Lončarovi ljudi opet slagali: Šta bi sa bankom jajnih ćelija i spermatozoida

Posle niza neispunjenih obećanja Ministarstva zdravlja, mi im i dalje verujemo i čekamo da održe datu reč. Iz tog razloga, pozvali smo Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), u kojoj se nalazi banka za reproduktivne organe, da proverimo kada će stići materijali iz Španije i Danske, koji su najavljivani za jun.“Radi se na tome, ali još ništa nije spremno. Biće možda nešto gotovo na jesen. Najbolje da se javite u septembru, pa ćemo Vam reći dokle se stiglo i koja je procedura”, rekla nam je ljubazna medicinska sestra na Odeljenju reproduktivne tehnologije u ovoj klinici.Na naše pitanje, da li će reproduktivni organi biti donirani parovima u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja, dobili smo nejasan odgovor:“Ništa još ne znamo, nemamo baš nikakve informacije o tome”.

Potom smo pozvali Upravu za biomedicinu Ministarstva zdravlja, kako bismo proverili da li oni znaju nešto o najavljenim ugovorima.“Koliko mi znamo taj projekat je u toku, ali još ništa nije proradilo. Jeste bilo reči o saradnji sa Španijom, ali ništa nije realizovano do kraja, još čekamo”, rekli su nam u ministarstvu.Naime, posle ove najave, Udruženje “Šansa za roditeljstvo” dobijalo je i 50 poziva dnevno od strane parova kojima je potrebna donacija.“Mnogo je parova u Srbiji koji čekaju donaciju reproduktivnih organa. Nekima su potrebni zbog bolesti, drugima zato što imaju dosta godina, pa ne mogu da začnu prirodnim putem, razlozi su različiti. Problem je što naša vlast, posebno zdravstvena, uvek ovako nešto najavi, postavi određeni rok i onda se o tome više ne priča. Ljudi, međutim, čuju te najave na televiziji, pročitaju u novinama i onda nas zovu i raspituju se svakodnevno, šta se dešava i kada mogu da odu u banku i dobiju reproduktivni materijal, a mi ne znamo šta da im kažemo. Imali smo i do 50 poziva dnevno”, kaže za Nova.rs Dragana Krstić iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”.

Parovi iz Srbije odlaze u inostranstvo zbog donacija, a to ih mnogo košta.“Ne samo što plaćaju proceduru doniranja jajnih ćelija ili spermatozoida, već tu je i trošak prevoza, smeštaja, odsustvovanje sa posla, jer moraju tamo ostati minimum sedam dana. Najčešće odlaze u Češku, Makedoniju, Grčku”, navodi Krstićeva.Vest o ugovorima sa bankama u Španiji i Danskoj bila je fantastična, naglašava ona, ali evo od tada je prošlo dva meseca i niko ništa ne pominje.“Nadam se da će ovi postupci krenuti bar do kraja godine. Neodgovorno je što je to najavljeno u maju da će biti do sredine juna, kad je očigledno da ovde ništa ne može tako brzo da se završi, pa ne treba ljudima davati lažnu nadu. Bila sam prijatno iznenađena kada je sekreter izašao sa tom najavom, ali sam znala da to neće ići tek tako. Ne znamo ni kako će da funkcioniše doniranje ćelija. Verovatno će RFZO pokrivati pripremu žene i kultivaciju embriona, kada se prave u laboratoriji, a parovi će snositi troškove uvoza i materijala koji se uvozi. Možda uvoz reproduktivnog materijala nije najbolje rešenje, ali parovi tako dobijaju bar neku šansu, jer dok čekaju naše nepostojeće donore, njima vreme prolazi”, objašnjava Krstićeva.

Podsetimo, 24. maja je dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, najavio da će početkom juna biti potpisan ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, a potom i sa bankama u Danskoj.“Očekujemo da će za dve nedelje biti potpisan ugovor sa bankom iz Španije, a kasnije, prema sličnom modelu sa još dve banke u Danskoj, sa kojima, takođe, pregovaramo, a sve je u završnoj fazi”, rekao je tada Sazdanović.U početku će donorske ćelije, istakao je on, parovi morati sami da finansiraju, a potom je dodao da postoji mogućnost, da se kasnije i to uvrsti u troškove koje, kao i postupke BMPO, po utvrđenim kriterijumima, pokriva zdravstveno osiguranje.

Sazdanović je pre dva meseca naveo da je Upravi za biomedicinu podneto oko 100 zahteva za uvoz reproduktivnih ćelija, ali će oni, ako podnosioci ispunjavaju kriterijume, moći da se realizuju tek kada se institucionalizuje uvoz spermatozoida i jajnih ćelija.Parovi iz Srbije, ili žene bez partnera, u inostranim klinikama, donaciju spermatozoida plaćaju oko 500, a jajnih ćelija oko 3.000 evra, plus troškove postupka BMPO.