Ovo je film o kojem se najviše priča na festivalu u Veneciji: 100% na Rotten Tomatoes, šuška se i o Oskaru

Foaje Sala Grande bio je krcat – redovi ljudi protezali su se sve do spiralnog stepeništa. Prošlo je više od pola sata od zakazanog starta projekcije, a vrata su i dalje ostala zatvorena. U jednom trenutku čuo se povik: „Bong Džunn-ho je ovde!“, što je izazvalo buru oduševljenja, ali se ubrzo ispostavilo da je u pitanju zabuna. Slavni autor „Parazita“ nije stigao u Veneciju – neko je jednostavno pomešao dva najpoznatija južnokorejska reditelja današnjice, piše "Vašington post".

Odlaganje je bilo posledica dugotrajnog aplauza za film Džulije Roberts „After the Hunt“. Taj trenutak, paradoksalno, poslužio je kao savršena najava za Parkovo delo – mračnu i istovremeno urnebesno satiričnu priču o klasnim razlikama, preživljavanju i strahu od gubitka statusa u društvu. Publika je bila neobična: manje paparaca i lovaca na autograme, ali zato neuobičajeno mnogo azijskih gledalaca, što govori koliko je Park Čan-vuk velika figura ne samo u Južnoj Koreji, već i širom sveta.

Ovacije, kritički konsenzus i 100% na Rotten Tomatoes

Kada su se svetla konačno ugasila, publika je ostala prikovana za ekrane do poslednje sekunde. Na kraju večeri usledile su ovacije, višeminutno stajanje i povici „Bravo!“. Prvi kritičarski utisci pojavili su se gotovo istovremeno: „No Other Choice“ je dobio impresivnih 100% na sajtu Rotten Tomatoes, što je retkost čak i za festivalske favorite.

Film prati Man-sua, menadžera fabrike papira, koga igra Li Bjung-hun, globalno poznat kao zlikovac iz „Squid Gamea“. Posle 25 godina rada on dobija otkaz i, suočen s očajem i bezizlaznom situacijom, odlučuje da „nema drugog izbora“ nego da eliminiše konkurenciju. Park, u svom prepoznatljivom stilu, priču prelama kroz mračnu komediju i brutalno nasilje, pokazujući šta se događa kada potreba za preživljavanjem nadvlada moralna načela.

Kapitalizam, muškost i strah od gubitka posla

U suštini, „No Other Choice“ je film o modernom kapitalizmu – o automatizaciji, korporativnim preuzimanjima i surovim posledicama koje nastaju kada se decenije iskustva odbace zbog „novog poretka“. Park dodatno problematizuje pitanje muškosti u južnokorejskom društvu, gde se od muškaraca očekuje da budu zaštitnici porodice po svaku cenu.

U razgovoru s novinarima, reditelj je priznao da je upravo sopstvena karijera, obeležena dugim pauzama između filmova, bila inspiracija.
„Svakog puta kada sam pokušavao da obezbedim sredstva za ovaj projekat, osećao sam se kao Man-su na groznim razgovorima za posao. Ta nesigurnost, taj strah od neizvesnosti – to je univerzalno iskustvo za sve nas koji živimo u savremenom kapitalizmu“, rekao je Park.

Dvadeset godina čekanja na ekranizaciju

„No Other Choice“ je zasnovan na romanu Donalda E. Vestlejka „The Ax“ iz 1997, koji je 2005. adaptirao Kosta-Gavras. Upravo njemu Park posvećuje film. Kako kaže, priča o radniku koji ostaje bez posla i bori se da sačuva dostojanstvo jednako je aktuelna danas kao i pre dvadeset godina.

Zanimljivo je da su glumci pristali na uloge čim su čuli da ih zove Park Čan-vuk, i to bez čitanja scenarija. Park Hi-sun, koji u filmu igra arogantnog menadžera Čoi San-čula, kroz smeh je ispričao: „Rekao sam svom menadžeru da ga odmah pozove pre nego što se predomisli.“

Kritičari: „Najhumaniji Parkov film“

Reakcije kritičara bile su gotovo ekstatične. „Indiewire“ je film opisao kao „briljantan, mračan i sarkastično duhovit“. BBC ga je nazvao „najhumanijim filmom Parka Čan-vuka“, dok je „Variety“ istakao da je ovo „još jedan dokaz da je Park možda najelegantniji filmski autor današnjice“.

Novinari iz različitih zemalja, od Italije do Velike Britanije, jednoglasno ga proglašavaju najboljim filmom takmičarskog programa. Na ulicama Venecije, u restoranima i na vaporettima, razgovori o filmu nastavljaju se do kasno u noć.

Novi „Parazit“?

Paralele sa „Parazitom“ Bong Džun-hoa neizbežne su. I jedno i drugo delo su mračne, satirične komedije koje seciraju društvene razlike kroz krvavo duhovite zaplete. Ali, dok se „Parazit“ bavio usponom kroz klasni sistem, „No Other Choice“ ispituje očajnički pokušaj da se održi status, čak i po cenu moralnog sunovrata. Kritičar Dejvid Erlih ističe da je jedna od najvećih ironija filma to što Man-su ide u ubilačke ekstreme da bi izbegao pad u „nešto niži poreski razred“.

Ove teme, tvrde posmatrači, mogu snažno da odjeknu u Sjedinjenim Državama, gde publika poslednjih godina sve više oseća ekonomski pritisak i nesigurnost.

Oskari na horizontu

Distribuciju filma preuzeo je Neon, isti studio koji je „Parazita“ pretvorio u istorijski trijumf na dodeli Oskara 2020. godine. Situacija u Holivudu se od tada promenila: Akademija je značajno proširila i diversifikovala svoje članstvo, a glumci iz azijskih produkcija poput „Squid Gamea“, „Shoguna“ i „Minarija“ konačno su počeli da dobijaju priznanja na najvećim ceremonijama.

To otvara prostor da i Li Bjung-han, ali i Son Je-džin, koja u filmu briljira kao Man-suova supruga Mi-ri, dobiju zaslužene nominacije. Time bi se konačno ispravila nepravda iz 2020, kada nijedan glumac iz „Parazita“ nije bio nominovan, uprkos istorijskoj pobedi filma.

Za sada, sigurnim kandidatima za Oskara smatraju se „Sinners“ i kan „Sentimental Value“, kao i „Hamnet“ Kloi Žao, koji je izazvao buru oduševljenja u Teluridu. Ali posle venecijanske projekcije, sve je jasnije da je „No Other Choice“ novi ozbiljan favorit.

Kada se publika na kraju filma digla na noge, aplauz nije prestajao. Bilo je jasno da je Venecija dobila novi festivalski biser, a da je globalna kinematografija dobila film koji će se mesecima analizirati i citirati. Park Čan-vuk, autor klasika „Oldboy“ i „The Handmaiden“, uspeo je da još jednom pomeri granice – i to na način koji ga vraća u trku za najveća priznanja u svetu filma.