Šta je sporno u odluci da se osumnjičeni za zloupotrebe u EPS-u puste iz pritvora: Tužiteljke proterali po kratkom postupku, a istraga tapka u mestu već sedam meseci

Bojana Savović, tužiteljka iz beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) izjavila je sinoć u „Utisku nedelje“ da su svi osumnjičeni u slučaju zloupotreba u EPS, predmetu koji joj je volšebno otet i zbog kog je još u februaru proterana iz antikoruptivnog odeljenja, pre nekoliko nedelja – pušteni iz pritvora.U pitanju je desetoro osumnjičenih protiv kojih se vodi istraga zbog sumnje da su brojnim nezakonitostioma i zloupotrebama u Termoelektrani Kostolac, oštetiliu EPS za iznos od 7.458.050 američkih dolara. Njihovo hapšenje je početkom godine pompezno ispraćeno u javnosti, što pak nije bio slučaj sa vešću o njihovom puštanju iz pritvora, koja je kako je kazala tužiteljka Savović, stidljivo objavljena u pojedinim medijima.Istragu u ovom slučaju, podsetimo, vodila je mesecima upravo tužiteljka Savović, dok je jedan deo predmeta obrađivala druga tužiteljka, Jasmina Paunović. Nakon što je u februaru mesecu izdala nalog za hapšenje šest osoba, tužiteljki Savović je otet predmet i ona je, zajedno sa koleginicom Jasminom Paunović degradirana i premeštana iz Posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije, u Odeljenje za opšti kriminal.Njihov premeštaj izazvao je nezapamćenu aferu u pravosuđu, a pokušaj glavnog tužioca VJT Nenada Stefanovića i njegovih najbližih saradnika da obmanu javnost u vezi sa činjenicama koje su dovele do toga da se u jednom kapitalnom predmetu smenjuje tužilac u trenutku kada je naložio hapšenje osumnjičenih, isprovocirao je obe tužiteljke koje su javno progovorile o svemu što se događa u VJT od trenutka kada je on postao glavni tužilac.Stefanović je uporno ubeđivao javnost da slučaj EPS nema nikakve veze sa premeštajem tužiteljki, da će istraga biti nastavljena i da nema razloga da javnost oseća bilo kakvu bojazan u vezi sa ishodom slučaja korupcije i zloupotreba u Kostolcu. Ubrzo nakon toga, uhapšene su još četiri osobe, ali su sredinom avgusta, zajedno sa onih šestoro koji su pritvoreni po nalogu tužiteljke Savović, pušteni da se brane sa slobode. Istragu su u međuvremenu vodile druge dve tužiteljke, a zašto ista nije okončana ni posle sedam meseci, ostalo je nepoznato.„Prošlo je šest meseci od pritvaranja osumnjičenih, a s obzirom na to da za to vreme nije podignuta optužnica, svi su, po sili zakona, morali da budu pušteni na slobodu“, kazala je Savović u „Utisku“, napominjući da vest o tome jeste objavljena u pojedinim medijima.Portal „Insajder“ je početkom septembra izvestio da je ukinut pritvor svim osumnjičenima, a uz to je preneo i izjavu Višeg suda u Beogradu koje odlučuje o pitanjima pritvora, kao i postupajućeg Višeg javnog tužilaštva koje vodi istragu. Iz suda su za „Insajder“ potvrdili da je VJT bilo saglasno sa predlozima odbrane da se ukine pritvor, uz obrazloženje da su ispitani svi svedoci, što je sud prihvatio i doneo odluku da svi budu pušteni. Iste navode potvrdio je i VJT u odgovoru „Insajderu“, napominjući da je istraga protiv njih u završnoj fazi, kao i da se čeka „građevinsko-ekonomsko veštačenje“.Kako za „Novu“ otkriva dobro obavešten izvor, pitanje ukidanja pritvora ne bi bilo sporno da je razlog njegovog određivanja bio samo „uticaj na svedoke“.„Svim osumnjičenim je pritvor nakon hapšenja određen i po još jednoj zakonskoj osnovi, a o kojoj nije bilo reči u saopštenjima suda i tužilaštva. U pitanju je okolnost opasnosti od ponavljanja krivičnog dela u kraćem vremenskom periodu, što je uz mogućnost uticaja na svedoke, bila okolnost za pritvaranje svih osumnjičenih. Ako više ne postoji opasnost od uticaja na svedoke jer su svi saslušani, onda je trebalo da i ova druga okolnost bude obrazložena zašto više nije na snazi“, kaže naš sagovornik.Dodaje da je zbog toga izvesnije ono što je Savovićeva navela kao razlog za ukidanje pritvora.„Nesporna je činjenica da optužnica nije podignuta posle šest meseci i da bi svejedno osumnjičeni morali da izađu na slobodu, nevezano od okolnosti za određivanje pritvora. Zašto još nema optužnice, budući da je ovaj slučaj izazvao i veliku pažnju javnosti, pitanje je na koje treba da odgovori tužilaštvo“.Ko je „nasledio“ predmetNakon što je Savovićevoj otet predmet u slučaju EPS, u dalji rad ga je, kako saznajemo, uzela Brankica Marić, nekadašnja šefica antikoruptivnog odeljenja VJT, a danas jedna od najbližih saradnica Nenada Stefanovića. Marićeva se posebno istakla u progonu tužiteljki Savović i Paunović, zbog čega su i protiv nje podnosile disciplinske prijave, koje su u međuvremenu odbačene.Ime Marićeve se takođe nalazilo na jednom od dva falsifikovana dokumenata, koje je ispred nekadašnjeg Državnog veća tužilaca dostavila Narodnoj skupštini članica tog tela Tanja Vukićević. U tim zvaničnim dopisima, Vukićević je potpisala tvrdnju da protiv Marićeve i Stefanovića nisu podnete disciplinske prijave, iako to nije bilo tačno.Takođe, BIRN je pre nekoliko meseci otkrio da je Marićeva bila u sukobu interesa jer je nije tražila izuzeće iz postupanja u predmetima u kojima je jedna zainteresovana strana bio njen nevenčani suprug.Pored nje, na predmetu EPS radila je i njena mlađa koleginica Jelena Ziljkić, koja je u VJT upućena iz Drugog osnovnog tužilaštva, po nalogu Nenada Stefanovića. Zašto je Ziljkić posle samo šest meseci postupanja u osnovnom tužilaštvu, upućena na rad u Više i to Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, te zadužena ovako ozbiljnjim predmetom, pitanje ja na koje javnosti takođe treba da odgovori Stefanović.***BONUS VIDEO: Šta ako EPS stane?