"Ovo više nije život, sa stradanjem Luke stradala je i naša porodica": Potresna ispovest sestre Luke Jovovića koji se poginuo u saobraćajnoj nesreći u Ratkovu

Dijana na početku razgovora objašnjava šta se kobnog dana tačno desilo.

"Naša tragedija počinje tog 30. aprila, kada moj Luka odlazi sa prijateljem, nakon što su završili neke radove na motoru, u obližnji kafić da se počaste. Kada su seli, Luka je u jednom momentu skočio i samo rekao: "Čekaj me, ja se brzo vraćam, moram da provozam drugaricu", na šta mu je ovaj odgovorio da bar popiju piće, ali je Luka rekao da neće ni primetiti da ga nema, jer neće biti dugo", objašnjava sestra stradalog tinejdžera.

Njegova sestra ističe da je tokom vožnje Luka motorom izašao na glavni put dok mu je iz suprotnog pravca dolazio automobil. Do udesa je došlo kada je devojka iz automobila, bez ikakvog znaka, skrenula u dvorište.

"Ta devojka htela je da skrene u dvorište na kom nemaju kapiju, bez pokazivača, bez bilo kakve reakcije. Nije ni kočila, samo je smotala pravo u njega koji je išao iz suprotnog pravca. Kada je završeno veštačenje saznali smo da je on nju uočio na jednom deonici i da je kočio, međutim nije imao gde da se skloni. Od siline udarca, Luka je odleteo u šiblje i korov na drugoj strani puta, a motor je otklizao. Ostao je tu da leži, dok je ona izašla iz auta i utrčala u kuću gde se zaključala", priča nam Dijana.

Sestra napominje da se devojka zadržala nekoliko minuta u kući, a da su se komšije već skupile jer su čule udarac. Kako navodi, prva komšinica koja je bila očevidac nezgode ispričala je da je, po izlasku iz kuće, devojka iz automobila govorila kako je nju neko udario i pobegao. Komšije, koje su već bile oko mesta nesreće, uočile su nesrećnog mladića kako leži, a igrom slučaja zadesila se i jedna devojka koja radi u Crvenom krstu.

"Ona je prišla i uradila ono što je bilo do nje, proverila je da li ima puls, moj bata je tada ispuštao još neke zvukove, reagovao je tih par minuta dok je bila pored njega. U jednom trenutku, samo je zakolutao očima i stisnuo joj ruku i više nije reagovao. Devojka koja je vozila auto, njeni članovi porodice, nisu pokušali da pomognu", kaže sestra stradalog Luke.

Kako nam objašnjava, devojka koja je vozila automobil koji je udario u Lukin motor, iako je medicinski radnik, nije pritekla u pomoć njenom bratu koji je ležao u žbunju.

Luka Jovović je sa mesta nesreće prevezen odmah u bolnicu u Novom Sadu, gde mu je ukazana pomoć, a po dolasku je porodica obaveštena da je stavljen u veštačku komu. Nažalost, devet dana nakon nesreće, Luka je podlegao povredama, a kao fatalno ispostavilo se to što mu na vreme nije ukazana prva pomoći i njegov mozak je bio 7-10 minuta bez kiseonika.

"U noći kada se desio uviđaj, ta devojka je menjala nekoliko iskaza, pominjala je kamion, pa vožnju u rikverc, pa to da se zaustavila da skloni neku igračku i sve tako dok nisu došli nadležni iz Sombora i tada su joj rekli da mora da kaže kako je zaista bilo, ali je ona složila priču da bude najmanje kriva. Tu se ne završava naša agonija, prolazili su dani, a njihova porodica i ona nisu se udostojili ni da se izvine ili da pitaju za njegovo stanje u bolnici. Nisu nam izjavili ni saučešće kada je moj brat preminuo", jedva je smogla snage da izgovori Dijana.

U momentima najveće boli, porodica Jovović je pretrpela užase od strane porodice devojke koja je izazvala nesreću u kojoj je stradao Luka. Naime, kako tvrdi Dijana, svakodnevno su ih prijavljivali policiji i to bez ikakvog razloga.

"Sve one su bile neosnovane. Policija je dolazila svakodnevno, a moj otac ima 34 godine rada u službi i zna da policija mora da izađe odmah po pozivu. Sestri i ocu su pozivali unutrašnju kontoru, jer ona radi na graničnom prelazu. Naravno, nikada nije bilo nekih nepravilnosti. Mom ocu, koji je tolike godine proveo u policiji i koji je ratovao za ovu zemlju, oduzeli su i oružje koje mu nikada nije vraćeno", priča Dijana.

Kako kaže sestra stradalog Luke, porodica osumnjičene devojke na sve načine se trudi da im oteže.

Suđenje se uporno odlaže, traže se izuzeća, a proteklih nekoliko pretresa ja odloženo.

"Rađena su tri veštačenja tokom postupka gde je ustanovljeno da je ona sposobna da bude na sudu. Glavni pretres je dosad čak sedam puta odložen", kaže sestra.

U razgovoru za Nova.rs ističe da je bilo raznih situacija koje njenoj porodici bude nemir.

"Bilo je situacija da odemo na mesto pogibije, a ona izađe i pusti muziku na zvučnik, a onda gledamo totalno drugu priču na sudu", kaže sestra.

Porodica stradalog mladića u međuvremenu je osnovala i fondaciju, kada su uvideli kroz šta prolaze porodice stradale dece u saobraćaju. Namera je da pomognu drugima.

"Potrebna je izmena kaznene politike i članova zakona, dosta toga treba da se promeni. Ljudi su izgubili empatiju, neko misli da će nama biti bolje ako se zakoni promene, ali nastradale ne mogu da vrate, mi njih ne možemo nazad da dobijemo, ali svaka promena je za dobrobit deca koja su ostala živa", napominje ona.

"Neko kaže da bude lakše kako vreme prolazi, ali ja znam da je vremenom samo gore. Gledaš nepravdu i to te boli, ali opet nemamo izbora, moramo da se držimo zajedno. Luki dugujemo istinu i borbu za pravdu. Nekad bude svega preko glave i dođe ti da odustaneš, ali opet, pronađeš neku snagu i nastaviš dalje da guraš istinu, ona uvek ispliva na površinu na kraju", kaže Dijana.

Za Lukinu smrt najpre je zatražena kazna od tri godine i šest meseci, ali, kako kaže porodica, ona je povećana i sada tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od osam godina zatvora za devojku koja je skrivila udes.

"Nama je uništena porodica, sa stradanjem našeg Luke smo stradali i mi i to je ono što ljudi ne mogu da shvate. Ne želim da iko doživi ovo što mi doživljavamo, sestra i ja smo mlade i naši roditelji imaju nas dve ali to nije više život, ono što je ostalo moramo da posvetimo borbi za istinu i pravdu i da učiniš sve da on živi kroz nas i da se njegovo ime ureže i sve anale ovog vremena", kaže Dijana i dodaje:

"Trudimo se da čuvamo uspomenu na njega i da okupljamo ljude koji su proživeli isto zbog njega. Za Bogojavljanje na našem salašu smo organizovali plivanje za časni krst, u leto organizovali smo jedan krug u njegovu čast, došli su bajkeri iz cele srbije da obiđu taj poslenji krug koji je on napravio. Moramo da napravimo nešto u znak sećanja što je on bio sa nama, to nam daje nage da preguramo svaki dan".