Foto: Privatna arhiva

Dok su se druga deca utrkivala da treniraju fudbal, tekvondo, košarku ili neki drugi sport, život je za Nemanju Cekića (20) iz Vlasotinca imao sasvim druge planove - on je, sticajem tužnih okolnosti, sa samo 12 godina morao da počne da radi i to, ni manje ni više nego u pogrebnom preduzeću. Njegov prvi zadatak bio je da okupa pokojnika i da ga u celosti pripremi za opelo, a iako je mnogima bilo bizarno što ovakav posao radi jedan dvanaestogodišnjak, Nemanja za Nova.rs ponosno kaže da je zahvaljujući tome sazreo i u potpunosti izgradio svoj život.

Ovaj vredni mladić je zapravo čitav život maštao da radi u pogrebnom preduzeću i da prevozi pokojnike.

„Jedan čovek u Vlasotincu je imao pogrebno preduzeće. Oduvek me je zanimalo kako to sve funkcioniše, a s obzirom da sam imao velikih porodičnih problema, rešio sam da se što pre osamostalim i da se, na neki način, sklonim od njih“, priča ovaj mladić za naš portal.

Foto:Privatna arhiva

Nemanja je u Vlasotincu završio osnovnu školu, a potom je otišao u Požarevac gde je vanredno završio za arhitektonskog tehničara. Sve vreme je uporedo radio u pogrebnom preduzeću.

„Morao sam da se zaposlim i zbog finansija, ali pre svega zbog oca koji me je maltretirao. Zato sam pobegao iz sela za Požarevac. Gazda kod kog sam radio i kojeg sam  poznavao jako dugo, uzeo je starateljstvo nada mnom i tako sam ostao kod njega“.

Foto: Privatna arhiva

Kaže da osim samog sebe, nema nikog, ali zbog toga ne tuguje, nego se trudi da zaradi kako bi kasnije mogao da stvori porodicu.

„Moji su se razveli, pa je mama ušla u drugi brak. Dobila je i decu, tako da nismo u kontaktu. Borim se, lepo zarađujem i zadovoljan sam. Nekoga novac povuče na dno, međutim mene nije, znao sam da raspoređujem kako i koliko treba. Jedino s eponekad čujem sa dedom, on me podržava u svemu, zna da sam vredan i da ću uspeti sve što želim da ostvarim“.

Pročitajte još:

Neki se, kako nam priča, čude što se u potpunosti „pronašao“ u ovom poslu, ali ga hvale što mu je tek dvadeset, a već ima osam godina iskustva.

„Dosta ljudi me pohvali, govore mi da sam vredan jer sam rano počeo da se bvaim ovim poslom. Međutim, silom prilika sam rano počeo da se borim kroz život, sam. Ponosan sam na sebe što sam ostvario svoje najveće životne želje i što sam dostigao taj neki nivo koji sam želeo“.

 

Foto:Privatna arhiva

Svakako, posao pogrebnika uopšte nije lak niti jednostavan, a najteže mu je bilo na samom početku kada je trebalo emocije ostaviti po strani.

„Kada sam počeo da radim u pogrebnom preduzeću, bio sam klinac. Moram da priznam da mi je bilo teško jer sam se saosećao sa svakim slučajem. Međutim, posao je zapravo kao i svaki drugi. Počeo sam da pripremam opela za pokojnike, potom sam položio za auto pa sam počeo da vozim pogrebna kola i da idem na mesta na kojima su preminuli, bilo da je u pitanju bolnica, njihova kuća ili ulica, ukoliko su nastradali u saobraćajnoj nezgodi“.

A kada se radi o detetu, tada je, kaže Nemanja, potrebno duboko udahnuti i stisnuti zube.

„To je strašno, ne daj Bože da drugi vide ono što mi vidimo. Dešava se da skupljamo delove tela po ulici lopaticom. Ma, svakakvih slučajeva ima, ali neko to mora da radi, zar ne?“

Foto:Privatna arhiva

Kao i svaki pogrebnik, Nemanja radi apsolutno sve – odlazi po preminulog, kupa ga, oblači i obavlja sve radnje pre nego što ga smesti u sanduk, a onda ga odvozi u kapelu, pa na groblje.

„Radim sve od početka pa do kraja. Sada mi ništa nije teško, nepoznato, a kamoli zastrašujuće. Često kažem da bih lagano mogao da spavam u istom krevetu sa mrtvakom. Zaista nemam taj problem. Navikao sam se, sazreo i ojačao za ovih osam godina“.

Ovaj vredni mladić već nekoliko godina radi u Beogradu, gde je i upoznao svoju devojku koja ga u potpunosti podržava.

„Imam devojku, ona je svesna mog posla, to je za nju posao kao i svaki drugi. Ovo je, inače, baš pedantan posao, radimo u odelima i rukavicama, dakle sve je čisto. Sada i nema toliko posla koliko je, recimo, bilo tokom pandemije koronavirusa. Tad bukvalno nismo imali vremena da sednemo, non-stop smo odvozili i dovozili preminule i pripremali ih za opela“, kaže naš sagovornik.

 

 

 

*****

BONUS VIDEO: Pronađen leš u njivi

Komentari

Svi komentari (2)