Na kojoj ruci se meri pritisak: Mnogi prave grešku koja može da utiče na dijagnozu

Krvni pritisak nije samo jedan broj. On varira tokom dana, menja se sa položajem tela, sa nivoom stresa, pa čak i u zavisnosti od toga na kojoj ruci se meri i kako je ta ruka postavljena u trenutku merenja.

Leva ili desna ruka - nije isto

Kada lekar prvi put meri pritisak, standardna procedura podrazumeva merenje na obe ruke. Zašto? Zato što razlika između dve ruke može biti klinički značajna. Razlika veća od 10 mmHg sistolnog pritiska između leve i desne ruke može da ukazuje na suženje arterija, poremećaj cirkulacije ili čak povećan kardiovaskularni rizik, piše N1info.rs.

U svakodnevnoj praksi, pri kontrolnim merenjima, koristi se ruka na kojoj je pritisak viši. Logika je jednostavna: bolje je pratiti stranu koja pokazuje veće vrednosti jer ta strana preciznije odražava opterećenje srca i krvnih sudova. Ako lekar nije odredio na kojoj ruci treba meriti pritisak, važno je da to proverite. Kod nekih pacijenata dominantna ruka pokazuje viši pritisak, dok kod drugih nema razlike. Jedini pouzdan način da se utvrdi razlika jeste merenje na obe ruke. Merenje samo na jednoj strani, bez prethodne provere, može dovesti do pogrešnog praćenja vrednosti tokom vremena.

Položaj ruke menja broj na ekranu

Istraživanja su pokazala da položaj ruke tokom merenja krvnog pritiska može značajno uticati na rezultate. Kada ruka nije pravilno oslonjena i nalazi se ispod nivoa srca, rezultati merenja mogu biti viši nego što zaista jesu. Nepravilna pozicija ruke može dovesti do pogrešne procene krvnog pritiska i potencijalno do lažno povišenih rezultata. Zbog toga se preporučuje da osoba tokom merenja sedi mirno, sa oslonjenom rukom u visini srca, kako bi rezultati bili što precizniji.

Zašto položaj ruke toliko utiče na vrednosti

Objašnjenje je jednostavno i zasniva se na osnovnim zakonima fizike. Krvni pritisak se meri u odnosu na nivo srca. Kada je ruka ispod nivoa srca – recimo, opuštena uz bok – gravitacija povećava pritisak krvi u tom delu tela. Manžetna tada beleži viši pritisak nego što je stvarni pritisak cirkulacije. Kada je ruka pravilno oslonjena i u visini srca, merenje daje najtačniji rezultat.

Zamislite to ovako: isti rezervoar vode stvara različit pritisak na slavini zavisno od toga koliko je slavina iznad ili ispod rezervoara. Telo funkcioniše po istom principu. Ruka spuštena naniže simulira slavinu postavljenu nisko – pritisak je veštački povišen. Oslonjena ruka u visini srca daje neutralnu, tačnu vrednost.

Kako pravilno izmeriti pritisak kod kuće

Stručna udruženja za hipertenziju širom sveta preporučuju isti pristup: pacijent treba da sedi na stolici sa naslonom, sa naslonjenim ledjima, a rukom položenom na sto u visini srca. Noge moraju biti ravno na podu, bez ukrštanja. Pre merenja preporučuje se mirovanje od najmanje pet minuta, bez razgovora tokom samog merenja.

Ovo su praktična pravila kojih se vredi pridržavati:

• Vreme odmora: Ne merite pritisak odmah nakon ustajanja, fizičke aktivnosti ili emotivnog uzbuđenja. Preporučuje se mirovanje od najmanje 30 minuta.
• Stimulansi: Kafa i cigarete povećavaju pritisak – izbegavajte ih pola sata pre merenja.
• Postavljanje: Manžetna mora odgovarati obimu nadlaktice i postavlja se na golu kožu, nikako preko odeće.
• Ponavljanje: Preporučuje se najmanje dva do tri merenja u razmaku od jednog do dva minuta. Kao najpouzdanija vrednost obično se uzima prosek poslednja dva merenja.
• Tip aparata: Aparat sa manžetnom na nadlaktici daleko je pouzdaniji od onih koji mere na zglobu ili prstu.
• Doslednost: Merite uvek u isto doba dana – ili ujutru pre terapije, ili uveče. Mešanje termina onemogućava smisleno poređenje vrednosti.

Kada je pritisak visok, a kada zaista zabrinjavajući

Prema preporukama udruženja za hipertenziju optimalni krvni pritisak kao vrednosti ispod 120/80 mmHg. Normalan pritisak je do 130/85 mmHg, a visoko normalan između 130-139 / 85-89mmHg. Svaka vrednost iznad tih granica, izmerena u pravilnim uslovima i potvrđena više puta, zahteva razgovor sa lekarom.

Hipertenzija se naziva „tihim ubicom” upravo zato što uglavnom ne boli i ne daje jasne simptome. Mnogi ljudi godinama ne znaju da imaju povišen krvni pritisak. Dok ona nečujno oštećuje organizam, procene pokazuju da je hipertenzija značajan faktor rizika za moždani udar i bolesti srca.

Aparati za merenje: Šta je vredno novca

Stručnjaci uglavnom smatraju da su aparati za merenje pritiska na nadlaktici pouzdaniji od onih koji mere na zglobu ili prstu. Razlog je anatomski – arterije nadlaktice su bliže srcu i daju stabilniju vrednost.

Važno je i da aparat bude kalibrisan. Izbegavajte jeftine modele bez validacije relevantnih zdravstvenih institucija. Takođe, manžetna mora odgovarati obimu nadlaktice. Ako je premala, pokazivaće veštački više vrednosti, a ako je prevelika, niže nego što zaista jesu. Pravilo je da manžetna treba da obuhvati oko 80% obima nadlaktice.

Ambulantno praćenje: Zlatni standard dijagnostike

Jedno od najobjektivnijih sredstava dijagnostike jeste 24-časovno ambulantno praćenje arterijskog pritiska (holter). Pacijent nosi aparat koji automatski meri pritisak tokom čitavog dana i noći. Time se eliminiše i tzv. „hipertenzija belog mantila” - fenomen u kom pritisak raste isključivo zbog stresa od lekarskog pregleda.

Merenje pritiska nije komplikovano, ali da bi taj broj bio validan, mora biti izmeren pravilno: na pravoj ruci, u ispravnom položaju i proverenim aparatom. Razlika od svega nekoliko milimetara živinog stuba može uticati na procenu rizika i odluku o terapiji.