"Živim u krevetu 23 sata dnevno": Životna tragedija legende fudbala i bivšeg igrača Zvezde

Vorotović, koji se smatra legendom crnogorskog fudbala, je po završetku karijere prolazio kroz teške periode, od trenutka kada je doživeo saobraćajnu nesreću 2001. godine.

Zoran Vorotović je ostavio dubok trag kada je u pitanju fudbal u bivšoj državi a najduže je igrao u Budućnosti iz Titograda. Tamo je bio od 1977. do 1986. godine, kada je tamo bio i Dejan Savićević.

Pored pomenute Crvene zvezde i Budućnosti, Vorotović je još igrao i za Sutjesku, Spartak i turski Sarijer.

Crnogorcu se čitav život promenio 19. novembra 2001. godine kada je doživeo saobraćajnu nesreću.

"Moj život je bio bajka u kom sam radio sve što sam želeo, sve do tog kobnog Nikoljdana. Vraćao sam se iz noćnog kluba kada sam s Mercedesom 300 coupe 'pomeo' dve zaštitne ograde duge po sedam metara te sam od udarca završio na drugom spratu jedne kuće pokraj puta", ispričao je Zoran Vorotović jednom prilikom za "Slobodnu Dalmaciju".

Nastavio je da se priseća.

"Nisam nešto bio ni popio tad... Kažu da sam bio ta dva i po sata i pri svesti dok su me vatrogasci izvlačili, ali sam sve to vreme osećao užasnu bol. S tom boli živim već 21 godinu, ona ne prestaje. To je ludačka bol koju ni lekovima ne mogu smiriti, a popio sam od te nesreće pun brod opioidnog analgetika, koji deluje na centralni nervi sistem, poput morfijuma. Od te nesreće sam stopostotni invalid jer su mi "potrgani" mišići leve ruke, zapravo celog brahijalnog pleksusa, a ruka je slomljena na nekoliko mesta, kao i leva noga. Cela leva strana, osim donjeg dela leve noge, potpuno je nepokretna, a bolovi su nesnosni, tako da sam 23 sata u krevetu, a jedan sat u kolicima".

U bogatoj karijeri, Vorotović je odigrao 246 utakmica i postigao 15 golova u Prvoj saveznoj ligi Jugoslavije.

"Ni od titogradske Budućnosti, gde sam igrao punih deset godina, ni od Fudbalskog saveza Crne Gore nikada nisam dobio ni jedan evro. Niti povremenu pomoć, a kamoli da su mi dali neki stalni prihod, a mislim da sam zaslužio dobiti nacionalnu penziju i zbog svojih sportskih rezultata i teškog zdravstvenog stanja. Tu penziju dobili su mnogi drugi, manje poznati sportisti koji su, hvala Bogu, zdravi ljudi. Dejan Savićević, predsednik našeg Saveza, fudbalski je genije, ali mislim da je mogao za mene da napravi puno više. Zašto nije, ne znam, a i ne pitam ga. U dva navrata kada sam ga video, dao mi je po hiljadu evra i na tome mu hvala, ali od Saveza koji on vodi nisam dobio ništa. Crvena zvezda, u kojoj sam igrao godinu dana, mesečno mi uplaćuje 26 evra."

Imao je čak 18 operacija.

"Bivša žena Slađana ostala je uz mene kao prijateljica iako smo se mojom greškom razveli, a uspela mi je nakon mukotrpne borbe srediti sportsku invalidsku penziju od 220 evra. Ukupno po raznim osnovama dobijem 710 eura mesečno, a stan u Podgorici od 25 kvadrata plaćam 300 eura. Osam vrsta lekova, akupunkture i ostali tretmani dnevno me koštaju najmanje 50 evra", objasnio je Vorotović zašto je tražio pomoć Saveza.

Zoran Vorotović je preminuo 4. jula 2024. godine u 66. godini.