Umesto da uživa u trudnoći, Nataša Marković (29) iz Zemuna proživljava pravi pakao zbog poslodavca koji ne ispunjava svoje ugovorne obaveze jer Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje nije dostavio nijednu njenu doznaku o privremenoj sprečenosti za rad. Zbog toga Nataša mesecima nema primanja koja joj po zakonu sleduju. Obraćala se Inspekciji rada, angažovala je i advokata, ali i dalje ništa - njen problem se ne rešava, inspektor je ignoriše, a poslodavac poručuje da se "strpi, biće para". S druge strane, Nataša jedva sastavlja kraj sa krajem jer, u šestom mesecu trudnoće, sa osamnaestomesečnim sinom i suprugom, žive samo od njegove plate i to kao podstanari.
Nataša je tri godine zaposlena u preduzeću za transport i trgovinu „Vi-mi Company d.o.o. Beograd“. Na prvom porodiljskom bolovanju bila je do 11. novembra prošle godine, a kada je trebalo da se vrati na posao, dete joj se razbolelo, pa je otvorila bolovanje na sebe na dva meseca.
Tada je saznala da je ponovo trudna i baš tada je, doslovno rečeno, počela njena najgora noćna mora.
„Htela sam da iskoristim stari godišnji odmor dok se ne utvrdi da je sa trudnoćom sve u redu, ali mi poslodavac nije dozvolio rekavši da će mi biti isplaćen stari godišnji odmor, a da ja otvorim trudničko bolovanje i da moram da donesem potvrdu da sam trudna. Tada sam otvorila trudničko bolovanje na kome se i dalje nalazim. Onda je i počela psihička tortura od strane poslodavca što je rezultiralo svakodnevnim stresom, zbog kog sam dobila bolove i krvarenje. Više puta sam zatražila medicinsku pomoć, što kod svog doktora, što u službama medicinske hitne pomoći. Iz tih razloga se od početka moja trudnoća vodi kao visokorizična“, počinje Nataša svoju priču za Nova.rs.
Doznake o privremenoj sprečenosti za rad Nataša je redovno dostavljala poslodavcu, koji, prema njenim rečima, nije izvršio svoju obavezu da iste prosledi Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Samim tim, Nataša je već nekoliko meseci bez primanja.
„Poslednju uplatu primila sam u decembru za 11 dana u novembru. Konkretno, od 14. novembra prošle godine do dana današnjeg nisam primila ni dinara. Ja sam sada u šestom mesecu trudnoće koja se vodi kao visokorizična, živim kao podstanar sa suprugom i sinom od osamnaest meseci, a pošto sam 21. decembra prošle godine primila poslednje primanje za prethodno porodiljsko bolovanje, ja nemam nikakva primanja. Živimo samo od suprugove plate, na ponoru egzistencije“, priča ova trudnica.
Pročitajte još:
Nataša je više puta kontaktirala firmu i direktorku Ilijanu Bocu, kojoj je 1. februara poslala opomenu pred utuženje.
„Direktorka je rekla da će mi se javiti njen advokat, ali on se nije javio. Angažovala sam advokata koji me je savetovao da bi to bilo najlakše i najbolje preko Inspekcije rada, tako da sam 2. marta poslala Inspekciji rada mejl u kom sam im obrazložila problem koji imam. Niko mi ništa nije odgovorio, pa sam ponovo poslala mejl. Opet nije bilo odgovora, pa se onda umešao advokat koji je rekao da će ubuduće on komunicirati sa inspektorom Milanom Trajkovićem. Inspektor je rekao da je pozvao poslodavca na razgovor i da mu je rekao šta treba da donese da bi dokazao da li je uplatio ili nije to što treba“.
Prema njenim rečima, direktorka firme je bila na tom razgovor, sačinjen je zapisnik i dat joj je rok da izvrši ili ne izvrši uplatu, ali da dostavi dokaz zbog neizvršenja. Rok je probijen, a direktorka preduzeća nije dostavila ništa.
„Poslednji rok poslodavcu da dostavi dokaze bio je 20. maj. Ni tada ništa nije dostavio. Onda mi je rečeno da poslodavcu sledi prekršajna prijava i da će mu inspektor poslati obaveštenje šta je naloženo, a šta nije ispunjeno. Do dana današnjeg, to obaveštenje od inspektora nisam dobila. Poslednje što imam od njega je informacija da je juče poslao to obaveštenje i da bi trebalo da mi stigne. Ipak, obaveštenja i dalje nema“.
Nataša ističe da su problemi sa poslodavcem nastali kada se porodila sa prvim detetom. Tada je, kako tvrdi, bila primorana da tokom porodiljskog bolovanja, sve vreme obavlja svoj posao.
„Morala sam da radim. Naređeno mi je da moram da koristim službeni telefon pošto sam ja jedina osoba u firmi koja zna italijanski jezik i koja može da reši problem, ukoliko do njega dođe. Ništa nisam dobila zbog toga, iskreno i ne treba mi, tražim samo ono što mi zakonski sleduje. Želim samo da direktorka odradi svoj deo posla i da mi uplati to što treba da uplati i da pošalje doznake PIO fondu, kako bi fond počeo što pre da mi isplaćuje“.
Dodaje da nijednom nije otišla u firmu jer se plaši da će se, zbog nagomilanog stresa, potresi i tako naškoditi i sebi i bebi.
„Nisam nijednom išla u firmu, direktorka i ja smo razgovarale telefonom. Ona me je napadala kao i za prvo porodiljsko, kao kakva prava ja imam za drugo dete, počela je svakodnevno da me maltretira. Ona je, inače, majka moje venčane kume, tako da sve što moj poslodavac hoće da mi kaže, on kaže preko moje kume. I tako mi ona kaže da mi njena mama tek sada neće isplatiti ništa zato što sam je prijavila Inspekciji rada. Kao, niko do sada se nije usudio da ide toliko daleko, a ja jesam. Od tog stresa, ja sam prokrvarila i trudnoća mi se vodi kao rizična“.
Nataša je više puta zvala Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali joj se, kako tvrdi, niko nije javljao na telefon. On Inspekcije rada, odnosno inspektora Milana Trajkovića još uvek nije dobila pomenuto obaveštenje, a čak i sumnja u njegov rad.
„Imam i napismeno dokaz da se inspektor smejao mojoj prijavi, postoji i sumnja da je poslodavac dao inspektoru mito da slučaj odugovlači. Svašta se tu dešava. Pitam se da li je Srbija država kojoj treba mladost, ili pored silne mladosti koja je pobegla glavom bez obzira iz ove zemlje, ne trebamo ni mi žene više da rađamo, jer ovim silnicima koji gospodare Srbijom kao da je njihova prćija, sem njih niko nije potreban. Ovo mora da se stane“, poručuje Nataša.
Redakcija Nova.rs kontaktirala je preduzeće za transport i trgovinu „Vi-mi Company d.o.o. Beograd“ povodom Natašinih navoda, a direktorka Ilijana Boca potvrdila je da Nataši nisu isplaćene zarade jer je firma u lošem stanju.
„Firma je prošle godine podeljena na dva ogranka i verujte, borim se za egzistenciju. Upravo sam sada blokirana od strane prinudne naplate i borim se zato što druga strana ne plaća ništa i hoće d auništi firmu, a ja se borim faktički da opstanem. Borim se da platim doprinose da ima zdravstveno osiguranje, a nisam nikada rekla da neću da joj platim, samo da izađem iz ovog vrtloga da bih mogla da joj platim. Treba poreska policija da uđe u firmu, uzeli su predmet da rešavaju pre 5. juna, poreska policija i Tužilaštvo, svi su u igri, papiri su svi iznešeni, ne znam zašto Nataša želi ovim putem da mi se obrati, kada odlično poznaje situaciju“, tvrdi direktorka preduzeća.
Dodaje da je svu odgovornost prihvatila na sebe, te da svi zaposleni prema kojima nisu izmirene obaveze, treba da budu strpljivi.
„Borim se kao vuk za opstanak, kako sve ne bi propalo jer onda neće dobiti ništa, neće imati ni doprinosa. Nataša to sve zna jako dobro, moja ćerka joj je venčana kuma. I Natašin suprug je radio u firmi, pa je morao da izađe zbog određenih neprilika koje su mu bile nametnute od druge strane. Oni to sve znaju. To je malo komplikovana situacija. Ja bar plaćam doprinose da bi mogla da se leči, kad budem prvom prilikom mogla da joj isplatim, sve će joj biti isplaćeno. Porezi i doprinosi su svi uplaćeni, samo nije isplata njena. Ja nikome ništa nisam ostala dužna, ali verujte mi, trenutno sam zablokirana na porez za imovinu. Svi čekaju, dakle ne samo Nataša. Svi znaju šta se dešava u firmi, jedva čekaju da se to reši. I ja čekam da država reši jer druga strana ne prijavljuje prihode, radi na crno u mojoj firmi“, ističe Boca.
Povodom Natašinog problema, obratili smo se i Inspekciji rada i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
BONUS VIDEO: Tatjana Macura – UDRUŽENJE MAME SU ZAKON
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare