Dva meseca pred izbore, poslednji veliki potez gradske vlasti u Beogradu bio je pokušaj da se neopaženo u Plan generalne regulacije Beograda provuče makar šest potencijalno katastrofalnih urbanističkih rešenja za Beograd: od komercijalizacije obale na Adi Huji i vodoizvorištu Makiš do narušavanja plana kulturnog dobra Cerak Vinogradi.
Plan generalne regulacije (PGR) Beograda izazvao je brojne bojazni kod građana i aktivista, a na sam PGR podneto je više od 900 prigovora. Primedbe na PGR odnosile su se na proceduralne stvari, ali i sam sadržaj. Iako je za njih više spornih stvari u samom PGR-u, najveću pažnju javnosti i medija privukle su lokacije kao što su Kalemegdan, savski blokovi na Novom Beogradu, Bara Reva, Ada Huja, Prokop, Košutnjak, ali i Cerak Vinogradi. Tu se javljaju i drugi problemi poput proširenja uličnog parkiranja u gradskom jezgru ili nepotrebnih restrikcija izgradnji kulturnih i sportskih objekata.
Iako su predstavnici Komisije za planove Skupštine grada Beograda obećali da će rešiti pojedine probleme, stručnjaci ističu da ćemo tek kada se usvoji PGR znati da li je gradska vlast zaista uslišala zahteve građana.
RERI i Ministarstvo prostora dostavili su primedbe i na kraju javne sednice Komisije za planove podneli zahtev Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda da obustavi dalje usvajanje ovog plana i postupak vrati na početak, kako bi se sve nezakonitosti i neregularnosti otklonile, a javnosti bilo omogućeno da na delotvoran način učestvuje u izradi ovog važnog dokumenta.
Urbanistkinja Iva Čukić iz Ministarstva prostora ističe za „Novu“ da je u Planu generalne regulacije moglo da se prebroji tačno osam lokacija predviđenih za izgradnju na zelenim površinama u Savskim blokovima i da su one bile uvedene ovim planom.
„Onda su se formalna i neformalna udruženja građana na toj lokaciji pobunila i uspela da se izbore da se to obriše iz Plana. Međutim, bez obzira što je na toj javnoj raspravi obećano ovo, treba voditi računa sve dok se Plan ne usvoji i tek kada budemo imali usvojeni plan možemo da znamo da li se od nekih stvari odustalo ili ne“, kaže Čukić.
Inače, glavni gradski urbanista Marko Stojčić je pred javnu sednicu Komisije za planove naveo da će biti prihvaćene inicijative građana.
„To znači da ni na koji način neće biti moguća bilo kakva gradnja na zelenim površinama u okviru savskih blokova, što će biti i definisano planom detaljne regulacije“, rekao je tom prilikom Stojčić i dodao da će izbaciti iz Plana generalne regulacije taj deo grada, kako ne bi bilo bojazni da će se nešto tako ipak dogoditi.
Da li će na kraju obećano biti ispunjeno ostaje nam da vidimo kada se usvoji Plan generalne regulacije.
Savski blokovi prema trenutno važećem PGR iz 2016. godine.
Aktuelne izmene i dopune PGR-a za savske blokove.
Novi PGR izazvao je veliku bojazan da će biti narušen integriret naselja koje je 2019. proglašeno za kulturno dobro Srbije kao jedino zaštićeno naselje savremene arhitekture u ovom delu Evrope. Naime, izmenama i dopunama PGR-a propisuje se izrada novog urbanističkog plana – Plana detaljne regulacije naselja.
Međutim, nakon održane javne rasprave o PGR-u obećano je da će se Cerak Vinogradi ponovo razmotriti.
„Na javnoj raspravi kada se govorilo o Ceraku, meni je vrhunac bio da Komisija treba da se naknadno konsultuje sa pravnicima oko tumačenja zakona u vezi sa Planom. Dakle, to je moralo da se uradi mnogo ranije i da svi materijali uđu u Plan, ne možete se naknadno konsultovati“, ističe Čukić za „Novu“.
U odbranu Cerak Vinograda stala je autorka i glavna projektantkinja ovog naselja Milenija Marušić, koja je ranije skrenula pažnju da bi novim Planom generalne regulacije mogao biti narušen integritet ovog naselja. Ona je ukazala da se urbanistički projekti ne mogu ukidati i da se moraju poštovati, jer oni jesu i ostaju stečena obaveza.
„Neophodno je da se ubuduće sprovođenje PGR-a na čitavoj teritoriji zaštićenog kulturnog dobra, propisanoj u Odluci Vlade RS, vrši na osnovu tri urbanistička projekta iz 1978, 1982. i 1995. godine, a ne da se, kako je predloženo, ti urbanistički projekti stave van snage – ponište da bi se propisala izrada novog Plana detaljne regulacije. Urbanistički projekti nisu planski dokumenti – oni su projekti, oni su osnov i potvrda celovitosti urbanističko-arhitektonskog rešenja naselja – kako izgrađenog, tako i manjeg, još neizgrađenog dela“, istakla je autorka naselja Cerak Vinogradi.
Građani su ustali i zbog nepovoljnih saobraćajnih rešenja kojima se ugrožava Košutnjak,odnosno omogućava projekat kompleksa Avala filma. Na javnoj sednici Komisije za planove obećano je da će se ukinuti raskrsnica u Kneza Višeslava kojom se omogućava izgradnja stambeno-poslovnog prostora na području Košutnjaka.
„Za Košutnjak su rekli da će građenje na tom području da se ukine i da se nove saobraćajnice i Avala film neće realizovati. U svim tim stvarima treba povesti računa dok PGR ne bude usvojen“, kaže Čukić.
PGR Beograda stvorio je veliku bojazan i zbog predviđene gradnje solitera na klizištu nadomak Železničke stanice Prokop, a i ovde su građani dobili obećanje na javnoj sednici – Prokop će se realizovati prema željama građana.
Komisija je rekla da će usvojiti primedbe za Prokop onako kako su se dogovorili sa građanima, ali stvar je u tome što građani, kako ističe naša sagovornica, ne žele nikakvu vrstu plana i izgradnju na tom području.
Čukić je istakla i da se u PGR-u za Prokop nisu poklapali tekstualni delovi sa grafičkim delom Plana.
„Tako bi videli u grafičkom delu plana za Prokop nove saobraćajnice, a u tekstualnom one ne postoje“, navodi Čukić.
Koliko brinemo o kulturno-istorijskim celinama, ali i prirodnim, dovoljno govori pobuna građana zbog planirane gradnje na prostoru Bare Reve ili Kalemegdana.
PGR izazvao je veliki strah aktivista i građana od devastacije životne sredine na prostoru Bare Reve u Krnjači planiranom gradnjom na tom mestu. Građani su ranije već protestovali u Bari Revi zbog ovog problema.
Kako nam kaže Čukić, Komisija nije uslišila primedbe za ovu lokaciju, kao ni za Adu Huju gde je planirana jedna veća komercijalna zona.
Ono što isto ostaje nakon javne sednice Komisije je i gondola na Kalemegdanu.
„Tako smo u ovom PGR-u dobili gondolu na Kalemgdanu, ali i gradnju na Bari Revi. Grad je odlučio da potpuno izvrne proces planiranja… On tačkastim investitorskim planovima definiše širi pravac razvoja Grada, a posledica ovakvog pristupa je suspendovanje svih mehanizama kontrole urbanizacije i time se izuzetno povećava rizik od korupcije u oblasti planiranja i izgradnje, ali i dovodi do jedne stihijske i nekontrolisane ekspanzije investitorskog urbanizma“, navodi Čukić za „Novu“.
Kalemegdan prema trenutno važećem PGR iz 2016. godine.
Aktuelne izmene i dopune PGR-a za Kalemegdan.
Dragomir Ristanović iz RERI naglašava za „Novu“ da je suština problema – fazno usvajanja PGR-a.
„Odlukom o izradi Izmena i dopuna PGR-a Beograda predviđena je mogućnost faznog usvajanja ovog planskog akta što iako nije izričito zabranjeno zakonom, nije ni otvoreno kao mogućnost. Dakle, potpuno je pravno neutemeljeno i neosnovano. Zamislite kada bi organizator fudbalske utakmice u najavi te sportske priredbe saopštio da će se poluvreme iscepkati na još nekoliko faza, pa će se pauze praviti svakih 10 minuta? Iako izričito nije zabranjeno, jasno je da pravila igre nisu ispoštovana i da se znatno uticalo na kvalitet i suštinu takvog nadmetanja. Da situacija bude gora, ne samo da nije jasno definitisan ukupan broj faza, niti šta će se njima precizno obrađivati, već je nosilac izrade planskog akta da sebi za pravo da i tako iscepkan proces dodatno usitnjava na takozvane etape“, kaže Ristanović i dodaje:
„Nedavno je obavljen javni uvid u drugu etapu prve faze izmena PGR-a. Ova faza se pre svega bavi preispitivanjem lokacija javne namene, javnih službi i kompleksa kako je naglašeno i Odlukom. U tom smislu samim izmenama nije predviđena drastična urbana transformacija u smislu da se direktno putem PGR-a uticalo povišen stepen izgradnje, takvi prostori biće razmatrani (verovatno) u nekoj od predstojećih faza i etapa, čiji se broj, početak izrade i sadržaj ne zna.“
Ristanović podseća da planovi detaljne regulacije (PDR) unutar PGR-a koji su usvojeni nakon marta 2016. godine (odnosno nakon usvajanja i dalje važećeg PGR-a Beograda) – uopšte nisu preispitivani.
„Dakle, niti jedan od približno 150 takvih planskih akata nije stavljen van snage. Mi smo često u svom radu ukazivali na neusklađenost određenih planova detaljne regulacije sa Planom generalne regulacije. Po Zakonu planovi se usklađuju od šireg ka užem obuhvtu, dakle PDR je taj koji mora biti u skladu sa PGR-om i nikako suprotno“, kaže Ristanović za „Novu“ i dodaje:
„Izmenom PGR-a ove nezakonitosti bi trebale biti uočene, međutim do toga nije došlo. Naprotiv, sva su planska rešenja nižih planskih akata dosledno prenešena bez ikakvog razmatranja, a samim tim su i ozakonjena.“
Bonus video – Da li su građani odbranili šume i parkove
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar