Tužilaštvo novim zakonom ima šansu da konačno krene putem nezavisnosti, međutim, malom delu tužilaštva koji su od institucija, manipulisanjem pravilnicima, napravili privatnu firmu, to smeta.
Deo tužilaca iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije protivi se izmenama i zbog njih napada sve ostale kolege koje žele veću slobodu u radu, a napadaju i samu ministarku Pravde Maju Popović, koja je izmene zakona predložila u skladu sa Venecijanskom komisijom i evropskim vrednostima.
Organizacija UST je, podsetimo od strane evropskih udruženja okarakterisana kao gongo – dakle, organizacija koja se lažno predstavlja kao nezavisna, a zapravo zastupa stavove interesnih državnih grupa. Reč je o zabrani upučivanja tužilaca iz nižih u viša tužilaštva.
Predlogom nacrta Zakona o javnom tužilaštvu predviđa da ubuduće zamenici javnih tužilaca mogu da se upućuju sa na istom nivou, recimo iz Osnovnog u neko drugo Osnovno tužilaštvo, kao i iz Višeg u Više, iz Apelacionog u drugo Apelaciono. Od ovih izmena izuzeta su, zbog nedostatka drugih institucija sa istom namenom, samo Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine. Takvo rešenje podržava 99% tužilaca u Srbiji.
Međutim, jedna klika, koja zapravo ne želi nezavisnost, već političku podobnost u službi državnih moćnika se usprotivila. Izgleda da između pravde i profita, nije svakom tužiocu milija pravda.
Trenutno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ima na desetine upućenih zamenika iz nižih u viša tužilaštva. Oni se biraju bez ikakvog konkursa, već ličnim izborom šefa VJT-a Nenada Stefanovića i parafom odobrenja Republičke tužiteljke Zagorke Dolovac. I to upućivanje, koje je ranije trebalo da bude izuzetak, postao je redovna pojava, dok su zakonski konkursi postali retkost.
Na taj način šef VJT Nenad Stefanović doveo je sebi bliske ljude, koji su bez mnogo iskustva i kvalifikacija brzo napredovali, te je gotovo sve ostale kolege koji su mu iole pružile otpor posmenjivao i premestio na lošije pozicije.
Povezane vesti:
Upućeni tužioci rade isključivo kako on diktira, odnosno kako centri moći diktiraju njemu, u suprotnom, ovakvim sistemom on upućene tužioce u svakom momentu može da vrati tamo odakle su došli. Stefanović je upućene odmah postavio na rukovodeće položaje, kontakt tačke za važne teme, te zbog toga imaju veću platu, a manje posla i samo njih šalje na seminare.
Nije Stefanović prvi koji ovako zloupotrebljava sistem, ali je to svakako pretvorio u masovnu pojavu. Iako im kod upućivanja u rešenju piše „najduže do godinu dana“, to rešenje se donosi iznova i iznova dokle god je upućeni tužilac poslušan. I tako se neko tužilaštvo, poput Višeg u Beogradu pretvara u privatnu firmu Tužilaštvo d.o.o
Zakonodavac je upućivanje predvideo kako bi se kadar brzo popunio, ukoliko neki tužilac na primer umre ili da otkaz i da se tako popuni mesto do regularnog izbora novog zamenika tužioca. Politički poslušnici našli su u tom Zakonu model kako da što duže ostanu nezavisni, ali podobni. Na taj način upućeni tužioci su i favorizovani kada se konkursi konačno otvore, jer su već zadužili neke predmete.
A da se sve vrti beskonačno dugo omogućava im i Državno veće tužilaca koje nije redovno raspisivalo konkurse kako bi popunilo sva upražnjena mesta. Novim Zakonom, po isteku rešenja o upućivanju novi zamenici bi se birali na obaveznim konkursima, a tada je pitanje da li bi Državno veće tužilaca napravilo isti izbor kao i Stefanović. Zapravo, izbor zaista najboljih za te funkcije mogao bi da ga ostavi bez ucenjivačkog potencijala te bi time njegova moć, kao i moć tužiteljke Zagorke Dolovac počela da slabi.
Nedavno je šef VJT Nenad zavapio da bi, prestanak upućivanja mogao da dovede do kolapsa Višeg tužilaštva u Beogradu. To je neistina, ti upućeni bi ostali do isteka rešenja i novog konkursa. Drugo, od kada je Stefanović šef u VJT, tamo je na njegovu inicijativu, za godinu dana, upućeno preko 20 zamenika. Svi su iz osnovnih tužilastava, prešli u Više, posle jednog poziva koji se ne odbija… Time je znatno otežan rad osnovnih tuzilaštava u kojima već fale zamenici, i time su “oduzeti” postojeći, a novi nisu izabrani. Pa se postavlja pitanje ako je sistematizacijom popunjen broj zamenika u Visem, da li je Stefanovićev cilj bio da izazove kolaps u osnovnim tužilaštvima.
Nacrt zakona o javnim tužilaštvima, sa ostalim zakonima iz pravosuđa u narednih nekoliko dana će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije koji će imati pravo da predlažu amandmane i odluče o konačnoj verziji pravosudnih zakona. Nesumnjivo poslanici će imati brojne kritike na nove zakone, ali deo nacrta Zakona bi svako kome je stalo do nezavisnosti tužilaštva u Srbiji morao da pohvali.
(Vreme, J. Z.)
Bonus video: Zagorka Dolovac
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar