Najkontroverzniji lekar Zlatibor Lončar opet na čelu srpskog zdravstva: Od sumnjivih tendera, preko veza sa Zemunskim klanom, do afere „helikopter“

Tokom proteklih nedelja spekulisalo se o novom imenu na čelu Ministarstva zdravlja, a sve je ukazivalo na Sanju Radojević Škodrić, direktorku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, ime Zlatibora Lončara, neizostavno je kada se sastavlja nova Vlada Srbije, pa se tako provlačilo svuda, i u spekulacijama za ministarstvo, kao i za novog direktora RFZO.

Iz Ministarstva zdravlja Lončar je otišao 2022, kada ga je na tom mestu zamenila Danica Grujičić. Loše stanje koje je zatekla, nova ministarka javno je priznala više puta i naglašavala da su našem zdravstvu neophodne sistemske promene, kojima se, kako je jednom prilikom navela, „niko nije bavio poslednjih 40 godina“.

Afere kao ministarska zaostavština

Zaostavština njenog prethodnika ogledala se u nepostojećoj organizaciji rada, rukovodstvu u kojem je carovao mobing, nezadovoljnim medicinskim radnicima, niskim platama, lošim uslovima za rad, deficitarnom kadru, zapuštenim zdravstvenim ustanovama, listama čekanja, korupciji, cvetanju privatnog, a razaranju državnog zdravstva.

Nažalost, veliki broj najavljenih planova i projekata bivše ministarke Grujičić, ostao je samo na rečima, jednim delom zbog izostajanja podrške kolega ministara iz ostalih resora, što je i sama nedavno priznala.

Poznat, između ostalog i po tome da je za medije uvek bio nepristupačan, hirurga Lončara, upamtili smo po aferama i propustima, njegovoj nekadašnjoj ministarskoj zaostavštini.

Podsetimo, građani Srbije ministra Lončara povezuju sa srpskim podzemljem, kako je često predstavljan u javnosti. U medijima se govorilo o vezama Lončara sa vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, a fotografija, koju je u januaru 2017. godine novinarima pokazao lider Nove Srbije Velimir Ilić, potvrdila je da je zaista među njima postojao neki kontakt.

Međutim, Lončar je u izjavi za medije tvrdio da je operisao njegovog oca.

“Posle operacije koja je bila uspešna, njegov otac je izašao, bio je kod njega kući, pozvao me je da mi se zahvali i hteo da me upozna sa tada najmoćnijim političarem iz vlasti. Otišao sam, upoznao sam se sa čovekom, on je insistirao i da se slikamo“, ispričao je Lončar ranije za RTS, dok je na pitanje da li su fotografije napravljene u vili Zemunskog klana u Šilerovoj imao neodređen odgovor.

“Ovo što je slikano, to je blizu njihove kuće. Da li se to zove Šilerova ili ne. Tu su bili izloženi automobili, motori, neki bilijar, kafić u koji je mogao svako da uđe. Nije to kuća, to je tržni centar koji je tu bio u blizini”, rekao je Lončar.

Klan i helikopter

O ovim sumnjivim vezama prvi put se saznalo tokom suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Tada su svedoci saradnici govorili da je Lončar pomogao članovima klana da se reše jednog od njihovih protivnika, tako što mu je, dok je ležao u bolnici, „ubrizgao nešto“ u infuziju.

Prema pisanju KRIK-a, Lončar je još 2002. “kupio” stan od supruge Sretka Kalinića, jednog od najpoznatijih članova Zemunskog klana.

Lončar je, prema ugovoru čiju kopiju poseduje KRIK, Kalinićevoj supruzi tada platio 1,8 miliona dinara za stan (tadašnjih 30.000 evra). Na osnovu javno dostupnih podataka, međutim, nije moguće utvrditi da li je novac ikada isplaćen.

Osim sa „kriminalnim miljeom“, ime Zlatibora Lončara vezuje se i za jednu od najtragičnijih, još nerasvetljenih afera, kada se 13. marta 2015. srušio helikopter, koji je prevozio bolesnu bebu iz Raške u Beograd.

Tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić se, prema pisanju medija, žalio najbližim saradnicima da ministra zdravlja niko i ne pominje, a da je upravo on inicirao dizanje letelice te kobne noći. Tog dana helikopter se srušio u Surčinu i sedam osoba je poginulo, uključujući i tek rođenu bebu.

Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje je vodilo predistražni postupak o padu ovog vojnog helikoptera, odlučilo je da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju ove “spasilačke misije”.

Porazni rezultati dva mandata

Srpsko zdravstvo bilo prepušteno doktoru Zlatiboru Lončaru još od 2014. godine, kada je avanzovao iz direktorske fotelje Urgentnog centra u Beogradu, a rezultati koje je nakon dva mandata ostavio iza sebe su više nego porazni.

U periodu njegove „vladavine zdravstvom“, najveći broj medicinskih radnika napustio je Srbiju. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021, u našoj zemlji postojao je deficit od čak 5.000 zdravstvenih radnika. Naši najveći medicinski stručnjaci, koji nisu otišli u inostranstvo, napustili su državne klinike i prešli u privatne, gde za svoje usluge dobijaju i do tri puta veće plate.

Pod patronatom doktora Lončara vođena je pandemija kovida-19. Sećamo se da su od proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove u Srbiji i njihovi zaposleni, ostavljeni bez pomoći, da se sa naglim prilivom obolelih, bez dovoljno opreme, kadrova i epidemiološke logistike, bore sa virusom koji je od „najsmešnijeg“, stigao do onog koji nas je samo nekoliko meseci kasnije „zaključao“.

Ustanove su, u to vreme, pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki, bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Ministarstvo je takođe, prema mišljenju brojnih stručnjaka i pisanju medija, lažiralo brojeve zaraženih i umrlih, a epidemiološke mere donošene su bez jasnog reda i protokola.

Nameštanje tendera i raspad bolnica

Na samom početku pandemije, država je pod budnim okom Zlatibora Lončara, započela nabavku respiratora, što je prema rečima univerzitetskog profesora u penziji, Čedomira Čupića „čist primer korupcije i zloupotrebe položaja“. Ni dan danas, javnost nema odgovore koliko su respiratori koštali, niti od koga su kupljeni, a država je navodno nabavila 1.000 ovih aparata.

„Novi-stari“ ministar zdravlja, u vreme poslednjeg mandata, okitio se čestitkama, kada je otvorena impozantna zgrada Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Međutim, ovaj objekat bacio je još mračniju senku na zdravstvene ustanove u gradovima u unutrašnjosti naše zemlje, koje su se, doslovno, raspadale.

Oba mandata Zlatibora Lončara obeležile su brojne afere, među kojima su najčešći sumnjivi tenderi. Od maja 2020, suma od 100 miliona dolara čekala je „na ledu“ dok se Ministarstvo zdravlja mučilo sa tenderima i navodno nisu uspevali da nabave 140 rendgen-aparata, skenera i monitora za zdravstvene ustanove širom Srbije.

Naime, od Svetske banke ministarstvo je pozajmilo novac za projekat, koji su nazvali „Hiper odgovor Srbije na kovid“, pa i kad je pandemija bila gotova, aparati u njegovo vreme nisu našli mesto u ustanovama. Ponuđači su se neprekidno žalili da ministarstvo favorizuje jednu stranu firmu, postavljajući nemoguće uslove, koje domaće kompanije ne mogu da ispune.

Takođe, u vreme dok je Lončar bio „glavni i odgovorni urednik“ našeg zdravstva, liste čekanja bile su rekordne, pa se na „novo koleno“ čekalo i po 10 godina, došlo je do ekspanzije antivakserskog lobija, a podignuta je i neupotrebljiva fabrika kineske Sinofarm vakcine, vredna 30 miliona evra, koja danas stoji kao spomenik svim propalim projektima aktuelne vlasti.

Sistemske promene, koje su posle Lončara bile neophodne srpskom zdravstvenom sistemu, o čemu je neumorno govorila Danica Grujičić, sada su ponovo u rukama istog čoveka. On će, po svemu sudeći, samo nastaviti tamo gde je, pre nešto više od godinu dana, stao, a građane, koji su potencijalni pacijenti, ionako niko ništa ne pita.

***

BONUS VIDEO: Podnete krivične prijave protiv Ane Brnabić i Zlatibora Lončara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=krivicneprijaveprotivbrnabiciloncarads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2626230"]