"Tek sam juče saznala kako su mi deca ubijena": Porodice iz Dubone i Malog Orašja ogorčene posle suđenja u Smederevu i odluke da se proces nastavi u Beogradu

Urošu Blažiću se sudi za masovno ubistvo, dok se njegovom ocu na teret stavlja da je u kući držao veću količinu oružja, kojim je izvršen zločin. Pripremno ročište koje je trebalo da se održi 23. maja je prekinuto pošto su roditelji žrtava nasrnuli na Blažiće po ulasku u sudnicu. Neke majke su izgubile svest, optužene su jedva izvukli iz sudnice, a Zorica Panić dan kasnije kaže da se oseća izigrano.

"Videlo se na suđenju sve. Ono je bio cirkus, to ne može da se izdrži, niti imam snage da slušam da mi on prepričava šta je radio. Do juče nisam ni imala hrabrosti da pogledam u obdukcioni nalaz. Kada mi je advokat pročitao iz optužnice, odmah mi nije bilo dobro. Pucao je u mog sina sa deset metaka, u moju Kristinu osam, u Daču šest. On je ceo šaržer potrošio na samo tri deteta, a za ostalo ne znam i ne mogu ni da zamislim... Koje je to iživljavanje, toga nema ni u ratu", rekla je Zorica.

Zorica Panić smatra da je onakvo suđenje sramota za celu Srbiju i da se oseća kao da im se smeju u lice, a opisuje i osećaj kada je prvi put ugledala ubicu svoje dece.

"Ne mogu to da opišem, tu si, a nisi tu. Bes, ljutnja i bol koju rečima ne možete opisati. Ne dao Bog nikome da doživi ovo što smo mi. Vidiš ga kako ulazi onako pognute glave, kukavički, a iživljavao se nad našom decom. Čemu panciri njima dvojici? Bilo je onoliko obezbeđenje, pregledani smo nekoliko puta, pretresani pola sata i onda panciri. Šta je ono? Ono je smejurija, nama se smeju u lice", ističe majka ubijenih Kristine i Milana Panića.

Kako nam je objasnila, oseća krivicu zbog rekcije pred sudom, ali kaže da nije mogla da izdrži kada je videla ubicu.

"Napravili smo haos, ali ljudi, deca su nam pobijena. Ne znam kako smo živi! Kako ja mogu sada da sedim i da ga slušam kako on prepričava na koji način je koga ubio ili ranio. Neka se malo zapitaju, ovo nije normalno. Onakvo ponašanje nije moja kultura, nije moje vaspitanje, psovala sam, ali neka me razumeju. Sudnica je bila kao učionica, on je trebalo da sedi na pola metra od nas, to nisam mogla da izdržim, kao ni ostali roditelji", opisala je potresne trenutke u sudnici.

Ispričala je da je više od godinu dana čekala trenutak susreta sa ubicom i da je želela da ga pogleda u oči, ali za to nije imala prilike jer je ušao pognute glave.

"Kakav je došao na suđenje? Doteran, čist, sređen, lepo ošišan, sat na ruci… Zašto mu je bitno koliko ima sati? On ima bolje uslove u zatvoru nego mi na slobodi. Ima biblioteku, teretanu i sve što mu treba. Novca na kartici jer mu mama uplaćuje, imovinu su sklonili i rasprodali. I oni hoće da im se sudi, ali nema tu suđenja. Roditelji ne mogu to da izdrže. Sve ovo mora da se spreči, da niko ne doživi ono što smo mi doživeli. Neophodno je samo doneti odluku da se pošalju na doživotnu", ističe majka.

Ne žele suđenje u Beogradu

Zorica Panić objašnjava za list “Nova” da prodice ne prihvataju da se suđenje nastavi u Beogradu, imajući u vidu da se istog dana pronela informacija da će postupak biti preseljen u zgradu Specijalnog suda u glavnom gradu.

"Kada smo mi tražili da se sudi u Beogradu, nama je rečeno da će biti samo u Smederevu jer se u smederevskoj opštini desilo prvo ubistvo. Ne može tek tako da se donese odluka o prebacivanju. Imam problema sa mučninom, ne mogu da putujem do Beograda, a ovo mi sve deluje kao muljaža. Sudija nije smeo tek tako da donese odluku, to mora da uradi Ministarstvo pravde. Kad smo mi kao roditelji tražili da se razdvoje dva slučaja i da se sudi u Beogradu, oni su rekli da to nije po zakonu", ističe potresena majka.

Pita se zbog čega su prihvatili slučaj, ako ne mogu da obezbede sudnicu i naglašava da će se porodice boriti protiv te odluke.

"Njihov izgovor je da ga je napao roditelj. Pa normalno da ću da ga napadnem, neću da ga gledam sigruno. Prvo su insistirali da se suđenje obavi u Smederevu, sada neka ga vode do kraja. Ako su nesposobni, zašto su prihvatili? Kada su porodice insistirala da se slučajevi rastave, da se ima dva suđenja i da dobije dve kazne, da se primeni Tijanin zakon jer je ubio dete od 14 godina, rekli su ne može, to njega ne kači. Pa šta njega kači?", pita se Milanova i Kristinina majka.

"Nije on meni ukrao trešnje, pa da mi nadoknadi"

"Mene njihove pare ne zanimaju, ne može on meni da nadoknadi štetu, nije on meni pokrao trešnje i breskve, pa ćemo sad da se sudimo. Ranjeni ljudi neka je dobiju. Nema nadoknade, jedino doživotna robija jer ne mogu da tražim smrtnu kaznu. Samo da se roditelji ove agonije spasu. Mene suđenja ne interesuju, oni moju štetu i bol ne mogu da izleče. Doživotna i jednom i drugom. Mi ćemo se strpeti još malo, ali nemamo živaca više. Pripremamo štrajk, pripremamo protest. Imamo veliku podršku ljudi, ljudi su kao tempirane bombe", objasnila je.

Zorica Panić smatra da je suđenje bilo skrajnuto zbog rezolucije u Ujedinjenim nacijama. Objašnjava da oni ne žele da budu stalno u medijima, već samo da se čuje istina, kako monstrum nikada ne bi izašao iz zatvora.

"Ja se njega bojim, ako on izađe iz zatvora, ne znamo šta će biti. Njegove cele porodice, njegovog brata i familije. On može to da ponovi, da ubije još nečiju decu. Zašto da se stradanje ponovi, kad može da se spreči", zaključila je majka.

Olivera Mitrović, majka ubijenog Marka Mitrovića, samo je kratko prokomentarisala da se celokupno stanje videlo na jučerašnjem suđenju.

"Videli smo juče šta je bilo. Nije ni počelo suđenje kako treba, a već je bilo završeno. Zaista sam bez reči. Iskrena da budem, ne mogu više ništa da Vam kažem, svi smo pod stresom", rekla je Olivera.