Ovo je jedino alkoholno piće koje lekari preporučuju i kažu da je dobro za nas, ali uz jedno važno upozorenje

Polifenoli mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa, ali i pozitivno uticati na crevnu mikrobiotu.

Istraživanje u Izraleu sprovedeno 2015. godine na 224 osobe sa dijabetesom koje ranije nisu redovno konzumirale tražilo je od učesnika da tokom dve godine svako veče uz večeru piju ili crno vino, ili belo vino, ili mineralnu vodu.

Najbolje rezultate imali su oni koji su pili crno vino.

Kod njih su zabeleženi bolji nivoi holesterola, a istraživače je posebno iznenadilo što su prijavili i kvalitetniji san.

Pojedini ispitanici imali su i bolju kontrolu nivoa šećera u krvi, a stručnjaci tvrde da to nije bio slučajan rezultat.

Pomenuto je i istraživanje iz Španije koje je pokazalo da crno vino može poboljšati reakciju organizma na insulin, zbog čega telo efikasnije uklanja šećer iz krvi.

Stručnjaci su naglasili da se vino ne bi smelo piti na prazan stomak i da se najbolji efekti postižu kada se konzumira uz obrok.

Može li zaista da smanji rizik od dijabetesa?

Jedna velika dugoročna studija pratila je čak 312.000 ljudi tokom približno 11 godina.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su uz obroke povremeno pile čašu vina imale oko 14 odsto manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Međutim, istraživači su istakli da je korist primećena samo kod umerenog konzumiranja i isključivo kada se vino pilo uz hranu.

Uticaj na creva i mikrobiom

Profesor epidemiologije Tim Spektor sa King’s College univerziteta u Londonu govorio je i o uticaju crnog vina na crevni mikrobiom.

Njegov tim analizirao je podatke gotovo 5.000 ljudi i došao do zanimljivog zaključka.

„Ljudi koji piju crno vino imali su zdraviji i raznovrsniji mikrobiom creva u odnosu na one koji uopšte ne piju. Zanimljivo je da su generalno ljudi koji konzumiraju alkohol imali lošiji mikrobiom od apstinenata, ali se crno vino izdvojilo kao izuzetak“, objasnio je Spektor.

Mikrobiom predstavlja zajednicu bakterija koje žive u crevima i imaju veliki uticaj na imunitet, varenje i metabolizam.

Prema njegovim rečima, raznovrstan mikrobiom praktično funkcioniše kao „živa apoteka“ koja proizvodi brojne korisne supstance važne za zdravlje organizma.

Spektor smatra da male količine crnog vina možda zaista mogu imati pozitivan efekat na creva.

Upozorenje

I Majkl Mozli i Tim Spektor naglašavali su da njihovi zaključci ne znače da je alkohol zdrav.

„Ne govorimo da je alkohol sam po sebi dobar za vas“, upozorio je Spektor.

Prema njegovim rečima, čim se količina poveća na oko tri čaše crnog vina dnevno, potencijalne koristi nestaju i negativni efekti alkohola počinju da preovlađuju.

Stručnjaci smatraju da je idealna mera jedna manja čaša uz obrok.

Spektor je objasnio da pritom ne misli na ogromne čaše koje se često služe u restoranima i pabovima, već na klasične manje vinske čaše kakve su se tradicionalno koristile u Francuskoj, gde iz jedne flaše može da se natoči oko šest čaša.

Iako male količine crnog vina možda mogu imati određene koristi za srce i crevnu floru, stručnjaci upozoravaju da redovno i prekomerno konzumiranje alkohola dugoročno može ozbiljno narušiti fizičko i mentalno zdravlje.

Zbog toga poruka istraživača ostaje jasna: ako već pijete alkohol, umerenost je ključ svega.