Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) ponovo se našla u centru pažnje javnosti, posle objave lidera Narodnog pokreta Miroslava Aleksića o tuči koja je izbila među starešinama te jedinice i to u službenim prostorijama. MUP je taj sukob demantovao, a ovo nije prvi put da se JZO pominje u negativnom kontekstu, zapravo njena istorija je kratka, burna i obeležena brojnim skandalima.
Miroslav Aleksić objavio je da se dogodila tuča među starešinama JZO, te da je u tuči učestvovao i njjihov komandant Marko Kričak, a da je Darko Đorđević tom prilikom izvukao deblji kraj i da je povređen. Izvor portala Nova.rs je potvrdio da je do sukoba došlo na kolegijumu u sedištu JZO, kao i da je ceo slučaj prijavljen Sektoru unutrašnje kontrole.
Ubrzo su se i iz MUP-a oglasili tvrdnjama da do sukoba nije došlo. U demantiju Darka Đorđevića u formi izjave koju je lično potpisao, on kaže sledeće: „dostojanstvo i lični i profesionalni moral ne dozvoljavaju da dopustim takvu zloupotrebu ni mog imena ni jedinice čiji sam ponosni pripadnik“.
A kakva je to jedinica i kakav je njen moral?
JZO nema drugu tradiciju, nastala je iz Uprave za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, koja je 2016. godine postala jedinica i odela zamenila uniformama a načelnika komandantom. Kada je na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova došao Bratislav Gašić vrlo brzo je na mesto komandanta JZO imenovan Marko Kričak, čovek koga je i Aleksić pomenuo u svojoj objavi.
Iako iz policijske porodice, jer mu je i otac bio policajac i načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije, mlađi Kričak je svoju karijeru započeo u potpuno drugoj branši, u „Porše lizingu“. Ipak, promenio je postao i postao službenik Bezbednosno-informativne agencije (BIA), a u MUP je došao „u paketu“ sa još nekoliko pripadnika tajne službe, kada ih je njihov dotadašnji direktor Gašić poveo sa sobom kada je postao ministar policije.
Taj potez i imenovanje čoveka bez prethodnog policijskog iskustva za komandanta JZO, nije naišla na dobar prijem kod mnogih policajaca koji su Kričku zamerali, pre svega, što nema nikakvo iskustvo niti obrazovanje da bi bio pripadnik MUP, a kamoli oficir i komandant. U međuvremenu je JZO proglašena specijalnom jedinicom, širila je svoje ingerencije i čak ima sopstvenu specijalnu jedinicu.
Sa jačanjem moći, JZO počinje da se pojavljuje u javnosti, ali ne kao telohranitelji i čuvari ambasada, što su do tada bili, već na potpuno drugačijim poslovima, kojima, u principu, ne bi ni trebalo da se bave. U junu 2023. srpska policija počela je „čišćenje“ aerodroma od divljih taksista, a umesto da to rade policajci sa aerodroma „Nikola Tesla“, komunalna milicija ili čak pripadnici Interventne jedinice beogradske policije, to su radili pripadnici JZO. Tom prilikom oduzeta su dva automobila koji su pripadali „divljacima“.
Ali, mnogo ozbiljnija stvar dogodila se krajem prošle godine, kada su JZO i njen komandant Marko Kričak pokazali svoj pun kapacitet kršenja svih zakona i propisa svoje službe, pa i Ustava ove zemlje. Naime, posle izbornih manipulacija 17. decembra 2023. započeli su protesti građana ispred Republičke izborne komisije. Bilo je i incidenata i u jednom od njih je učestvovao D. M. (20), student iz Jagodine koji je odgurnuo predsednika Republičke izborne komisije Miladina Kovačevića, što su snimile i kamere pojedinih televizijskih ekipa.
Kada se D.M. sa još dva druga vraćao sa protesta, presrela ih je policija, tačnije inspektori Odseka za javni red i mir koji su ih legitimisali, a potom i pohapsili. Ali, onda na scenu stupaju pripadnici JZO. Student D. M. odvojen je od dvojice drugova i ponovo su se sreli u poicijskoj stanici Stari Grad. Sutradan se pojavio snimak koji je razjasnio misteriju nestanka D.M. na dvadesetak minuta.
U prorežimskim tabloidima pojavili su se snimci sačinjeni mobilnim telefonima na kojima se vidi D.M. ruku vezanih na leđima. Student deluje uplašeno, a kasnije je izjavio da su ga policajci maltretirali i tukli. To su bili pripadnici JZO, koji su pokušavali da od privedenog iznude priznanje da ga Marinika Tepić i Dragan Đilac plaćaju da pravi indicente, ili kako je jedan od policajaca rekao: „da pravi sr**a“. Osim što se vidi da je snimak namešten i da je D. M. nateran da kaže ono što su policajci smislili, izvršeno je toliko krivičnih dela i prekršeno toliko propisa da ih je teško nabrojiti.
Od ispitianja van službenih prostorija, preko snimanja mobilnim telefonom, do doturanja snimka tabloidima, preko kršenja osnovnih ljudskih prava, zlostavljanja, mučenja i ponižavanja, što je takođe zabranjeno brojnim konvencijama i propisima uključujući i onih koje je Srbija potpisala kao članica Ujedinjenih nacija.
BONUS VIDEO: Ministar Gašić o spisku dece iz Ribnikara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare