EKSKLUZIVNO Otkrivamo šta je Uroš Blažić ispričao i kako se branio nakon što je upucao više od 20 osoba u Duboni i Malom Orašju

Na početku svog iskaza, Blažić je govorio o svom životu, rekao je da je rođen u Beogradu, a da je iz stana u kome je živeo sa porodicom posle nekoliko godina iseljen. Naveo je i da se "osećao ugroženo" nakon pomenutog iseljenja.

Kako je naveo, do završetka srednje škole živeli su u Mirijevu nakon čega njegov otac Radiša Blažić kupuje kuću u Šepšinu, nadomak Dubone.

„U tu kuću nije ulagano ništa do 2021. godine kada sam ja odlučio da se bavim poljoprivredom i iz porodične kuće mog dede po ocu, a u kojoj su živeli moji roditelji, deda i brat sa porodicom, koja se nalazi u Donjoj Duboni, prešao sam da živim u tu kuću u Šepšinu. Tamo sam živeo sam. Roditelji su mi pomogli da sređujem kuću i posećivali me povremeno“, objasnio je optuženi Blažić.

On je istakao da je 2021. godine na tavanu kuće u kojoj je živeo pronašao automatsku pušku.

"Vežbao sam u streljani, pucao sam i u džak sa peskom"

„Pod daskama, preko kojih je bila staklena vuna, ja sam pronašao automatsku pušku "Kalašnjikov", kumulativnu minu, dve ručne bombe "kašikare", bila je veća količina municije za kalibar 7,62 mm i pištolj "tetejac", bio je i pištolj koji izbacuje svetleće metke. Nisam o tome nikoga obavestio, pa ni oca koji je vojno lice, jer sam se plašio da bih krivično odgovarao i da ne odem na robiju, a i da se ne pomisli da sam ja to kupio za dalju distribuciju“, objasnio je Blažić.

On je istakao da je povremeno išao u streljanu gde je vežbao pucanje iz pištolja, kao i da je u podrumu kuće pucao iz pištolja i automatske puške, u džak sa peskom.

Istakao je i da je poznavao dosta momaka u Duboni, ali se ni sa kim, kako je rekao, nije prisno družio.

„Nisam izlazio po kafanama niti po kafićima, povremeno sam voleo da sa drugarima igram fudbal. Imao sam površne kontakte sa meštanima. Mislim da sam se sa jednim od lica za kog ste mi pročitali da je mrtav, vozio na mom motoru u toku prošle godine. Ja se nisam družio ni sa kim iz Malog Orašja i nisam odlazio kod bilo kog lica iz tog sela. Uopšteno gledano, ja sam imao lepo mišljenje o meštanima, ali oni nisu imali dobro mišljenje o meni i mojoj porodici“, naveo je optuženi Uroš.

U nastavku svog iskaza, Blažić je govorio o tome da su meštani bili ljubomorni na njegovog oca, majku, pa i na njega i to zato što se "druži sa poznatim ličnostima i osobom koja je bila u rijaliti programu".  Tvrdi da je od njih osećao "podsmeh".

Prema njegovim rečima, meštani su stvarali zaveru godinu dana ranije protiv njega, što mu je preneo jedan maloletnik. Zatim je ponovo govorio o svojim porodičnim okolnostima, o ocu, o starijem bratu. Poseban deo svog iskaza posvetio je opisivanju, kako je rekao, "nepravde u društvu" i zavisti koju tvrdi da su ljudi osećali prema njemu.

"Napunio sam tri okvira..."

On je istakao i da do 4. maja prošle godine nije pomišljao da se osveti, ali je, kako tvrdi, u dvorištu obližnje škole "bilo neko društvo i čuo sam da pričaju loše o meni, odnosno mom ocu da je kriminalac, da je kupio i kola i kuću i motor". Posle toga je, objašnjava, otišao kući.

Kako je istakao, uzeo je automatsku pušku, pištolj, bombe i municiju.

„Napunio sam mislim tri okvira za automatsku pušku i dva za pištolj, na umu mi je bio bes, pitao sam se što je to mene Bog prokleo da ne mogu da živim mirno, da imam spokoj i da dokažem svim ljudima da ubuduće ne mogu više tako sa mnom i sa mojom porodicom. Seo sam u vozilo, ne znam tačno koliko je bilo sati. Pušku i pištolj sam držao na sedištu suvozača, prolazio sam pored školskog igrališta, video sam da se u njemu nalazi više lica, a zatim sam otišao da razmislim“, prepričao je optuženi.

On dodaje da je prošao pored spomenika, video je i da se tu nalazi više lica, nešto su dobacivali, ali i da je shvatio da su u alkoholisanom stanju.

„To sam sad shvatio, tada ne. Ne mogu da se setim tačno svih detalja, ali mislim da sam prvo izašao iz vozila bez automatske puške, prišao sam sa namerom da ih pitam što su dobacivali, šta je problem. Ja sam pokušao da ih pitam šta je problem, ali jedan dečko, čini mi se sa bradom, krenuo je opet nešto da mi dobacuje. Nisam mogao dobro da čujem od muzike, nešto je bilo ružno. Ja tada odlazim do vozila ponovo i uzimam pušku koja je mislim već bila podešena na rafalnu paljbu, tako se zadesilo, i pucao sam u smeru ka tim licima“, prepričao je Blažić.

Kako je dodao, zacrnilo mu se i zna da je ispalio prema tim licima dva okvira iz automatske puške koje su bile zaleplena selotejp trakom.

„Kundak nisam rasklapao, pucao sam sa boka. Nisam video da pogađam bilo koga od njih. Velika je verovatnoća da sam prethodno tim licima rekao da legnu. Znam da sam pucajući išao i do samog spomenika, nikoga nisam "overio", a znam da sam nekoliko hitaca ispalio u vazduh, da bi ispraznio okvir i da nemam više municije u automatskoj puški. Koliko sam video sva lica su ostala ležeći na zemlji, znao sam da ima živih, ali nisam čuo njihove jauke niti da zapomažu“, prepričao je užasavajuće detalje od 4. maja optuženi Uroš.

On je objasnio da je nakon toga seo ponovo u vozilo, da je video četiri lica na kapiji, gde su nešto radili, brusili, da je uzeo pištolj prišao na tri, četiri metra, i bez reči ispalio ceo šanžer ka njima.

„Nišanio sam u njih, držeći pištolj u visini ramena. Nisam video da li sam pogodno bilo koga od lica u koja sam pucao, nisam ni gledao u koji deo pucam, pištolj je bio samo okrenut ka njima", rekao je u iskazu i dodao da nije bio svestan zla koje nanosi ljudima.

On je istakao da je automobil ostavio na ulici, da je stavio novi okvir u automatsku pušku i krenuo da puca u pravcu grupice ljudi koji su sedeli na dve klupice u školskom dvorištu.

„Siguran sam da je bila pojedinačna paljba, a ne rafalna. Nisam video pojedinačno ko se sve tu nalazi, nisam video da je na klupi bila devojčica. Niko od ovih lica nije bežalo, ja sam im rekao da legnu na zemlju više puta, niko me nije poslušao, namera mi je bila da ih nateram da mi se izvine. Međutim, svi oni su gledali sa nevericom, neko se i smejao, a sigurno su i nešto rekli, mislim da su rekli "Pomeri to"“, rekao je on.

Nakon ovoga, Blažić je istakao da je seo u automobil i otišao s namerom da izbegne konflikt sa policijskim službenicima, da ga ne bi likvidirali jer je bio naoružan.

„U tom trenutku sam samo hteo da ostanem živ. Vozilo mi se zaglavilo u blatu šumskog puta, tu sam ga ostavio i uzeo pušku, dve bombe i pištolj, a u kolima sam ostavio kumulativnu minu, i okvire automatske puške. Posle izlaska iz vozila, nakon 50 do 100 metara bacio sam mobilni u rastinje, da me policijski službenici ne bi preko njega locirali", kaže Blažić u iskazu. On potom navodi da mu je, navodno, tog dana zvao drugo koji ga je "upozorio" na pretnju od ljudi iz sela.

"Imao sam nameru da odem u Beograd"

Blažić je dalje u svom iskazu prepričao kako je sa automatskom puškom i torbicom u kojoj su se nalazile bombe i pištolj, išao seoskim putem i livadama kako bi izbegao glavni put da ga ne bi pronašli policajci.

„Imao sam nameru da dospem do auto-puta i da odem do Beograda, nisam imao plan, gde ću i šta ću, hteo sam da se sakrijem, ali bez ideje gde tačno, cilj mi je bio da pobegnem što dalje. Mislim da sam hodao pola sata, i u jednom trenutku odlučujem da bacim automatsku pušku, da ne bih upadao ljudima u oči. Misleći da sam izašao na glavni put, iako se radilo o sokaku, video sam parkirano vozilo ispred jedne kuće koje je bilo otključano i ključevi su bili u bravi. Seo sam u ovo vozilo i otišao blizu naplatne rampe, gde sam se zaustavio i nastavio pešice“, istakao je Blažić.

On navodi da je video više policijskih vozila pod rotacijom u blizini naplatne rampe, ali je odlučio da ide u njihovom pravcu, sa namerom da uđe u neko vozilo i na taj način se spasi.

„Video sam da jedno taksi vozilo čeka u redu za naplatu putarine, ušao sam na zadnje sedište tog vozila, nisam ni znao, ni video da u njemu ima putnika. Taksisti sam rekao da vozi i da će sve biti u redu, a ako me ne budu slušali da ću da se raznesem bombom koju sam izvadio iz torbice. U toku vožnje sam ušao u dublji razgovor sa putnicom, rekla je da je trudna, konkretno treća nedelja, i da ide kod momka u mesto kod Uba. U tom momentu sam bio skroz normalan i svestan svega šta je bilo“, rekao je Blažić.

Nakon toga su devojku odvezli do mesta gde ju je sačekao momak, a on je taksijem nastavio još dva i po sata do Vinjišta, nadomak Kragujevca, gde mu živi ujak.

„Taksista me je ostavio u samom selu. Kuća mog ujaka udaljena je od mesta gde me je ostavio otprilike 200 metara, ne znam koliko je bilo sati, svitala je već zora. Inače, moj ujak ima farmu, otišao sam pravo u kokošinjac. Nikome se nisam javljao, niko nije znao da sam došao. Ja sam pretražio taj kokošinjac da vidim šta ima u njemu i na tavanu sam našao dve bombe, iste kao ove dve što sam već imao kod sebe, i automatsku pušku "šmajser" za koju ne znam da li je bila u ispravnom stanju“, rekao je Blažić.

On dalje navodi da je zaspao.

„Probudila me je vika Specijalne antiterorističke jedinice: „Policija". Otvorio sam vrata kokošinjca, video ih i predao se. Prema meni nije primenjena bilo kakva sila, niti drugi vid zlostavljanja, fizičkog maltretiranja ili slično. Sve ovo o čemu sam govorio, do sada, uradio sam da zaplašim meštane i da im pokažem da sa mnom više nema šale i "zezanja", a sada sam shvatio da sam u tom trenutku pogrešno razmišljao i nisam imao sa kim da popričam i da mi da neki savet, sada u ovom momentu bih sve drugačije uradio“, izjavio je Blažić i dodao:

„Tek kada sam uhapšen, neko od policijskih službenika mi je rekao da je stradao narod i pitao me da li sam normalan, šta sam učinio, rekli su mi da sam ubio 8 ljudi i da je više ljudi ranjeno", rekao je na kraju iskaza Blažić i dodao da se kaje.

Podsetimo, tog 4. maja, dan nakon stravičnog masakra u školi „Vladislav Ribnikar“, Uroš Blažić uzeo je automatsku pušku, pištolj, municiju i bombe i krenuo u krvavi pohod po selima Malo Orašje, Duboni i Šepšinu, u okolini Mladenovca. On je ubio devet osoba, a ranio više od 13 ljudi.

Psihijatrijsko veštačenje pokazalo je da je Uroš Blažić bio potpuno uračunljiv u momentu izvšrenja zločina.

Pretresom objekata u vlasništvu njegove porodice pronađen je čitav arsenal oružja.

Urošu Blažić se na teret stavlja teško ubistvo, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmica i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

Napomena: Nova.rs je pomenuti iskaz inicijalno objavila integralno, ali smo pojedine delove teksta naknadnom odlukom urednika izmenili iz pijeteta prema porodicama žrtava.