Postoji razlog zašto su u Grčkoj kuće ofarbane u belo i plavo: Svi misle da je tradicija, ali krije se nešto potpuno drugo

Danas taj spoj bele i plave boje deluje kao savršeno osmišljena estetika Mediterana, ali iza nje stoji mnogo neobičnija priča.

Početak velike transformacije dogodio se 1938. godine, kada je Grčku pogodila epidemija kolere.

Tadašnji diktator Joanis Metaksas naredio je da svi građani moraju da okreče svoje kuće u belo. Nije se radilo o modi niti o želji da sela izgledaju lepše.

Kreč je u to vreme bio jedno od retkih široko dostupnih dezinfekcionih sredstava.

Vlasti su verovale da će premazivanje zidova pomoći u sprečavanju širenja bolesti po ostrvima i priobalnim mestima. Ono što je počelo kao zdravstvena mera zauvek je promenilo izgled grčkih ostrva.

Međutim, stanovnici Kiklada koristili su belo krečenje i pre državne naredbe.

Na tim ostrvima gotovo da nije bilo drveta za gradnju, pa su ljudi kuće pravili od tamnog vulkanskog kamena. Problem je bio što je kamen leti upijao ogromnu količinu toplote i pretvarao kuće u prave pećnice.

Ostrvljani su zato počeli da mešaju kreč, so i vodu kako bi premazali spoljne zidove. Bela površina odbijala je sunčevu svetlost i značajno hladila unutrašnjost doma.

Tako je krečenje postalo prirodna i jeftina vrsta klimatizacije mnogo pre pojave klima-uređaja.

Kada je država 1938. godine uvela obavezno krečenje, praksa koja je dotad bila stvar potrebe pretvorila se u standard na gotovo svim ostrvima.

Ali ostaje pitanje – odakle plava boja?

Iza nje ne stoji nikakva drevna simbolika, već veoma praktičan razlog.

Stanovnici ostrva koristili su prah pod nazivom „lulaki“, plavi pigment koji se nalazio skoro u svakom domaćinstvu. Taj prah služio je za pranje i izbeljivanje veša, a pošto je bio veoma jeftin i lako dostupan, ljudi su počeli da ga mešaju sa krečom kako bi dobili postojanu plavu boju za vrata i prozore.

Mnogi ribari dodatno su popularizovali plavu boju jer su njome farbali svoje čamce, pa bi ostatak boje koristili i za kuće.

Zanimljivo je da plava u početku nije bila jedini izbor.

Na pojedinim ostrvima i danas se mogu videti stare kuće sa crvenim, zelenim ili braon vratima, što pokazuje da je današnji „zaštitni znak“ Grčke nekada bio samo jedna od nekoliko opcija.

Pravi trenutak kada su bela i plava postale praktično obavezne dogodio se tokom vojne hunte koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine.

Vojni režim smatrao je da kombinacija tih boja savršeno simbolizuje grčki nacionalni identitet jer odgovara bojama državne zastave.

Zbog toga je 1974. godine uveden zakon kojim se praktično nalaže da kuće na Kikladima budu bele sa plavim detaljima.

Iako je nakon pada diktature zakon ublažen, izgled ostrva već je bio potpuno promenjen.

A onda je došla nova sila koja je sačuvala taj stil – turizam.

Fotografije belih kuća i plavih kupola postale su jedan od najprepoznatljivijih simbola Mediterana. Turisti su masovno počeli da dolaze upravo zbog tog izgleda, pa su stanovnici ostrva shvatili da im održavanje „razgledničke estetike“ donosi ogroman prihod.

Tako su kreč i jeftina plava boja, koji su nekada predstavljali siromaštvo i borbu protiv bolesti, postali globalni turistički brend.

Ipak, istorija ostrva mnogo je složenija nego što to pokazuju fotografije sa Instagrama.

Na Tinosu i danas postoje tradicionalne kuće sa kulama za golubove, na Naksosu stare kamene kule, dok Mikonos krije brojne venecijanske građevine koje odudaraju od standardne slike belih kockastih kuća.

Ako se udaljite od najpoznatijih turističkih ulica, još uvek možete pronaći delove originalnog tamnog kamena i tragove izgleda koji je postojao pre nego što su epidemija, diktatura i turizam zauvek promenili grčka ostrva.

Zato današnji izgled Kiklada nije samo pitanje lepote.

Svaki beli zid i svaka plava kapija zapravo kriju priču o bolestima, siromaštvu, improvizaciji, politici i turizmu koji je od praktičnog rešenja napravio jedan od najpoznatijih prizora na svetu, piše "N1 BiH".