Dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu govorio je o problemu nestajanja zelenila u gradu, konkretno na Novom Beogradu. Prema njegovim rečima, "blokovi koji nisu stambeni imaju manji procenat zelenila, i do nula odsto".
„Ali je pitanje da li na Novom Beogradu treba da imamo procenat nula zemljišne podloge. Ti novi stambeni blokovi u odnosu na one koji su izgrađeni ranije izgledaju kao neka skladišta objekata“, kaže on i dodaje da je mreža zelenila jedini način da se gradovi adaptiraju na klimatske promene.
Kako je rekao, on se bavi urbanizmom, ali sa aspekta klimatskih promena.
„Ako bismo morali da izdvojimo jedan parametar koji je ključni, onda bismo mogli da izdvojimo zemljišni pokrivač. Novi Beograd ima vrlo koherentnu istoriju planiranja izgradnje, to je u potpunosti planirani deo grada koji je planiran po principima modernizma. Poslednjih 20 godina se traga za koncepcijom šta dalje, nakon 2000ih godina dolazi do transformacije društveno ekonomskog sistema, pojavljuju se privatni investitori, a imate nasleđen plan iz socijalizma“, kaže on.
Država, kaže, nije odustala od odbrane javnog interesa, ali nije uvedeno osavremenjivanje tog sistema.
„Novi Beograd još uvek u velikoj meri tek treba da se izgradi“, kaže.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Borba Beograđana za zelenilo
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar