Narko Srbija 19. veka: Srbi osvajali opijum u ratovima i uzimali kokain 200 godina pre škaljaraca i kavčana

"Da li će policija ući u trag trgovcima kokainom?", bio je jedan od naslova u dnevnim novinama. Iako bi svako pomislio da je ponovo u pitanju "kavački" ili "škaljarski" klan, ili možda grupa Darka Šarića, reč je o naslovu iz dnevnih novina "Pravda" iz oktobra 1932. godine, skoro stotinu godina pre pojave ozloglašenih balkanskih kartela o kojima se danas, gotovo svakodnevno, izveštava.Mnogi povezuju drogu sa modernim vremenima, rokenrolom i smatraju da je to novotarija koja je stigla sa "trulog Zapada kako bi iskvarila našu omladinu". Ipak, povezanost Srba i narkotika seže mnogo dalje u prošlost.Početkom 19. veka nemački farmaceut Fridrih Zertiner stvorio je lek kojim je bio toliko oduševljen da ga je nazvao po jednom od grčkih bogova. To je bio bog sna Morfej, a njegov proizvod nazvan je morfijum, dobijen od opijumskog maka. Iako u prvom trenutku nije napravio bum, lekari su brzo uvideli njegovu korist i morfijum se polako raširio po Evropi. Veliku primenu našao je u ratnoj medicini, jer su njime ublažavane muke ranjenika.U Srbiji se morfijum pojavio polovinom 19. veka, jer je srpska vojna medicina išla u korak sa svetskim i evropskim trendovima. Ali, neki od ranjenika su i posle zalečenje rana nastavili da koriste morfijum, a on se veoma brzo raširio i na druge delove društva.

Jedan od najpoznatijih srpskih morfinista bio je Pera Todorović. Todorović je u istoriji poznat kao čovek koji je izmenio srpsko novinarstvo, aktivni politički radnik, radikal sa Nikolom Pašićem, ali i socijalista, učesnik bune protiv kralja Milana Obrenovića. On je izbegao u inostranstvo, boravio je u Parizu, a imao je zdravstvenih problema sa jetrom i trpeo je jake bolove.Da bi olakšao svoje muke, počeo je da koristi morfijum i vremeno je postao zavisnik. Kada se vratio u Srbiju, pošto ga je kralj Milan pomilovao, nastavio je da koristi morfijum. Umro je 1907. godine.

Kada je Kraljevina Srbija u Prvom balkanskom ratu osvojila Makedoniju, osvojila je i veliki izvor prihoda - plantaže opijumskog maka koje su tu nikle posle 1830. godine.Davnih godina je tadašnje Osmansko carstvo pokušalo da privredno oživi te krajeve i u Makedoniji su nikle prve plantaže maka. Ispostavilo se da je to tlo izuzetno pogodno za tu biljku, čiju smolu su solunski trgovci otkupljivali ne pitajući za cenu. To je bio opijum, od koga se preradom dobija morfijum, ali i drugi derivati.Heroin i Bajerov aspirinDrugi nemački farmaceut, Hajnrih Dreser, iz jedne od najvećih farmaceutskih kuća na svetu, "Bajer", našao se davne 1895. godine u dilemi. Morao je da bira između dva leka protiv bolova. Prvi je toliko oduševio Dresera i njegove kolege, da su ga nazvali herojskim - heroin. Drugi lek je Bajer počeo da proizvodi i prodaje kasnije i po njemu će postati planetarno poznat - "Bajerov aspirin".Heroin je relativno kratko bio legalan, jer su brzo postale očigledne njegove štetne strane, pa je od 1913. počeo da biva zabranjivan. Ali, bilo je već kasno, jer se raširio svuda po svetu, pogotovo među korisnicima morfijuma.

Sa druge strane, za svojstva lišća južnoameričke biljke koke znalo se odavno, koristili su ih Indijanci kojima je koka davala izdržljivost. Ipak, Evropljani i svet otkrivaju koku i kokain tek 1855. kada nemački hemičar Fridrih Gedke uspeva da izoluje alkaloid, koji je kasnije nazvan kokain.Ova vrsta narkotika nije doživela bum u Srbiji do pre jednog veka, kada su posle Oktobarske revolucije počeli da u tadašnju Jugoslaviju dolaze ruski emigranti. Oni su sa sobom doneli i novi, "čarobni prašak", kokain, koji se raširio među srpskom i jugoslovenskom elitom.Beograd je tridesetih godina 20. veka bio isto što i danas, mesto dobre zabave i kvalitetne droge. Policija je bila bitke, hapsila dilere, pravila racije, a među uhapšenima je bilo i ministarske dece. Po beogradskim klubovima je moglo da se nađe sve: opijum, morfijum, heroin, kokain, ali je to imalo visoku cenu. Naslovi tadašnjih novina sve govore: "Da li će policija ući u trag trgovcima kokainom i morfijumom", "Beogradska policija je uhvatila čitavu družinu krijumčara opijuma", "Tragedija jedne mlade žene, za sedam meseci poludela od kokaina"...

Posle Drugog svetskog rata, te "buržoarske pošasti" navodno nije bilo u novoj, komunističkoj Jugoslaviji. Ipak, droga je nastavila da opstaje i to uglavnom među novom elitom. Tako se dogodilo da obe ćerke tadašnjeg visokog funkcionera Cvijetina Mijatovića umru od prevelike doze heroina.Navodno je tada nastala i njegova "zaostavština", Zavod za lečenje zavisnosti u Ulici Teodora Drajzera, na Dedinju.Ali, sa raspadom stare Jugoslavije, sve vrste droge se vraćaju na velika vrata, a u distribuciju su umešani i brojni pojedinci iz državnog aparata koji se povezuju sa kriminalcima kako bi zgrnuli bogatstvo preko noći. Tako je, na primer, posle 5. oktobra 2000. u sefovima "Komercijalne banke" pronađeno 600 kilograma čistog heroina, koji je trebalo da bude zaplenjen i uništen.Prema zvaničnim podacima, od 2008. do 2019. godine, od prevelike količine droge umrlo je 735 ljudi. Ta brojka je verovatno nekoliko puta veća, jer pravi uzrok smrti često promakne a uzrok smrti bude zabeležen kao srčani ili moždani udar. Takođe, tu su i bolesti koje se prenose putem krvi, kao što su hepatitis, sida i druge.U Srbiji nijedna vrsta narkotika nije dekriminalizovana što, po mišljenju mnogih stručnjaka, pogoduje najviše organizovanom kriminalu.BONUS VIDEO: Hapšenje osumnjičenih za šverc kokaina

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=muphapsenjensds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3128706"]