Puna čekaonica u Urgentnom centru, lekar upozorava na porast srčanih udara

Svedoci smo da se klima na Zemlji iz dana u dan menja. U Srbiji više nemamo četiri godišnja doba, kao nekad, već samo dva - leto i zimu.Kratak prelazni period, koji razdvaja ova dva godišnja doba, sam po sebi ne bi bio problem da, u toku samo jednog dana, nemamo temperaturne oscilacije od 2 do 20 stepeni, kažu stručnjaci za RTS.Svaka vremenska promena utiče na zdravlje čoveka, kaže kardiolog profesor dr Predrag Mitrović."Imamo skok pacijenata koji dolaze. Nije bitno da li su za hospitalizaciju ili nisu. Najčešće se javljaju oni sa kardiovaskularnim bolestima, pre svega oni kojima oscilira krvni pritisak. Dakle, hipertenzije, hipertoničari. Oni uzmu lek i pritisak padne ili poraste još više. Tako da, jednostavno, pacijenti više ne mogu da održe stabilan pritisak kao nekada", kaže Mitrović za RTS.Iskusniji pacijenti sami sebi menjaju terapiju, dok oni koji to nisu češće se obraćaju lekaru, ističe prof. dr Mitrović."Nakon hipertoničara ima puno i onih, što se kaže, sa akutnim koronarnim sindromom, odnosno angina pektoris i srčani udar. Ove pojave su mnogo češće, jer promena spoljne temperature utiče i na promenu rada srca, odnosno krvnih sudova srca. Dešava se onda kada dođe do promene temperature, kada se menja dinamika temperature, nije bitno da li se krvni sud opušta zbog promene temperature ili grči ta dinamika koja je veoma brza, dovodi do tog razgibavanja krvnih sudova i može doći do pucanja, krvnih pločica", kaže dr Mitrović.

Ovoga leta više pacijenata sa toplotnim udarom."Imali smo letos povećan broj pacijenata sa toplotnim udarom, ali smo imali, naravno, i mnogo češće kardiološke promene. Bio je mnogo veći broj hospitalizovanih bolesnika. Bilo je više toplotnih udara nego inače, ali je bilo i toplije nego inače", kaže dr Mitrović.Navodi i da su najugroženije grupe "ljudske vrste" koje imaju zastarele ili nerazvijene receptore za spoljnu sredinu."Najosetljivije su bebe, koje nemaju još uvek razvijen taj mehanizam regulacije samog organizma i stari ljudi gde je taj mehanizam nije više u punoj snazi kao nekada. To su osobe preko 65 godina", kaže dr Mitrović.Organizam ne može tako brzo da se prilagodi spoljnoj temperaturi, u proseku mu treba oko pola sata, 45 minuta, ako smo preko 60 godina. Savet lekara je da se ne napušta mikroklima naglo."Dakle, da budete u jednim uslovima, bez obzira da li ste napolju ili unutra, nemojte ulaziti u spoljašnju sredinu, unutrašnju sredinu, klimatizovano ili ne. Budite u jednoj sredini. Uzmite lekove i vidite šta se dešava. Nemojte izlaziti napolje", savetuje dr Mitrović.

Pacijentima najviše smeta vlaga

Kardiolog dr predrag Mitrović kaže da pacijentima u ovom periodu najviše smeta vlaga."Sada najviše smeta vlaga i kiša, promene u disanju opterećuje desni deo srca, tj. onaj deo koji pumpa krv kroz pluća opterećuje srce, i opet može doći do pojave angine pektoris, odnosno srčanog udara", kaže dr Mitrović.Navodi i da glavobolje pred promenu vremena, koje pojedinci osećaju nisu mit."Glava može da boli ili zbog nadraženih nerava ili zbog varijacija pritiska. Glavobolja je najčešći pokazatelj da pritisak varira. Ljudi se žale na različite simptome. Kao da imaju neku loptu na glavi, kao da ih je neko stegao... Ako vam se prvi put desi da imate povišen pritisak, odmah se javite lekaru", kaže dr Mitrović.Pritisak može da padne i u zavisnosti od svakodnevnog stila života. Osim vremenskih uslova važno je i koju hranu jedemo, da li smo manje vode pili danas, itd, navodi profesor dr Predrag Mitrović.

Vreme sada utiče i na one na koje nikada pre nije

"Shvatimo da klima definitivno utiče na zdravlje. 80 posto je više vaskularnih bolesti tamo gde je bilo promene klime. Vreme je da pacijenti shvate da vreme utiče sada i na one na koje nikada nije uticalo", kaže dr Mitrović.Nagli skok temperature dovešće do toga da imamo ponovo svega."Pritiska, srčanog udara, infrkta srca. Astmatičarima će biti teže zavisnosti od vlage i od temperature. Oni koji imaju migrene imaju češće migrene. Dakle svi će biti malo nepodešeni", kaže dr Mitrović.

Simptomi koje ne smemo da ignorišemo u narednom periodu

"Pa ne smemo glavobolje zbog pritiska. Pre svega proverimo pa ako je pritisak dobar, u redu, onda su neke druge stvari u pitanju, verovatno nešto drugo. Ne sme da boli u grudima, vratu, leđima. To je nešto što može da ukazuje na bolesno srce, odnosno na predinfarktno stanje ili na infarkt", kaže dr Mitrović."Šta znači topla ili hladna zima za naše zdravlje"Ako toplo ili hladno vreme traje danima, dve ili tri nedelje - ne treba raditi ništa. Organizam će se prilagoditi uslovima. Najveći problem predstavljaju svakodnevne varijacije. To može dovesti do promene krvnog pritiska i mogućnost infarkta, kao što je bilo tokom leta i na prelasku - kaže dr Mitrović.Naglašava da promene same po sebi nisu problem, već su problem brze promene koje se mere u danima i satima."Klimatske promene utiču na taj način da naše stanje bude ekstremnije. Bilo da je pritisak ili angina pektoris, biće češće epizode bolova. Suština je, kada su te promene napolju ne treba menjati sredinu. Treba sedeti u zatvorenoj sredini, ne menjati uslove, uzimati lekove koje su propisane i eventualno malo promeniti ako je potrebno. I oni koji ne uzimaju nikakvu terapiju treba više da miruju u takvim vremenskim uslovima", kaže dr Mitrović.BONUS VIDEO: Znamo li šta jedemo?