Palijativni centar, Ginekološko-akušerska klinika “Narodni front” ili možda Studentski dom, kakva budućnost čeka i koju će prenamenu dobiti, zgrada u Batajnici, koja je izgrađena kao kovid bolnica za potrebe zbrinjavanja teško obolelih, pozitivnih na koronavirus, a iz koje je nedavno otpušten poslednji pacijent. Ovaj objekat čekaju najverovatnije tri različita scenarija, od kojih je najrealniji onaj koji bi ga zadržao u zdravstvenom sistemu.
“Bolnicu mogu da ispraznim za pet do sedam dana, oporavljene pacijente otpustimo kućama, a ostale prebacimo na Infektivnu kliniku ili u druge ustanove, a ovde neka otvore palijativni centar ili šta god nadležni odluče. Ma neka otvore vrtić, starački dom ili studentski dom, bilo šta, samo da ovoliki prostor ne zvrji vše prazan, a da se mi konačno vratimo na naše prvobitne poslove”, izjavila je za Nova.rs dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i direktorka Kovid bolnice u Batajnici još u martu ove godine.
Ova ustanova otvorena je tokom jednog od najjačih talasa epidemije koronavirusa, 4. decembra 2020., a od skoro u njoj više nema hospitalizovanih.
Direktorka, doktorka Adžić Vukičević, još nema „tačna“ saznanja šta će biti sa ovom zgradom, ali i sa kovid bolnicama u Novom Sadu i Kruševcu, koja je, podesćamo, zatvorena još u aprilu.
Naime, prvi i verovatno najrelaniji scenario za prostranu zgradu u Batajnici, dala je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić još 5. decembra 2022. Ona je tada izjavila da postoji plan da se bolnica u Batajnici pretvori u palijativni centar, imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ne poseduje takvu ustanovu, iako smo prvi u Evropi po smrtnosti od kancerogenih oboljenja.
“Predlog Ministarstva zdravlja biće da se kovid bolnice, kada prestane njihova primarna funkcija, pretvore u bolnice za različite vrste palijativnog zbrinjavanja”, najavila je ministarka krajem prošle godine.
Ideja je bila da palijativni centar ne bude samo za onkološke bolesnike u završnim stadijumima njihovog života, već za sve druge neurološke, kardiološke, ortopedske, kardiovaskularne, terminalne faze različitih bolesti.
Ipak, dr Adžić Vukičević, ističe da je zgrada dovoljno velika da primi možda i dve različite ustanove, pa bi čak i Ginekološko-akušerska klinika “Narodni front”, o čijem se preseljenju govori već čitavu deceniju, mogla biti smeštena u ovom objektu.
Naime, za najveće porodilište u regionu, GAK „Narodni front“, u kojem se godišnje rodi i više od 8.000 beba, iz ministarstva najavljuju da će posle višegodišnjeg čekanja konačno biti preseljeno na Bežanijsku kosu. Međutim, prostor u Batajnici već postoji, nov i kompletno opremljen, pa se postavlja pitanje, zašto bi se iz budžeta ponovo izvlačio novac za podizanje još jedne zgrade na 40.000 kvadrata, a radovi bi, prema procenama, mogli početi tek krajem 2024.
“Inicijativa za većom zgradom, kapacitetima, boljim uslovima i selidbom porodilišta u novi prostor, postoji već devet godina. Ideja je na početku bila da se porodilište što pre preseli jer su za mame i bebe neophodni daleko bolji uslovi nego što ih imaju svih ovih godina, posebno što je u Frontu smeštena i intenzivna neonatalna nega. Nekad je u toj zgradi bio sanatorijum, kasnije je bila ‚Ozna‘, a potom porodilište. Zgrada se sastoji od pet objekata koji su dograđivani u međuvremenu, pa možete da zamislite kako to sve izgleda i koliko je neadekvatno i nekomforno za posao koji lekari obavljaju, ali i za pacijente“, priča za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva i nekadašnja direktorka ove ustanove.
Međutim, ukoliko ne bude zdravstvena ustanova, treći scenario bio bi namenjen mladima.
„Zgrada u Batajnici lako može da se preimenuje u bilo koju drugu namenu, a mogla bi da posluži i kao studentski dom, koji je našim mladim ljudima svakako potreban“, kaže dr Adžić Vukičević.
Ona ističe da je zgrada nova, prostrana, opremljena i praktična.
“Ima parking sa 700 mesta, što je veoma važno za svaku ustanovu. Jedina smo zemlja u okruženju koja nema bolnicu za palijativnu negu, tako da smatram da je taj predlog ministarstva ipak najpametnije i najbolje rešenje za ovaj prostor. Mladi lekari čak kažu da bi i specijalizovali palijativnu medicinu jer imamo manjak kadra u toj grani. Međutim zgrada je velika i može se iskoristiti za više različitih namena“, kaže doktorka Adžić Vukičević, a u ovoj bolnici u periodu kada je otvorena, zaposleno je čak 136 lekara i 202 medicinske sestre i tehničara.
Kroz ovu ustanovu je za 908 dana rada, prošlo 24.000 pacijenata.
„Za dve godine i sedam meseci tu je bilo puno bura i oluja, tužnih i srećnih trenutaka. Brojevi koji nas prate su impozantni, 24.000 ljudi je lečeno u našoj bolnici, oko 15.000 je otišlo svojim kućama, a oko 2.500 je premešteno u druge zdravstvene ustanove. Najmlađi pacijent je imao 19 godina, a najstariji 101 godinu. Imali smo trudnice sa jako teškim kliničkim slikama koje su zdrave otišle svojim kućama“, navela je direktorka kovid bolnice u Batajnici.
Zgrada se nalazi na prostoru od preko 14.000 kvadrata, nadomak auto-puta, a sačinjena je od tri objekta. Njena izgradnje je, koštala, kako navode mediji 42,9 miliona evra.
Podsetimo, u Srbiji su izgrađene tri kovid bolnice, u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu. Kovid bolnica u Batajnici ima kapacitet od oko 900 ležajeva, novosadska bolnica može da primi oko 600 pacijenata, dok je u kovid bolnicu u Kruševcu moglo biti primljeno do 500 pacijenata.
***
BONUS VIDEO: Intervju – Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid bolnice Batajnica