Isplatila se podrška Vučiću i potpisi na listama SNS, kritika protesta studenata i bunta protiv Rio Tinta: Šta je Vladana Petrova preporučilo za predsednika Ustavnog suda

Vladan Petrov je godinama redovni profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda, a uprkos tome, njegova jasna politička opredeljenost je isplivala posebno otkako su studenti svih univerziteta u Srbiji stupili u blokade i izneli svoje zahteve. Čak ni to što Petrov ne krije kojoj je političkoj opciji opredeljen, nije poljuljalo stav desetoro sudija Ustavnog suda da ga predlože za predsednika jedne od najvažnijih institucija u Srbiji. Ipak, takvo pozicioniranje ne treba da čudi, ukoliko se pogleda profesorov angažman u proteklom periodu.

Podržao Vučićev politički pokret 

Petrov je, podsetimo, otvoreno podržao pokret čije je formiranje u više navrata najavljivao predsednik Aleksanar Vučić. Opisao je kako Vučić na "čudesan način" vodi spoljnu politiku, da njegov rad zahteva veliku posvećenost i da ne može jedan čovek da gradi političku volju na terenu, to jest mogao je, ali je ugrozio sopstveno zdravlje. Ocenio je da za Srbe nema važnijeg praznika od Vidovdana i da nije slučajno to što je taj praznik, 28. jun, planiran da bude datum za osnivanje Pokreta za narod i državu.

Govoreći o "novoj političkoj opciji" koju je najavljivao Vučić, Petrov je rekao i da ekonomija ne može da bude bolja, ali da kada je reč o mehanizmima pravne države, "može još dosta da se uradi". Da li će Petrov sa nove funkcije predsednika Ustavnog suda do koje je došao u međuvremenu, doprineti poboljšanju, ostaje da vidimo.

Podrška koju Petrov ukazuje Vučiću traje već godinama. Tako je marta 2017. godine Petrov potpisao „Proglas za bolju Srbiju“, kao znak podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću i našao se među 650 potpisnika.

"Političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad... pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava. Meni se čini da ga do sada nismo imali", objasnio je Petrov 2017. godine gostujući na N1.

Podršku Vučiću je pružio i naredne, 2018. godine, kada je podržao listu "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd".

Više puta ponovio da predsednik republike ne krši svoja ustavna ovlašćenja kad se meša u rad državnih institucija.

Naklonjenost vlastima, koštala ga je kako ugleda u javnosti, tako i na fakultetu među studentima. Tome su sasvim sigurno doprinele njegove izjave o tome kako su studenti u blokadi "tajna organizacija" iza kojih stoje "centri moći", da kampanja "od vrata do vrata" koju su najavili studenti u blokadi nije legitimna i legalna. Više puta je u negativnom kontekstu govorio o studentskoj i građanskoj borbi, a ukoliko njegov stav do sada nije bio jasan svima, učvrstio ga je posetom neformalnom kampu u Pionirskom parku, takozvanom "ćacilendu", kroz koji je prošetao sa nekadašnjim studentom Medicinskog fakulteta Milošem Pavlovićem, koji se još nazivao i "glavnim ćacijem".

Kao jedno od uznemirujućih svedočenja ostao je zabeležen prekid aplaudiranja studenata Pravnog fakulteta, u trenutku kada je on napuštao sednicu Nastavno-naučnog veća i to kada su studenti napravili špalir ostalim profesorima ovog fakulteta. Mišljenje o Petrovu je izneo i bivši student Pravnog fakulteta koji mu je uputio otvoreno pismo.

Dao zeleno svetlo Rio Tintu

Negativno je komentarisao i proteste protiv Rio Tinta što ne iznenađuje ukoliko se uzme u obzir činjenica da je jedan od sudija Ustavnog suda koji su dali zeleno svetlo Rio Tintu na sednici, na kojoj je odluka o obustavljanju projekta „Jadar“ proglašena neustavnom.

"Palenta krivičnih dela"

Umeo je profesor Petrov da nasmeje javnost u Srbiji svojim izjavama, pa je tako prilikom gostovanja na jednoj televiziji više puta ponovio izraz "palenta krivičnih dela".

„Palenta krivičnih dela, ja nisam krivičar ali sam gledao. Tu ima elemenata za jednu palentu krivičnih dela, maltene samo da izaberete, nažalost“, rekao je i naglasio Vladan Petrov.

Pored toga, kako je Nova ranije pisala, Petrovu se zameralo i to što je učestvovao u kreiranju Deklaracije o Vojvodini.

Zbog njegovih spornih izjava je Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pisao upravo Venecijanskoj komisiji, čiji je Petrov član, navodeći da bi trebalo sprečiti njegovo dalje neetičko postupanje.