Kritika filma „Youth (Homecoming)“: Tužni i depresivni završetak trilogije o oblikovanju kineske omladine

Sniman tokom nekoliko godina, „Youth (Homecoming)“, koji je premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, zaokružuje preciznu dokumentarnu trilogiju reditelja Vanga Binga o oblikovanju kineske omladine, piše "Varajeti" u svom prikazu ovog ostvarenja.

Kineski grad Žili ima oko 18.000 privatnih radionica koje zapošljavaju oko 300.000 radnika migranata iz raznih delova Kine. Uslovi su skučeni, bučni i loši, s radnicima koji spavaju u susednim sobama prepunim otpada.

Sa trajanjem od dva i po sata, ovo je najkraći i najfokusiraniji deo projekta, koji pruža uvid u ono što se dešava kada se zvuk šivaćih mašina konačno utiša, a zatim iznenađujući pogled na ono što se odvija kada se ponovo upale.

Iako je teško svaki sledeći deo nazvati "nastavkom" u tradicionalnom smislu — njegovi subjekti su se do sada menjali ne samo iz filma u film, već i iz scene u scenu - progresija trilogije ide iz sekvence u sekvencu. Prvi deo „Youth (Spring)“ je uhvatio muke mladih radnika u tekstilnoj industriji na početku sezone, drugi deo „Youth (Hard Times)“ je pratio njihove finansijske borbe tokom leta, dok poslednji deo prikazuje napuštanje fabrika u Žiliju dok se približava zimski odmor.

https://www.youtube.com/watch?v=ozSQSIWJAfQ

Mehanički zvukovi ponovo nas uvode u prostorije za rad u znoju, samo što su ovoga puta prekinuti jednako šokantnim momentima tišine. Logički, to ima smisla. Rad je usporio kako se nova godina približava, a mnogi mladi radnici pokušavaju da iznude platu koja im pripada kako bi mogli da posete dom. Međutim, ovi naizmenični zvukovi  uzrujavaju iz još jednog razloga. Oni predstavljaju, u mikrokosmosu, cikličnu prirodu ovog sezonskog rada. Trud je toliko definisao živote ovih radnika da se oseća kao da je neizbežan čak i tokom pauza. Tišina je jednako zastrašujuća kao i buka.

Za razliku od prva dva filma, u kojima se uvode desetine novih radnika u redovnim intervalima, mnogi od njih su zamenljivi, što je mračna poenta serije, „Youth (Homecoming)” prati posebno dvoje ljudi: Ši Veja i Fang Lingping. Oboje se vraćaju kući da bi se venčali sa svojim partnerima tokom odmora. Štaviše, svi sekundarni likovi koji se uvode predstavljeni su, putem teksta na ekranu, kao produžeci njih dvoje: „Majka Ši Veja“, „Brat Fang Lingping“, i tako dalje.

Ovo pakovanje ide ka izjednačavanju individualnih života i ličnosti. Vangova lutajuća kamera preuzima ulogu samih fabrika, prateći subjekte u klaustrofobičnim prostorima čak i kada napuste proizvodni sprat. Njihova duga putovanja kući su neprijatna, jer su vozovi prepuni ljudi, a neki od zidova i stambenih prostora u njihovim selima nose isti sterilni sjaj bele fluorescentne svetlosti kao i njihovi raspadajući gradski kreveti. Kada se radnici konačno vrate u Žili - prelaz prikazan tako suštinski da se jedva može smatrati prelazom - čini se kao da nikada nisu ni otišli.

Ako su sekundarni subjekti filma samo produžeci Veja i Lingping, koje su zauvek zarobljene u svojim ulogama radnika migranata, onda se čini da represivna mreža nikada ne prestaje. Muž od Lingping, na primer, bavi se informacionim tehnologijama, ali je takođe primoran da joj pomaže u fabrici, što dodatno opterećuje njihov odnos. Dalji intervjui sa članovima porodice kod kuće, kako starijim tako i mlađim, osvetljavaju živote i borbe kineskih ruralnih siromašnih ljudi, iako se može pronaći puno radosti i slavlja, nadolazeća ruka preduzetništva nikada nije daleko.

„Youth (Homecoming)” je povremeno jajko depresivan film o tome kako ti ranije pomenuti zvukovi i šumovi postaju svuda prisutni, pesimistički status kvo koji Vej prihvata čim film počne. „Dokle god ima posla, ima i života!” uzvikuje on, između telefonskih poziva svojim šefovima dok pokušava da pronađe svoju izgubljenu platu.

„Youth (Homecoming)” se izdvaja kao samostalno delo, istinski tužan film o tome koliko duboko je industrijska mašinerija ušla u kosti ljudi, kao da su postali jedno sa mašinama koje koriste. Međutim, ovo takođe čini film završnim delom serije u celini. Ne samo da su gorke ironije filma izgrađene na osnovama prethodnih delova, već savršeno prati njihovu utvrđenu putanju. „Youth (Spring)” se graničio sa prkosom u prikazu života i smeha. „Youth (Hard Times)” je prikazivao borbu za očuvanje tih načela, suočenu sa radnicima kojima je oduzeta njihova humanost. A Vangov završni deo hvata radnike dok pokušavaju da pobegnu iz kandži kapitalističke muke, koja ih je toliko oblikovala i izobličila da se može smatrati delom njihovih samih bića. Postali su sam rad - i povratak u njihove skućene domove u Žiliju postao je njihov povratak kući, zaključuje kritičar "Varajetija".

Bonus video: Otvaranje Venecijanskog festivala i poznati na crvenom tepihu