Lekari upozoravaju: Manje od 50 odsto dece primilo MMR, čekamo novu epidemiju

Pored MMR vakcina, zanemareni su i programi drugih redovnih imunizacija, kako protiv korone, tako i protiv drugih respiratornih infekcija, kao što su virus gripa, a naručito bakterije pneumokok.„Imunizacija protiv kovida-19 kao jedna od neophodnih mera u borbi protiv virusa je suštinski ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. Taj problem je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema, zdravstvenog prosveživanja i društva u celini pogodovale tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat vakcinacijom protiv kovida-19.  Međutim, nije samo vanredna imunizacija protiv ovog virusa zakazala. Situacija je alarmantna, jer smo u riziku od epidemija bolesti za koje postoje redovni programi imunizacije“ objašnjava doc. dr Emina Milošević, sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju.Obuhvat imunizacije dece u Srbiji MMR vakcinama pao je na ispod 50 odsto, a da bi ova populacija bila zaštićena, potrebno je da taj procenat bude 95 i više.„Zanemareni su i programi redovne imunizacije, delom zbog fokusa na pandemiju, ali i zbog dvosmislenih poruka javnosti koji su doveli do toga da se stavovi o imunizaciji negativizuju. Malo smo zaboravili na grip i pneumokokne bolesti takođe, među kojima je najčešća zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Pneumokok može da da čitav niz bolesti od upale srednjeg uha, do vrlo teških bolesti, da prodre u krv, da izazove sepsu i meningitis. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se preporučuje posebno osobama starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima“ naglašava dr Milošević.

Naime, predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović, ističe da je preventivna medicina u zapećku, a to predstavlja srž zdravlja, kako pojedinca tako i šire zajednice.„Pacijenti sa kojima smo u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim na žalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama. Problem je dvojak, nepoverenje i neinformisanost. Gotovo dva veka je prošlo od kada je Knjaz Miloš uveo vakcinaciju protiv velikih boginja u Srbiji kao obaveznu i vrlo uspešnu imunizaciju koju smo sprovodili tokom 20og veka, mi smo se paradoksalno vratili na početak i diskutujemo da li su vakcine korisne, što je samo po sebi pleonazam“ kaže Milovanović.

Zaboravili smo da su vakcine verovatno najveći izum u istoriji medicine i da su spasile stotine miliona života.„Sa druge strane, pored nepoverenja, imamo i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv pneumokoka, većina starijih od 65 godina, a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo. Upravo ovakvi skupovi i služe da informišemo javnost i omogućimo im da čuju nešto korisno, a odluku će svakako sami doneti“ zaključuje Milovanović.