Vanja je student čiji govor sa protesta prepričava cela Srbija: On više ne želi da gleda pune avione ljudi koji odlaze za normalnim životom

Vanja studira istoriju. Od diplome deli ga još samo jedan ispit. Vanja je ustao protiv nasilja. Ustali su i drugi mladi ljudi, koji su među govornicima na protestima konačno dobili “nekog svog”.Kako Vanja priča za portal Nova.rs, nakon televizijskog gostovanja, organizatori protesta su ga pozvali da bude jedan od govornika na šestom po redu protestu “Srbija protiv nasilja”.

“Pristao sam jer je važno da se studentski glas čuje, da se čuje naša perspektiva, šta mi mislimo o situaciji u državi”, kaže Vanja.Naš sagovornik bio je na svakom protestu koji je usledio nakon dva masakra, u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca.

“Atmosfera se iz nedelje u nedelju menja. Prvi protest bio je najtiši protest kojem sa ja ikada prisustvovao. Postepeno je ta tuga, seta i bol koji smo svi mi osećali, prelazila i u očajanje, bes. Prema režimu, sistemu, načinu na koji su pričali o nama, kako su ismevali naš bol. To je, barem meni deluje, kulminiralo na poslednjem protestu, kada je bilo najviše mladih i najviše buke”, priča nam Vanja.

Mladi su tu i ne plaše se

Nisu retki slučajevi u kojima javnost smatra da su studenti, i mladi generalno, nezainteresovani, da ih nema na ulicama, da ćute.Sagovornik Nova.rs kaže da ne može da ih krivi, jer postoji razlog zbog kojeg ponekad deluje da se glas mladih ne čuje.“To uglavnom govore ljudi koji su preživeli devedesete i studentske proteste, kada su studenti organizovali te proteste i izlazili na njih pod parolom ‘mi smo studenti’. Na svim protestima protiv ovog režima – Rio Tinto, Savamala, 1 od 5 miliona, uvek je bilo studenata, samo što se oni nisu organizovali pod parolom ‘mi smo studenti i došli smo’ ili studentski glas nije bio bitan da se čuje, pa nije ni bilo prilike da se pokaže da su oni tu. Za ovaj protest je naše prisustvo bitno jer, nažalost, mladi ljudi su stradali. Deca su stradala. Stradali su dvadesetogodišnjaci, mladi ljudi koji tek treba da započnu svoj život. Sada je bitno da su i mladi ljudi, njihovi vršnjaci, došli da iskažu svoje nezadovoljstvo jer su svesni da je nešto slično moglo i njima da se desi. Nadam se da moje pojavljivane na protestu može da motiviše mlade da dođu. Jedan od razloga što sam pristao da se obratim prisutnima je da bih motivisao druge i poručio im da ne treba da ćute, da se plaše, već da se bore za ono u šta veruju”, kaže Vanja.

“Na protestu pre ovog videli smo studente, a u petak i srednjoškolce koji su izašli jer su sledili njihov primer”, dodaje naš sagovornik.On smatra da se među mladima probudila solidarnost, osećaj pripadnosti i zajedništva, vera u zajedničku borbu.

"Mogu da izdržim pritiske, bitnije mi je da se borim"

Svedoci smo da pripadnici vlasti i simpatizeri vladajuće partije često bez milosti verbalno napadaju, vređaju i prete neistomišljenicima, zbog čega se u ljudima budi strah.Kod Vanje, straha nije bilo.

Doduše, kaže da je u starijim ljudima iz njegovog okruženja postajala bojazan.“Dobijao sam savete da treba da pazim šta ću da kažem, kako ću da se postavim, da ne budem previše oštar, jak ili grub. Među starijom populacijom postoji zebnja, ali mi smo mladi, mi smo idealistični, za ideale ginu mladi što se kaže, mladi su oni koji se za te ideale najviše bore. Nisu ih uništili život i vreme, mi i dalje verujemo u promenu”, kaže Vanja.Ipak, bio je svestan da može da doživi određene vrste pritisaka.“Išao sam spreman da ako bude nekih pritisaka – u redu je, ja to mogu da izdržim. Bitnije mi je da kažem i da se borim za bolju državu, nego to što ću možda trpeti neki pritisak”, kaže nam ovaj student.

Vanja ostaje u Srbiji - da se bori da svi mogu da ostanu

Vanja je jedan od studenata koji nema nameru da ide u inostranstvo, već želi da ostane u Srbiji i bori se.

“Možda ću biti profesor, možda ću raditi u arhivu, možda u nekon nevladinoj organizaciji, imam izbor. Ali šta god da budem radio, želim da ostanem u ovoj državi, želim ovde da stvaram svoj život i svoju budućnost”, kaže Vanja.On kaže da poznaje ljude koji su morali da odu preko, pa zna koliko je to stresno za čoveka koji odlazi, ali i za njegovu porodicu.“Žao mi je kad vidim da su svakog dana avioni prepuni ljudi koji napuštaju ovu zemlju jer u njoj ne mogu da obezbede normalan život za sebe i svoje porodice”, kaže Vanja.

Naš sagovornik smatra da je to jedan od najvažnijih zahteva – sistem mora da se menja, kako bi konačno drušvo stalo na, kako kaže, “zdrave noge”. Dodaje da mladi moraju da vide perspektivu i budućnost u svojoj zemlji.Ipak, on za Nova.rs kaže da to u skorije vreme to ne može da se desi.“Važno je da napravimo prve korake ka tome. Ovo je dugoročni proces, mi smo društvo koje je već 30 godina u problemima, tako da ne možemo da očekujemo da će sve da se preokrene pucketanjem prstiju za tri meseca, ali postepeno, polako, deo po deo, možemo da poboljšavamo, menjamo, da bismo konačno mogli da imamo uređenu državu”, kaže naš sagovornik.Ali, tebaće nam dugo.“Mi vučemo traume, imamo ožiljke koji treba da se zaleče, ali mora da se krene. Ne možemo više da ćutimo, da trpimo, spuštamo glave i ponašamo se kao da se ništa ne dešava”, kaže Vanja.

"Ovo je borba svih nas"

Protest protiv nasilja održaće se i ove sedmice. Vanja poručuje mladima da ne treba da odustanu. Da nisu sami.

“Ovo nije borba političara ili samo starijih ljudi – ovo je borba svih nas, i mladih, i njihovih roditelja, baka, deka, ovo je borba svih nas. Ne možemo sami”, poručuje Vanja za kraj.

Vanjine reči sa protesta koje se prepričavaju

Student Filozofskog fakulteta Vanja Đurđić poručio je u petak sa bine da mu je želja da u Srbiji vladaju pravda, istina, sistem koji funkcioniše za sve, a ne samo za „kliku koja uništava ovu zemlju“.„Studenti ne ćute, jer je ovo naša država, naša budućnost je u pitanju. Studenti su pronašli svoj glas, niko neće da das ućutka, a posebno ne predsednik sa parama“, rekao je Đurđić.ž„Vi ste nada da su promene u ovoj državi moguće i da Srbija konačna može da bude uređena i normalna zemlja, bez svakodnevnog govora mržnje, gde biti član partije nije jedini uslov za zaposlenje i lečenje“, kazao je Đurđić.„Hoću državu gde će se deca slušati i vrednovati, a nastavnici cenjeni i poštovani. Ovaj protest nije samo nada nama i našim porodicama, već svim žrtvama ovog režima – nada da je pravda dostižna… Šta to govori o našoj državi, našem pravosuđu i sitemu, kada sin Stanike Gligorijević mora ovde da dođe da traži pravdu, kada kolege poginulih vojnika moraju da ovde od nas traže pravdu, a ne od njih u Skupštini i ovog trulog sistema“, rekao je on.Dodao je da se Srbija probudila."Srbija se probudila iz duboke, hladne zime i ja više neću da ćutim. A Srbija, naša divna zemlja se umiriti ne može i neće do ispunjavanja svih zahteva“, poručio je on.BONUS VIDEO Studenti ispred Skupštine pred protest

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=studentiprotestujuispredskuptinemm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6253117"]