10 katastrofa po kojima ćemo pamtiti ministra Lončara: Dokrajčio je zdravstvo

Doktor Lončar postavljen je na mesto ministra zdravlja 2014., kada je avanzovao iz direktorske fotelje Urgentnog centra u Beogradu. Spekulisalo se po bolničkim kuloarima, da ćemo još posle izbora trećeg aprila, na čelu Ministarstva zdravlja, konačno videti novo lice, a čulo se ime doktorke Danice Grujičić, koja je na izborima predvodila listu SNS. Međutim, izbori prođoše, a stari ministar ostade. Ipak, u pripremama za sastav nove Vlade, iz redova ovog ministarstva, stižu vesti da se sprema smena na vrhu. Prema najnovijim informacijama, ukoliko Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) pripadne zdravstvo, novi ministar mogao bi da bude prof. dr Vladimir Đukić, aktuelni direktor KBC "Dr Dragiša Mišović".Naime, odlazećeg ministra Lončara, pamtićemo po brojnim aferama i propustima u rukovođenju zdravstvenim sistemom Srbije, a izdvajamo 10, koje ne možemo da zaboravimo:

Odliv i manjak zdravstvenih radnikaAnesteziolozi, neurolozi, pedijatri, oftalmolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju zdravstvenim ustanovama Srbije, a njihov broj je dodatno "prepolovila" pandemija kovida-19. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021., u našoj zemlji postojao je deficit od čak 5.000 zdravstvenih radnika, a u epidemiju koronavirusa, ušli smo sa 15 odsto manje medicinskih kadrova. Da apsurd bude veći, dok su zdravstveni radnici radili duple smene, bez slobodnih dana, jer ih nije bilo dovoljno, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), na posao u zdravstvu čekalo je skoro 14.000 ljudi, zbog čega se u Ministarstvu zdravlja nisu mnogo potresali. Takođe, spekulacije, da će po ukidanju pandemije veći deo zdravstvenog sistema Srbije preći u privatne ruke, sve su bliže ostvarenju. Naši najveći medicinski stručnjaci, koji ne odu u inostranstvo, napuštaju državne klinike i prelaze u privatne, gde za svoje usluge dobijaju i do tri puta veće plate.

Katastrofalno vođenje pandemijeOd proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove u Srbiji i njihovi zaposleni, ostavljeni su bez pomoći, da se sa naglim prilivom obolelih, bez dovoljno opreme, kadrova i epidemiološke logistike, bore sa virusom koji je od „najsmešnijeg“, stigao do onog koji nas je samo nekoliko meseci kasnije „zaključao“. Pod budnim okom Ministarstva zdravlja, ustanove su prilikom nabavki povezanih sa pandemijom, prema brojnim istraživanjima, pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Ministarstvo je takođe, prema mišljenju brojnih stručnjaka, lažiralo brojeve zaraženih i umrlih, epidemiološke mere donošene su bez jasnog reda i protokola, a lekari, članovi Ujedinjenih protiv kovida (UPK), izjavili su da je lošem upravljanju pandemijom, u značajnoj meri doprineo i republički Krizni štab.

Mutna nabavka respiratoraNa početku pandemije kovida-19, država je započela nabavku respiratora, što je prema rečima univerzitetskog profesora u penziji, Čedomira Čupića "čist primer korupcije i zloupotrebe položaja". Ni dan danas, javnost nema odgovore koliko su respiratori koštali, niti od koga su kupljeni. Država je navodno nabavila 1.000 respiratora, a ministar Lončar izjavio je da smo na dan proglašenja pandemije imali 408 slobodnih respiratora, ali da nismo smeli da rizikujemo da epidemija dobije dramatičan tok, pa smo morali smo da nabavimo još nekoliko stotina.

Kilometarske liste čekanjaBroj pacijenata u Srbiji vrtoglavo raste iz dana u dan, a listama čekanja na operacije se kraj odavno ne vidi, pa su tako dostigle i cifru od 60.000 ljudi na spisku, a za „novo koleno“ postoji neko ko će morati da čeka operacionu salu i do 2030. godine. Uprkos sve dužim listama, Ministarstvo zdravlja ne radi ništa na rešavanju ovog problema. Takođe, više od 2.000 ljudi u Srbiji čeka i na transplantaciju nekog organa, a naša zemlja je u poslednje tri godine imala najmanji broj ovih zahvata u odnosu na države regiona.

Srpske bolnice iz „horor filmova“Pompezno otvaranje nove zgrade Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od strane Ministarstva zdravlja, bacilo je još mračniju senku na zdravstvene ustanove u gradovima u unutrašnjosti naše zemlje. Naime, fotografije bolnica, nastale su na Infektivnoj klinici u Novom Sadu, gde medicinari vuku rukama i nosilima na sprat nepokretne pacijente. Potom snimci sa Odeljenja za hirurgiju u bolnici u Smederevu, koje izgleda kao scenografija za horor film. Posebnu pažnju privukli su toaleti i kupatila porodilišta u Kruševcu, u kojima nema tople vode, kao i tuš kabine u GAK Višegradska, gde je predviđeno tuširanje u buđi. Tek nedavne fotografije sa beogradske Klinike za endokrinologiju, podsetile su na logorske podrume, a pokazuju da ni u glavnom gradu situacija sa održavanjem bolnica nije ništa bolja.

„Bacanje“ para na banku reproduktivnih ćelijaJedina banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, otvorena u GAK Višegradska u Kliničkom centru u Beogradu još 2019., sa opremom vrednom čak milion evra, do danas nema nijedan uzorak i gotovo tri godine prazna i neupotrebljiva čeka prvog donora. Iako stotine parova iz naše zemlje svake godine odlaze u klinike u Češkoj, Grčkoj, Makedoniji, gde po ceni od 5.000 evra dobijaju polne ćelije, obećanja iz Ministarstva zdravlja, o besplatnim uzorcima, koje će ovi građani dobiti iz naše banke, još su samo reči u vazduhu.

Muljanje sa tenderimaOd maja 2020., suma od 100 miliona dolara čeka „na ledu“ dok se Ministarstvo zdravlja muči sa tenderima i ne uspeva da nabavi 140 rendgen-aparata, ali i skenera i monitora za zdravstvene ustanove širom Srbije. Od Svetske banke ministarstvo je pozajmilo novac za projekat, koji su nazvali „Hiper odgovor Srbije na kovid“, pa iako pandemija jenjava, aparati još nisu našli mesto u ustanovama. Ponuđači se neprekidno žale da ministarstvo favorizuje jednu stranu firmu, postavljajući nemoguće uslove, koje ne ispunjavaju domaće kompanije, a jedan se odnosi na promet, tačnije firme koje konkurišu, moraju imati promet od najmanje 40 miliona evra u poslednjih pet godina, što je za domaće kompanije nemoguća misija.

Nevidljiva borba sa antivakserimaSa pandemijom koronavirusa, antivakserski pokret u Srbiji je podivljao. Reakcija države i Ministarstva zdravlja protiv lekara koji su promovisali ivermektin kao lek nije bila munjevita, a kazna za takve poteze koji se kose sa zakonom, morale bi da budu mnogo ozbiljnije. Takođe, svim onim lekarima koji su svoje pacijente javno ili u četiri zida, odvraćali od vakcinacije trebalo je oduzeti licencu, a umesto toga, dobili su termine na pojedinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Fabrika kineskih vakcinaJoš jedna u nizu besmislenih investicija države, o kojoj građani Srbije nemaju nikakve informacije, je fabrika kineske Sinofarm vakcine u Zemunu, čija je izgradnja počela u septembru 2021., a prva cepiva iz ovog objekta vrednog 30 miliona evra, najavljivana su još za mart 2022. Međutim, vakcina nema ni u tragovima, a pandemija koronavirusa bledi što obesmišljava ovaj "grandiozni", projekat, izgrađen na površini od 11.800 kvadrata, za koji Ministarstvo zdravlja nema nikakvo objašnjenje.

Garaža u UKCS - državna pljačkaNakon preseljenja većine klinika u novu zgradu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) i najave o otvaranju garaže ove ustanove „Resavska“, pacijentima, ali i zaposlenima je laknulo posle saznanja da će konačno imati gde da ostave svoje vozilo i da ne plaćaju mesto za parking u zoni. Nažalost, prevareni su. Za mesto u garaži “Resavska”, niko nije privilegovan - svi plaćaju kartu za svoj automobil, a cena jednog sata je skoro troduplo skuplja od zone. I na ovaj „projekat“ i izvlačenje novca od građana, Ministarstvo zdravlja blentavo ćuti.