,,Jednom folklorac- zauvek folklorac‘‘ je nepisana zakletva koju poštuju gotovo svi sadašnji i bivši članovi srpskih KUD-ova. Ovo nam svojim primerom potvrđuje i Milentije Gicić (74), koji aktivno igra od drugog razreda osnovne škole, a nedavno je došao iz Amerike kako bi u postavci veterana, učestvovao na završnom godišnjem koncertu kragujevačkog ,,Abraševića‘‘.
Vitalan, nasmejan i pre svega razigran, Milentije je na sceni igrao s mladalačkim žarom i energijom, iako je već zagazio u osmu deceniju. Zadovoljno kaže da ,,scena briše godine‘‘ i da svoju vitalnost duguje upravo folkloru, koji nikada nije napustio.
Foto: Privatna arhivaLjubav prema narodnoj igri i svemu onome što prati folklor, Milentije definiše jednom rečenicom – ,,To je moj život‘‘.
A u njegovom slučaju, to je zaista i tako.
Milentije, u Kragujevcu i celoj Šumadiji, poznatiji kao Gica, decenijama je radio kao koreograf i instruktor folklora u KUD-ovima ‚,Zastava‘‘ i ,,Kolonija‘‘. Pre desetak godina, život ga je odveo u Ameriku, ali je i tamo pronašao način da radi svoj posao iz snova. Trenutno vodi dva srpska folklorna društva, u Klivlendu i gradiću Akron u njegovoj blizini.
Među polaznicima su mu deca srpskog porekla, ali kaže da dolaze i njihovi prijatelji drugih nacionalnosti, pa mu je, opisuje on, ,,milina kada vidi kolo mladih, različitih boja i nacija‘‘.
Brojne generacije Kragujevčana prošle su kroz njegovu ,,školu‘‘. Zbog posvećenosti i ljubavi prema folkloru, Milentije je stekao ugled gradske legende, pa danas gotovo da nema firme ni preduzeća u Kragujevcu, gde se neće naći bar jedna osoba koja će s ponosom reći da je ,,Moravac učila od čuvenog Gice‘‘.
On je i danas u prijateljskim odnosima sa svim svojim nekadašnjim igračima, a da bi nam opisao jačinu njihove ljubavi prema KUD-u, objašnjava da je folklor mnogima postao porodična tradicija, pa je u velikom broju učio i decu svojih bivših igrača.
Na pitanje, šta je to što je toliko magično u folkloru, kaže da ne može da pronađe prave reči i da osećaj zadovoljstva na sceni, mogu da razumeju samo oni koji su to iskusili bar jednom u životu.
,,Ja se i danas, svaki put kada izađem pred publiku naježim od sreće i od neke radosti. Eto takav je osećaj‘‘, opisuje iskusni Milentije svoju pozitivnu tremu i otkriva da ona i dalje postoji iako aktivno igra duže od šest decenija.
KUD je ,,druga kuća‘‘ svakom folklorcu
Folklor nije samo igranje na sceni, već sve ono što prethodi koncertu – probe, druženja, putovanja, festivali… nabraja Milentije i dodaje da je upravo to draž ove zajednice, koja funkcioniše kao porodica.
Objašnjava da su među decom stvorena neraskidiva prijateljstva koja traju i danas, da su dobri đaci pokazivali školsko gradivo onim malo lošijima, naučili su da dele sve što imaju, rađale su se ljubavi, sklopljeni brojni brakovi, kumstva…
Ponosno kaže da ga raduje saznanje što su svi njegovi nekadašnji ,,učenici‘‘ postali dobri ljudi, bez obzira na to da li su završli fakultete ili zanate.
Međutim, pomalo je razočaran što među mladima sada opada interesovanje za folklor i priseća se da se u KUD-ovima koje je vodio, svojevremeno za audiciju prijavljivalo po 350 dece u jednoj generaciji.
Ovaj istinski zaljubljenik u folklor, kaže da i danas, kao veliku dragocenost, čuva svoju člansku kartu iz ‘‘Abaševića‘‘ iz 1965. godine sa rednim brojem 14.
Na kraju zaključuje da je zahvljujući folkloru ostao ‚,mlad u duši‘‘ i našalio se da ne može ni da ostari, kada su oko njega uvek pesma, igra, šala, veselje i mladost puna optimizma.
BONUS VIDEO: Spoj folklora i džeza – Vlatko Stefanovski i Tanec na Kolarcu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar