Dali milijarde, a dobili rat: Bogati Arapi besni na Kušnera

Kako piše Bloomberg, Kušner je tokom drugog Trampovog mandata istovremeno vodio diplomatske pregovore na Bliskom istoku i razvijao privatni biznis preko svoje investicione kompanije „Affinity Partners“, koja upravlja milijardama dolara iz Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Te tri države godinama su među najbližim saveznicima SAD, ali su ujedno postale i najveći klijenti Kušnerovog fonda, pristajući da njegovoj firmi godišnje plaćaju desetine miliona dolara naknada. Zauzvrat su očekivale bolji pristup Beloj kući i veću mogućnost da utiču na američku politiku u regionu.

Međutim, situacija se dramatično promenila nakon što je administracija Donalda Trampa odlučila da pokrene vojnu akciju protiv Irana, uprkos protivljenju država Persijskog zaliva.

Prema navodima Bloomberga, upravo su Saudijska Arabija i Katar među najnezadovoljnijima, jer smatraju da su ogromna ulaganja u Kušnerov fond praktično ostala bez političkog efekta.

Umesto da spreče rat, zalivske zemlje sada trpe posledice sukoba. Suočene su sa iranskim odmazdama, napadima na infrastrukturu, poginulim i ranjenim građanima, ali i ozbiljnim ekonomskim problemima jer je narušen njihov imidž sigurnih destinacija za turizam i međunarodni biznis.

Ogromno nezadovoljstvo

„Način na koji je Trampova administracija vodila rat, kao i Kušnerova direktna uloga u pokušajima da se sukob okonča, postali su razlog ozbiljnog nezadovoljstva, posebno u Rijadu i Dohi“, navodi Bloomberg pozivajući se na više izvora upoznatih sa odnosima između Kušnera i zalivskih monarhija.

Zvaničnici tih država verovali su da će ulaganja u „Affinity Partners“ obezbediti veći uticaj na američku politiku prema Bliskom istoku, ali se to nije dogodilo.

Sanam Vakil iz londonskog instituta Čatam haus ocenjuje da su zalivske zemlje praktično ulagale novac kako bi učvrstile veze sa Trampovom porodicom.

„Investicije u Kušnerov fond trebalo je da ojačaju odnose sa Trampovima. Zalivske države su verovatno bile veoma besne i razočarane jer SAD nisu ozbiljno uzele u obzir njihove bezbednosne interese“, rekla je Vakil.

Posebno su Katarci, prema pisanju Bloomberga, pokušavali da ubede Trampovu administraciju da izbegne otvoreni rat sa Iranom. Ipak, Kušner i drugi Trampovi savetnici na kraju su podržali Izrael i premijera Benjamina Netanjahua, koji je snažno lobirao za zajedničku vojnu kampanju protiv Teherana.

Sukob interesa

Zbog svega toga sve češće se postavlja pitanje sukoba interesa, jer Kušner istovremeno deluje kao diplomata i kao privatni investitor koji zarađuje upravo od država sa kojima vodi političke razgovore.

Ipak, Kušner odbacuje optužbe i svoju diplomatsku ulogu opisuje kao „volonterski rad“. Bela kuća takođe brani njegovu poziciju, pa je portparolka Ana Keli saopštila da se Kušnerove diplomatske aktivnosti „sprovode sa najvišim nivoom integriteta“ i da nemaju veze sa njegovim privatnim poslovima.

Kritičari, međutim, upozoravaju da je granica između politike i biznisa praktično nestala.

Predsednica Centra za politiku Emirata iz Abu Dabija Ebtesam Al-Ketbi ocenjuje da se Kušner danas u regionu posmatra kao čovek čiji poslovni interesi prate svaki politički razgovor koji vodi.

„Na njega se gleda kao na figuru čiji poslovni interesi ulaze u svaku političku diskusiju“, rekla je ona.

Podsetimo, kontroverzu izazvao je i Kušnerov projekat u Srbiji, gde je njegova kompanija planirala izgradnju luksuznog kompleksa i hotela „Trump Tower Belgrade“ na mestu zgrade Generalštaba u centru Beograda, koja je bombardovana tokom NATO napada 1999. godine. Projekat je izazvao masovne proteste u Srbiji, optužbe za korupciju i istrage zbog ukidanja statusa kulturnog dobra tom kompleksu. Na kraju je Kušnerova firma „Affinity Partners“ odustala od projekta nakon političkog pritiska i istraga protiv srpskih zvaničnika povezanih sa poslom.

Za Kušnera problem nije samo politički, već i finansijski. Ukoliko Saudijska Arabija, Katar i Emirati odluče da smanje saradnju sa njegovim fondom ili povuku novac, njegov poslovni model mogao bi da se nađe pod ozbiljnim pritiskom.

A upravo tih šest milijardi dolara iz zalivskih fondova predstavljaju osnovu njegovog poslovnog carstva.