Potpis Kristofera Kolumba izgleda kao tajni kod - želeo je nešto da sakrije što je znao o svetu: Istoričari veruju da krije šokantnu poruku

Kolumbo je rođen 1451. godine u Đenovi, na teritoriji današnje Italije. Još kao mlad pomorac bio je opsednut idejom da do Azije može stići ploveći ka zapadu preko Atlantskog okeana.

U vreme kada je izneo taj plan, mnogi su ga smatrali gotovo ludim.

Godinama je pokušavao da ubedi evropske vladare da finansiraju njegovu ekspediciju, a na kraju je podršku dobio od španskog kraljevskog para, kraljice Izabele i kralja Ferdinanda.

Tako je 1492. godine krenuo na put sa oko 90 ljudi i tri broda – „Ninja“, „Pinta“ i „Santa Marija“.

Kolumbo je verovao da će stići do Kine i Indije, ali umesto toga doplovio je do Kariba, prvo do Bahama, čime je zauvek promenio tok istorije.

Njegova putovanja otvorila su direktnu vezu između Evrope i američkog kontinenta, pokrenula eru velikih geografskih otkrića, trgovine i kolonizacije.

Istovremeno, upravo zbog posledica koje su ta osvajanja imala po domorodačko stanovništvo, Kolumbo i danas izaziva burne polemike.

Tokom života prešao je Atlantik ukupno četiri puta i istraživao delove Kariba, kao i obale Centralne i Južne Amerike.

Međutim, uprkos svim dokazima, do smrti je ostao uveren da je stigao do Azije.

Istoričari ga često navode kao jedan od najvećih primera čoveka koji je bio potpuno siguran u nešto što nije bilo tačno.

Ipak, mnogo manje poznata priča odnosi se na neobičnu promenu koju je napravio nakon prvog putovanja.

Kolumbo je iznenada prestao da koristi običan potpis i počeo da se potpisuje čudnim nizom slova i simbola koji su više ličili na šifru nego na ime.

Taj potpis koristio je do kraja života, a porodici je čak ostavio uputstvo da nastavi da ga koristi i nakon njegove smrti.

Upravo zato istoričari veruju da mu je imao ogromno lično značenje.

Problem je što Kolumbo nikada nije objasnio šta taj potpis zapravo predstavlja.

Njegov misteriozni potpis bio je raspoređen u nekoliko redova i izgledao gotovo kao neka vrsta piramide sastavljene od slova i religijskih skraćenica.

Jedan deo potpisa glasio je:

„Servus Sum Altissimi Salvatoris“

što se uglavnom prevodi kao:

„Sluga sam Uzvišenog Spasitelja.“

Drugi deo sadržao je imena Hrista, Marije i Josifa, dok je završni red uključivao oblik njegovog imena povezan sa značenjem „onaj koji nosi Hrista“.

To tumačenje potiče iz grčkog i latinskog korena imena Kristifor.

Međutim, gornji deo potpisa mnogo je komplikovaniji i do danas nije potpuno dešifrovan.

Istoričari smatraju da se u njemu kriju snažne religijske poruke.

Ponavljanje slova „S“ pojedini istraživači povezuju sa izrazom „Sanctus, Sanctus, Sanctus“ odnosno „Svet, Svet, Svet“, što simbolizuje Sveto trojstvo u hrišćanstvu.

Postoje i teorije da određeni simboli predstavljaju španske vladare koji su finansirali njegova putovanja.

Ipak, pošto Kolumbo nikada nije ostavio objašnjenje, sve ostaje samo predmet nagađanja.

Većina istoričara slaže se u jednom religija je igrala ogromnu ulogu u njegovom životu.

Kolumbo nije sebe video samo kao moreplovca i istraživača.

Mnogi veruju da je svoja putovanja smatrao delom mnogo veće, gotovo božanske misije.

Njegov neobični potpis zato danas predstavlja jednu od retkih ličnih poruka koje je ostavio iza sebe.

I upravo ta mala šifra, stara više od pet vekova, možda najbolje pokazuje da je Kolumba kroz okeane vodila ne samo želja za otkrićima i bogatstvom, već i duboko religijsko uverenje da ispunjava posebnu sudbinu.