Šminkanje pokojnika i žickanje para od EU: Zašto vlast baš sad gura novi Zakon o policiji kada ne poštuje ni stari

Lomljenje kostiju, prebijanje ljudi vezanih lisicama koji leže, prekomerna i nesrazmerna upotreba sile, korišćenje suzavca bez osnova, nošenje uniforme bez službene značke i prezimena, zlostavljanje i mučenje, nezakonito hapšenje, nezakonito oduzimanje i otključavanje mobilnih telefona, pomaganje nakon izvršenja krivičnog dela, upotreba nedozvoljenih sredstava prinude... Spisak eventualnih krivičnih dela koju su u poslednjih godinu i po dana počinili službenici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je dugačak, skoro da nema člana Zakona o policiji, Krivičnog zakonika, pa i Ustava, koji nije prekršen, a Sektor unutrašnje kontrole (SUK) MUP Srbije i nadležna tužilaštva uporno ne pronalaze povod za pokretanje postupka. Očigledno je da je aktuelni Zakon o policiji "mrtvo slovo na papiru", pa ipak, vlast uz pomoć MUP-a želi da ga promeni, da usvoji novi, moderniji, "evropskiji", koji, gotovo izvesno, takođe neće ni poštovati ni primenjivati.

Ovo je treći put pod vlašću Srpske napredne stranke da se radi na izmenama tog zakona, prva dva, Vulinov i Gašićev, nisu prošli, pa vlast misli, po principu treća-sreća, da će Ivicin bolje proći. U tom smislu, predlagač je izbacio neke sporne stvari na kojima je pre nekoliko godina insistirao, kao što je ozakonjenje zvučnog topa koji je MUP već, nezakonito, rasporedio po jedinicama, dovođenje "proverenih" kadrova van MUP na mesto direktora, nošenje uniforme bez propisanih oznaka i neki drugi. Predlagaču je lako da odustane, jer ionako ne poštuje zakon, ali ipak je neki kompromis učinjen. Ipak, nevladine organizacije i dalje sumnjaju i strepe od usvajanja novog zakona uprkos navodnim kompromisima i zahtevaće njegovo povlačenje.

Osnovni razlozi za sumnju u dobre namere predlagača su izostanak prave javne rasprave i brzina na kojoj se insistira, ali i ozbiljni nedostaci u nacrtu koji jeste možda bolji od prethodnih, ali je daleko od dobrog.

Dva su motiva zašto vlast toliko želi da progura novi zakon, prvi je marketinški, jer je evropska javnost prečesto gledala užasne scene iz Srbije, sa protesta koji se ne smiruju već godinu i po dana, pa su i neke zvanične institucije i komiteti Evropske unije, ali i Ujedinjenih nacija, postali vrlo zainteresovani za postupanje policije protiv građana. Negativan publicitet je ono što režimu i MUP-u ne treba, tako da bi usvajanje nekog novog, na prvi pogled evropskijeg zakona, bio odličan marketinški potez. Sva krivica za policijsku brutalnost i nezakonito ponašanje mogla bi biti "svaljena" na stari zakon i njegove nedostatke.

Drugi, vrlo bitan, razlog su evropske pare, a one teško da će doći bez poštovanja evropskih standarda. MUP dobija, što od EU, što preko bilateralnih sporazuma sa policijama država članica EU, ozbiljan novac, ali i opremu koja dolazi u vidu donacija. Uskraćivanje pomoći iz EU, kako u novcu tako i u opremi, još više bi otežalo već tešku finansijsku situaciju u policiji.

Krši zakon i napreduj u službi

Saradnja između nevladinog sektora i MUP o izradi novog zakona traje već godinama, pa ipak se iz NVO povlače, jer ne žele da budu ukras u predstavljanju novog zakona međunarodnoj zajednici, a da ne znaju šta će zapravo pisati u konačnoj verziji zakona, niti kako će se on primenjivati, a ne žele da budu fusnota da je pisan u saradnji sa civilnim sektorom. Zaista je teško očekivati da će Kričak, Žmirić, Repac i ekipa poštovati odredbe novog zakona kada su na rukovodeća mesta postavljeni upravo kršenjem važećeg.

Uostalom, naprednjačka vlast je poznata i po raznim uredbama i Lex specijalisima kojima prekraja zakone, pa je i postojeći Zakon o policiji zapravo već mnogo puta menjan, a samo je za mandata Bratislava Gašića donet nebrojen broj uredbi kojima je Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata postala pretorijanska garda i policija u policiji.

A policajci?

Nije samo zanimljivo čega ima u nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima, već čega nema. Formalno su u izradi učestvovali predstavnici reprezentativnih sindikata zaposlenih u MUP. Njih je najviše zanimalo kako će biti plaćeno prekovremeno prebijanje i hapšenje, dok se poštovanjem zakona nisu previše bavili, a upravo je to ono što nedostaje. I u sadašnjem zakonu postoji član koji precizira da policajac može da odbije nezakonito naređenje, ali u praksi se to ne dešava. Ne precizira se nigde šta će biti sa policajcem koji se usudi da to uradi, ko će ga i kako zaštititi. Nije regulisan ni status eventualnih uzbunjivača, već se kontrola i zavet ćutanja pooštrava. Policajci se stavljaju u potpunu milost i nemilost svojih starešina, koji su sa druge strane postavljeni po političkoj liniji.

Zanimljivo je da SUK nije poveo nijedan postupak zbog prekoračenja ovlašćenja ili prekomerne upotrebe sile kada su u pitanju intervencije protiv studenata i građana koji ih podržavaju, a nekoliko policajaca je suspendovano kada su se usudili da nešto preduzmu prema aktivistima SNS, čak i kada su naprednjačke siledžije kršile zakon. Poruka je jasna i neskrivena, a to je na svojoj koži osetila i Katarina Petrović, koja je i dan danas žrtva mobinga jer se usudila da obelodani "strogo poverljivi" dokument da je Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića, bio pozitivan na kokain kada je izazvao saobraćajnu nezgodu.

Nije jasno ni kako će policajci napredovati u službi, ili je možda vrlo jasno, ako se pogleda blistava karijera načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička. Policajce režim doživljava kao topovsko meso, pretorijansku gardu koja postoji da bi štitila njihove pozicije i privilegije, nikako državu, zakon i da služi građanima.

Humoreska a ne zakon

Ko ima vremena i volje, može da pročita i Zakon o policiji i da se sam uveri šta sve službenici MUP-a ne poštuju. Zbog toga sve više liči na Nušićevo ili Domanovićevo delo, a ne ozbiljan pravni akt. U tom zakonu piše i da je zabranjena diskriminacija po svakom osnovu i da policija mora da bude nepristrasna. Policija ovlašćenja i sredstva prinude treba da primenjuje srazmerno. U nečemu što se zove Standardi policijskog postupanja piše da policajac treba da suzbija nezakonitost, poštuje ljudska prava i slobode, zabranjeno mu je zlostavljanje i mučenje...