Zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture odgovorili ministru Nikoli Selakoviću

U saopštenju koje potpisuju zaposleni u stručnim odeljenjima Zavoda navodi se da je ministar Selaković tokom rasprave o utvrđivanju kulturnih dobara izneo „čitav niz optužbi i neistinitih podataka usmerenih na rad Republičkog zavoda i ceo sistem zaštite nepokretnih kulturnih dobara“.

Posebno se osvrću na ono što Selaković naziva „slučajem manastira Žiča“, navodeći da ne postoji nikakav slučaj, već redovan zakonski postupak utvrđivanja zaštićene okoline manastira.

„Sve aktivnosti sprovedene su u skladu sa važećim zakonodavstvom i u saradnji sa Ministarstvom kulture. Objavljen je i javni oglas u ‘Službenom glasniku’, a u zakonskom roku nije pristigla nijedna primedba“, navode zaposleni.

Reagujući na ministrove tvrdnje o informacionom sistemu nepokretnih kulturnih dobara (IS NKD), zaposleni ističu da je reč o državnom sistemu kojim upravlja Zavod, te da su navodi da zaposleni ne znaju gde se sistem hostuje, neistiniti.

„Naravno da znamo preko koje državne institucije se vrši hosting i kako se sistemu pristupa. Upravo suprotno, problem su bili pokušaji neovlašćenog pristupa tom sistemu“, poručuju oni, podsećajući da v.d. direktor Goran Vasić nema pravo da menja podatke u bazi.

Zaposleni odbacuju i navode da Zavod „ne štiti nasleđe“, ističući da su aktivno angažovani na zaštiti i obnovi brojnih objekata koje je ministar pomenuo, među njima Crkve Svetog Nikole u Starom Slankamenu i Petrovu crkvu kod Novog Pazara.

„Za radove u Petrovoj crkvi saglasnost je dalo upravo Ministarstvo kulture, uz pozitivno mišljenje ICOMOS-a, savetodavnog tela UNESCO-a“, podsećaju.

Posebno ukazuju na problem finansiranja i odgovornosti drugih institucija, navodeći primer Caričinog grada.

„Iako je proglašen kapitalnim projektom, Zavod nikada nije dobio saglasnost Ministarstva finansija za korišćenje odobrenih sredstava, zbog čega je više od 70 odsto novca vraćeno u budžet“, navodi se u saopštenju.

Osvrćući se na ministrove tvrdnje da je služba zaštite „nereformisana“ i „relikt komunizma“, zaposleni ističu da je Ministarstvo kulture deo istog sistema i da su brojni predlozi reformi godinama ignorisani, dok se istovremeno smanjuje broj zaposlenih, a obim posla raste.

„Kulturno nasleđe može biti resurs za razvoj, ali njegovo uništavanje i politički pritisci ne mogu i ne smeju biti deo tog procesa“, poručuju zaposleni, dodajući da su zavodi pod konstantnim pritiscima, uz smanjivanje sredstava i administrativna opterećenja.

Na kraju, pozivaju kolege iz drugih ustanova kulture da im se pridruže u odbrani struke i kulturnog nasleđa.

„Zavodi treba da služe interesima države i građana, a ne interesima pojedinaca ili grupa“, zaključuje se u saopštenju zaposlenih u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.