U Srbiji se retko ide u zatvor zbog zagađivanja životne sredine: Istraživali smo statistiku o stopi ekološkog kriminala u 2023.

Krivična dela protiv životne sredine, koja su u Krivičnom zakoniku Srbije podrobno prepoznata i opisana u posebnom poglavlju, obuhvataju grupu od čak osamnaest pojedinačnih krivičnih dela, za koje je mahom propisana zatvorska kazna.

Dok je ukupan broj osoba, protiv kojih su podnete prijave u 2023. za sva dela zbirno, veći za 10 odsto u odnosu na 2022. godinu, pojedinačna dela ako se posmatraju i upoređuju samostalno, beleže drastične poraste i to od više stotina procenata.

U grupu krivičnih dela protiv životne sredine spadaju: zagađivanje životne sredine; protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu; oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine; oštećenje životne sredine nepreduzimanjme mera zaštite životne sredine, uništenje i oštećenje zaštićenog prirodnog dobra, unošenje opasnih materija u Srbiju i njihovo prerađivanje odlaganje i skladištenje, nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja, povreda prava na informisanje o stanju životne sredine, ubijanje i zlostavljanje životinja, prenošenje zaraznih bolesti kod biljaka i životinja, nesavesno pružanje veterinarske pomoći, proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja, zagađivanje hrane i vode, pustošenje šuma, šumska krađa, nezakonit lov i nezakonit ribolov.

Iako je pojam ekološkog kriminala dosepo u žižu javnosti tek poslednje decenije, najpre kao deo globalne agende, a potom i kao domaća posledica brojnih političkih, a nadasve ličnih i „bratskih“ odluka i afiniteta vladajuće garniture, postojanje ovih dela u zakonu i samo procesuiranje počinilaca nije nikakava nova ni „moderna“ pojava. Ili bar ne bi trebalo da bude.

Međutim, sudeći po statistici, prepoznavanje ovih dela i počinilaca od strane tužilaca i sudija i dalje nije na nivou na kom bi trebalo da jeste, što iz godine u godinu, najpre dokazuju sumanute razlike u brojevima prijavljenih učinilaca i na kraju broju osuđenih, a posebno sankcijama koje se izriču.

Uprkos sve češćim incidentima i organizovanim atacima na životnu sredinu, u Srbiji se počinioci ovih dela i dalje, u najvećem procentum kažnjavaju novčano, ili pak uslovno.

„Rio Tinto“ i „ProGlas“

Sa druge strane, povratak „Rio Tinta“ i ponovna najava da će rudnik litijuma nesumnjivo biti otvoren u dolini Jadra kod Loznice, građane je prinudio da im ekologija i zaštita životne sredine opet postanu teme od životnog značaja, a posebno nakon što je državni vrh Srbije potpisao sa EU Memorandum o razumevanju i strateškom partnerstvu u oblasti državnih sirovina.

Kao jedan od ključnih argumenata protiv rudarenja, bila je upravo nezavidna praksa domaćih tužilaštava i sudova u procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine, koja bi otvaranjem rudnika nesporno bila trajno devastirana i uništena.

Tako su i potpisnici Inicijative „ProGlas“ prošle nedelje, u svom saopštenju povodom potpisivanja memoranduma sa EU, kao jednu od tačaka, upravo naznačil - lošu sudsku praksu u slučajevima ekološkog kriminala.

„U zemlji u kojoj se vrlo često dešavaju ozbiljni ekološki akcidenti, ali je i pored osamnaest propisanih krivičnih dela protiv životne sredine zanemarljivo nizak broj osuđujućih presuda u oblasti ekološkog kriminala, naivno je verovati da će jedan visokorizičan tehnološki proces biti držan u granicama najviših standarda ekološkog prava. Ako jedna Finska, koja se redovno nalazi među pet „najzelenijih“ država sveta u oblasti održivog razvoja, ne započinje sa projektima iskopavanja litijuma iz ekoloških razloga, onda nema nikakvog osnova da verujemo da će ekološki standardi biti skrupulozno primenjivani u slučaju Jadra. Garancija za to, pogotovo, ne može biti reč predsednika Srbije ili obećanje nekih inostranih zvaničnika“, navelis u, između ostalog, iz „ProGlasa“.

Statistika

U godišnjem izveštaju o radu tužilaštava u 2023. godini, navodi se da je drastičan porast broja prijavljenih učinilaca bio u vezi sa najčešće procesuiranim krivičnim delom iz ove oblasti – zagađivanjem životne sredine. Dok je 2022. bilo prijavljeno samo 20 osoba, prošle godine bilo ih je 203, što predstavlja uvećanje za neverovatnih 915 odsto. Iz prethodnog perioda prenete su prijave protiv još 99 osoba, što znači da je ukupno u radu bilo 309 prijava. Odbačeno je 65, od čega je za 22 primenjen oportunitet. Optužena je 131 osoba, a osuđeno njih šestoro više i to- 26. na uslovnu, 87 na novčanu – i 24 na zatvorsku kaznu.

Zbog krivičnog dela nepreduzimanja mera zaštite životne sredine zabeležen je porast prijavljenih od takođe neverovatnih 427,7 odsto. Dok je 2022. prijavljeno 18 osoba, prošle godine je njih 95, da bi potom 25 od ukupnog broja bilo odbačeno. Najveći broj je osuđen na novčanu kaznu (20) zatim sledi uslovna (12) i na kraju zatvorska (9) sankcija.

Za krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju takođe je u 2023. zabeležen porast broja prijavljenih (sa 67 na 165 osoba) što je uvećanje za čak 146 odsto. Od 165 prijavljenih, do kraja godine optuženo je 87, a osuđeno 54 – od kojih samo dvoje na efektivan zatvor.

Za krivično delo uništenje oštećenje, iznošenje u inostranstvo i unošenje zaštićenog prirodnog dobra, prošle godine je prijavljeno 20 osoba. Čak polovina prijava je odbijena, među kojima su i dve koje su rešene oportunitetom. Doneto je šest presuda - tri uslovne i tri zatvorske kazne.

Za delo povreda prava na informisanje o stanju živortne sredine, prošle godine nije prijavljen niko, ali je zanimljivo da su tužilaštva za ovo delo imala u radu dve prijave iz 2022. i još 18 iz prethodnih godina. Do kraja godine, odbačene su prijave protiv četiri osobe , dok preostale i dalje nisu rešene.

Za krivično delo zagađivanje vode i hrane za ishranu prijavljeno je osam osoba, dok je prethodne godine ukupan broj bio tri. Protiv četvoro su prijave odbačene, dok je jedna osoba osuđena na novčanu kaznu.

Za krivično delo pustošenje šuma prijavljeno je 57 osoba, dok je zbir sa starim prijavama iznosio 103. Optuženo je 30 osoba, a sudovi sudoneli samo 18 osuđujućih presuda -osam uslovnih, osam novčanih i zatvorskih - dve.

Za delo šumska krađa prijavljeno je ukupno 979 osoba, a sa prenetim prijavama iz prethodnog perioda protiv 870 osoba, tužilaštva su za ovo delo u radu imala ukupno 1.849 prijava. Doneto je 287 osuđujućih presuda - 157 uslovnih, 78 novčanih, 7 društveno-koristan rad i  43 zatvorskih.