i ograničavanja njihovih ovlašćenja, trebalo oceniti kao korak napred u samostalnosti, što je na posletku i zaključila Venecijanska komisija.
Da novi zakoni izazivaju takav pomak, javnost je mogla da vidi najpre iz reakcije „politikanskih“ tužilaca, koji nedeljama unazad, pre nego što su novi zakoni uopšte došli u skupštinsku proceduru, sprovode organizovanu medijsku kampanju u kojoj osporavaju upravo odredbu o „upućivanju“.
Najdrastičniji primer sa zloupotrebom „upućivanja“ trenutno je u beogradskom Višem javnom tužilaštvu, u kom od dolaska Nenada Stefanovića na mesto šefa, postupa više od dvadeset zamenika koji za tu funkciju nisu izabrani, a nekoliko njih se nalazi i na mestima rukovodilaca posebnih odeljenja.
Pročitajte još:
Tako je na mestu rukovodioca prvostepenog krivičnog odeljenja, Stefanović postavio svog kuma Lazara Lazovića, koji nikada nije izabran za zamenika višeg tužioca. Lazović je na ovaj način dobio ovlašćenja da kontroliše one koji su za razliku od njega regularno izabrani, ali i koji imaju neuporedivo više iskustva i godina radnog staža. Ni Lazovićev zamenik na mestu rukovodica, Nikola Uskoković, takođe nije izbran za zamenika višeg tužioca. On je do nedavno rukovodio odeljenjem za specijalni nadzor koje je, podsetimo, preporučilo da se ukinu posebna odeljenja za nelegalnu gradnju, što je Stefanović potom naložio, ali ubrzo i povukao.
Pored Lazovića i Uskokovića, na spisku upućenih zamenika u Više javno tužilaštvo su i: Gorjana Mirčić Čaluković, Nikola Pantelić, Miljan Dedić, Milan Šućur iz Trećeg osnovnog tužilaštva, Snežana Bilalović, Ljiljana Milovanović, Mirjana Stajkovac, Mira Vuković, Jelena Stevančević, Nenad Minić, Zorica Šćekić i Jelena Milutinović Ziljkić iz Drugog osnovnog tužilaštva, Ivana Rakočević, Aleksandar Mladenović, Danijela Jokanović, Svetlana Bogdanović, Vladimir Živković i Aleksandra Mrdović iz Prvog onovnog tužilaštva, kao i Milan Stanojević iz Obrenovačkog osnovnog tužilaštva.
Na spisku ima i onih koji su „upućeni“ i iz drugih gradova, a u kojima postoje matična viša tužilaštva: Ljiljana Grujičić iz OJT u Valjevu, Goran Medaković iz OJT u Pančevu, kao i Aleksandar Milošević iz OJT u Smederevu.
Iako se ne bi moglo za svakog ponaosob tvrditi da je upućen u VJT po „politikanskoj“ liniji, postavlja se pitanje ko je i zašto dozvolio da osnovna tužilaštva, koja imaju u radu na hiljade predmeta, budu desetkovana po broju zamenika, zarad Višeg javnog tužilaštva, koje se poslednjih godina proslavilo očiglednim nepostupanjem i upornim ignorisanjem gotovo svih vlastodržačkih afera i slučajeva očigledne visoke korupcije.
Pročitajte još:
Iako su Stefanović i Lazović u svojim medijskim nastupima tvrdili da će ukidanje „upućivanja“ najpre osetiti obični građani, istina je da oni zbog spornog pravilnika zapravo trpe. Jer, predmeti koji se mahom tiču običnih građana (krađe, pretnje, ugrožavanje sigurnosti, saobraćajke…) su deo postupanja osnovnih tužilaštava u kojima sada nema dovoljno zamenika.
Za razliku od njih, VJT raspolaže sa daleko većim brojem zamenika, a slučajevi poput Savamale, pranja stranačkog novca, nelegalne gradnje i bespravne legalizacije, iz nekog razloga, čame po fiokama.
Zašto?
Džeparoškinja i dalje u VJT
Pored zamenika osnovnih javnih tužilaca, u Više javno tužilaštvo upućuju se, po nalogu Nenada Stefanovića, i tužilački saradnici, među kojima je i K. M. koju je starija koleginica uhvatila kako joj krade novčanik u prostorijama Palate pravde krajem prošle godine. Ovaj nezapamćeni skandal, o kom je pisao portal Nova.rs zataškan je po kratkom postupku, nakon što je Stefanović danima progonio oštećenu koleginicu koja je na posletku završila na bolovanju. Kako saznajemo, osumnjičena kradljivica nastavila je da radi u VJT bez ikakve sankcije, dok je njena starija koleginica iz kancelarije, kojoj je danima nestajao novac iz novčanika sve dok kradljivicu nije uhvatila na delu, po povratku sa bolovanja premeštena u drugo odeljenje.
****
Bonus video: Zoran Ivošević, sudija u penziji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar