Radovanović: Razumne mere Kriznog štaba, treba ići u školu

 Istakao je za N1 da se "u pristojnim zemljama odluka o nastavnom procesu donosi saglasno", uz konsultacije prosvetnih vlasti, epidemiologa, subjekata nastave tj. nastavnika, ali i đaka, odnosno, njihovih roditelja."Epidemiološka situacija nije idealna, jer još uvek osećamo posledice majsko-junske predizborne raskalašnosti. Bolje je nego što je bilo, ali nije kako bismo želeli... Ministarstvo prosvete je malo zakasnilo. Znalo se da školska godina počinje 1. septembra, a ono je potpuno ignorisalo sindikat prosvetnih radnika", rekao je Radovanović i dodao da bi bilo normalno da se na današnjem sastanku predstavnika ministarstva i sindikata postigne konsenzus po tom pitanju.On je ocenio da predlozi Kriznog štaba o načinu na koji bi se sprovodila nastava u okolnostima koronavirusa deluju razumno."Treba imati jedino u vidu da tu imamo različite uzraste dece. Ono što se zahteva za 12-godišnjake i starije je isto što zahtevamo od odraslih. Kritična grupa su deca od šest do 11 godina starosti. Tako mala deca ne umeju da rukuju maskom na propisan način, pipaju je često rukama, dodiruju različite predmete, te tu postoji veća opasnost da unesu mikroorganizme u nos, usta, oči", upozorio je Radovanović.On je dodao da u slučaju tako male dece, roditelji i nastavnici moraju da kontrolišu kako ona stavljaju i skidaju maske, "jer su tu najčešće greške, ne može to da se prepusti samom detetu tog uzrasta", ističući da za decu mlađu od šest godina maska ne vredi.Komentarišući izjavu člana Kriznog štaba, epidemiologa Predraga Kona, da se za decu koja su nedavno bila u inostranstvu odloži početak školske godine, Radovanović je kazao da ta mera "ne bi trebalo da se shvati kao diskriminacija, kao kazna što su bili na moru, ali je razumno da se bude oprezan u odnosu na takvu decu, jer dolaze iz krajeva gde je bolest učestalija nego kod nas trenutno"."Ja bih tu išao na elastično rešenje, odakle je neko došao, kakva je situacija tamo", rekao je Radovanović i dodao da boravak u inostranstvu povećava rizik od širenja virusa, ali i sama okolnost da će se deca vratiti u škole takođe povećava taj rizik.Na pitanje da li deca treba da se viđaju sa bakama i dekama u ovim okolnostima, on je istakao da "ne sme da dođe do otuđenja, emocije moraju da se razmenjuju, i tu ne postoji univerzalno rešenje"."Deca koja su u većem riziku treba da se viđaju sa bakama i dekama, ali da se drže propisane distance i ostalih mera. Treba emocije da uskladimo sa razumom", poručio je epidemiolog.Povodom uobičajene jesenje i zimske epidemije gripa koja nas očekuje, istakao je da je najbolje da se stariji ljudi vakcinišu u drugoj polovini novembra, ali da istovremeno i prate situaciju, u slučaju da se grip pojavi kasnije nego obično."Nije razumno da, kao što se najavljuje, stariji ljudi odu 1. oktobra da se vakcinišu porotiv gripa, jer se grip neće pojaviti ni u oktobru ni u novembru. Grip se pojavljuje u drugoj polovini decembra i u januaru. Oni koji se vakcinišu u oktobru ostaće bez zaštite kad se grip pojavi... Ono što je skoro sigurno, grip će se pojaviti oko Nove godine i u januaru", naveo je Radovanović.