"Nisu hteli da sednu pored mene u metrou, a sad traže da se slikaju sa mnom": Kako je Srbin iz Kladova osvojio svet ulogom u seriji "La casa de papel"

Darko Perić je rođen 25. marta 1977. godinne u Kladovu, a interesovanje za umetnost je pokazao još kao dete.

Prelomni trenutak dogodio se kada je Darko imao šest godina, kad mu je jedna Kubanka pružila priliku da pred publikom zapeva „Guantanameru“. Kako je kasnije ispričao, tad se u njemu probudila ljubav prema sceni.

Iako je sanjao o studijama animacije u Zagrebu, ratni vihor 1991. godine primorao ga je da promeni planove i, na insistiranje roditelja, upiše drugi fakultet. Tokom studija veterine u Bukureštu, okružen kolegama sa Filmske akademije, ponovo se rasplamsava njegova žudnja za glumom, te on počinje da balansira između anatomije i snimanja amaterskih filmova.

Godine 1994. obrazovanje nastavlja u Temišvaru, gde uspešno završava fakultet, ali istovremeno počinje da nastupa u pank i rok bendovima.

Zahvaljujući nekim poznanstvima, Perić se seli dalje, u Berlin. U nemačkoj prestonici nastavio je da brusi glumački zanat kroz kratke filmske forme, povezujući se sa kreativcima iz svih krajeva sveta.

Uspeh u Španiji i La casa de papel

Dolazak u Barselonu 2004. godine označio je novu etapu u njegovoj karijeri, pruživši mu šansu da se profesionalno ostvari na televiziji i filmu. Prvi značajniji uspeh postigao je 2010. u seriji „Krematorio“, što mu je otvorilo vrata madridske filmske industrije. Međunarodni ugled počeo je da gradi 2015. godine, ulogom u filmu „Savršen dan“, gde je delio kadar sa zvezdama poput Benisija del Tora.

Prekretnica u njegovom profesionalnom životu bila je uloga ukrajinskog kriminalca Osa u seriji „Mar de plastico“, koja ga je učinila prepoznatljivim licem u Španiji. Ipak, planetarnu popularnost donosi mu 2017. godina i lik dobroćudnog Helsinkija u fenomenu „Kuća od papira“ (La casa de papel). Ova Netfliksova serija postala je svetski fenomen i osvojila Emi nagradu.

Šta je Darfko rekao o svojoj karijeri?

"Ja nisam ni srpski ni španski glumac. Govorim šest jezika i moje tržište je celi svet. Ja nikada i nisam shvatao za ozbiljno karijeru glumca. Ja jesam glumac, ali sam živeo nekoliko života, i imao brojne profesije", kazao je on jednom prilikom.

Uloge koje je dobijao u Španiji često su bile stereotipne i svodile su ga na likove kriminalaca iz Istočne Evrope, sve dok mu nije ponuđen lik Helsinkija, koji je potpuno promenio percepciju njegovog talenta i otvorio mu vrata svetske publike. Sa popularnošću su došle i promene u svakodnevnom životu, što je i sam primetio:

"Ranije nisu hteli da sednu pored mene u metrou, a sada mi traže da se slikaju sa mnom. I sve je to Helsijeva zasluga"

Uprkos svetskoj slavi, Perić često govori o njenoj prolaznosti i o tome da uspeh ne treba posmatrati kao trajno stanje. Smatra da popularnost može lako da zavara, naročito mlađe ljude, i da je važno ostati prizemljen. U tom kontekstu je rekao:

"Tako sam se osećao u tom trenutku, a i slava koja me prati sada je prolazna. Možeš da se navikneš na to, ali to neće večno da traje. Pa ko se sada seća neke serije koja je bila hit 2013? Srećom, slava me je zatekla sada, a ne kada sam bio mlađi jer bih sa 20 godina umislio da sam kralj mamba..."