"Ko može da garantuje bezbednost? I ko će odgovarati ako nešto krene po zlu?": Analiza studenata Tehnološko-metalurškog fakulteta projekta Jadar koju treba da pročitate

Studenti plenuma Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu napisali su saopštenje za javnost u kome izražavaju zabrinutost povodom najavljenog projekta Jadar.

“Kao budući inženjeri tehnologije i metalurgije, master inženjeri tehnologije i metalurgije i doktori nauka, osećamo kolektivnu odgovornost da javno iskažemo zabrinutost povodom projekta Jadar kompanije Rio Tinto”, stoji u saopštenju.

Kako navode studenti TMF, projekat Jadar je problematičan zbog više stvari, a jedna od nih je način ekstrakcije, odnosno dobijanja.

„Za razliku od drugih metoda ekstrakcije litijuma, koje se zasnivaju na evaporaciji (isparavanje) koncentrovanih mineralnih voda, odnosno brine evaporation, metoda ekstrahovanja litijumkarbonata iz rude jadarit podrazumeva korišćenje jakih, koncentrovanih kiselina, čistoće veće od 95 odsto (H2SO4, >95%) na temperaturama od oko 90ºC, čineći ovaj postupak veoma neefikasnim u pogledu potrošnje resursa – od 320.000 tona godišnje sumporne kiseline i energenata – fosilnih goriva“, poručuju studenti.

„Otpad s toksičnim elementima“

Analiziranjem projekta Jadar studenti ističu da se dolazi do apsurda, po kome opravdanost korišćenja litijum-jonskih baterija ogleda u korišćenju elektrohemijskih izvora energije, kao niskougljenične (lowcarbon) tehnologije, dok sam proces prerade litijuma stvara velike količine ugljen dioksida (CO2).

Oni podsećaju da su litijum-jonske baterije za električna vozila samo skladište električne energije, a ne njen izvor piše N1.

„Ukoliko bi se ove baterije punile strujom dobijenom sagorevanjem fosilnih goriva, emisije CO2 se ne bi smanjile u odnosu na klasične automobile, već bi se samo prividno sakrile od potrošača. Istovremeno, zemljište u okolini reke Jadar koje čine šume, može asimilovati značajne količine CO2 godišnje, a zajedno sa obradivim površinama poljoprivrednih kultura, ta količina se dodatno povećava“, navode studenti.

Studenti su zatim izneli sumnju u to da li „projekat Jadar“ zaista predstavlja obnovljivu i niskougljeničnu alternativu.

Oni pišu da dolina reke Jadar sadrži svega oko 1% ukupnih svetskih zaliha litijuma, a da to područje predstavlja dom za oko 20.000 ljudi, koji se mahom oslanjaju na poljoprivrednu industriju.

„Sprovođenjem projekta bilo bi ugroženo i zaposlenje lokalnog stanovništva. Narušavanjem kvaliteta zemljišta, koje se smatra najplodnijim i najpovoljnijim za uzgoj poljoprivrednih kultura u Srbiji, ugrožena je celokupna privreda i poljoprivreda Srbije“, smatraju studenti TMF i ističu da bi projekat Jadar bio jedinstven slučaj u celom svetu kao prvi rudnik litijuma na naseljenom i veoma plodnom tlu.

Kao poseban problem navodi se problem otpada. Studenti kažu da će tretirana ruda proizvoditi 4,93 puta više bor-hidroksida u odnosu na primarni proizvod, litijum-karbonat:

“Pored pomenutog, prethodno navedenim postupkom ekstrakcije akumulira se velika količina rudarskog otpada koji sadrži toksične elemente, poput arsena, a čija dalja obrada nije precizno definisana. Koncentracija bora koja će biti prisutna u rekama, prevazilazi doskorašnje Zakonom propisane vrednosti”.

Dozvoljena koncentracija bora podignuta četiri puta

Akademci sa TMF-a podsećaju javnost da je ova granica promenjena i podignuta čak četiri puta (!) novom Regulativom koja je stupila na snagu nakon što je projekat Jadar bio prvobitno razmatran.

„Uprkos tome što izvesne koncentracije bora mogu stimulativno delovati na rast biljaka, velika koncentracija u zemljištu i vodi ima inhibitoran efekat. Povišen unos bora u ljudskom organizmu može dovesti do oštećenja bubrega i jetre, a u ekstremnim slučajevima, do smrti“, dodaju.

Da li je litijum dugoročno vredna sirovina?

Studenti podsećaju da bi se sprovođenjem projekta, uništilo 206,5 hektara šuma i 173 hektara obradivog zemljišta, a uticaj na životnu sredinu, uključujući reke, podzemne vode, vazduh i zemljište, bio bi osetan znatno šire od planiranih granica realizacije projekta.

Oni poručuju da kontaminiranje zemljišta i reka opasnim teškim metalima, kao što je arsen i erozija zemljišta, kao posledice projekta Jadar, direktno se kose sa principima RIO konvencije i ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih Nacija i prihvaćenom Agendom 2023.

Govoreći o uticaju na biodiverzitet, podsećaju da bi rudnik litijuma za posledicu imao uništenje lokalne flore i faune i to nekoliko hiljada vrsta, od kojih je 145 zaštićeno.

„Pitanje koje se postavlja na duge staze je vrednost litijuma kao sirovine. Trenutno su u razvoju baterije koje ne sadrže litijum, poput natrijum-jonske baterije obogaćene tartaratima, te je upitno koliko će tehnologija litijum-jonskih baterija biti

relevantna u godinama koje slede“, navode studenti.

Oni upozoravaju da iako se iskopavanje litijuma u dolini Jadra čini kao dovoljan povod za brigu, dodatnu zabrinutost stvara i istorija poslovanja kompanije Rio Tinto.

Studenti podsećaju da je ova kompanija iza sebe ostavila nebrojene ekološke i društvene katastrofe:

“Poslednjih godina, više puta se našla u centru medijske pažnje zbog različitih havarija u rudnicima, uništavanja kulturne baštine zemalja u kojima kopaju, izazivanja društvenih nemira i zagađenja. Neke od primera ovakvog poslovanja kompanije Rio Tinto primećujemo u situacijama u Papui Novoj Gvineji, Indoneziji i na Madagaskaru”.

Oni postavljaju pitanje da li kompanija čije emisije predstavljaju oko 1% ukupnih svetskih emisija CO2 može biti “partner” u održivom razvoju.

„U atmosferi neprestanog nipodaštavanja struke, strahujemo da bi ekspertiza stručnjaka koji rade na projektu Jadar mogla biti zloupotrebljena, kako bi se jednom rizičnom projektu dao legitimitet u očima javnosti. Svedoci smo toga da u našoj zemlji, pitanja odgovornosti, kako moralne tako i krivične, često ostaju nerešena. Postavlja se pitanje ko bi mogao da garantuje da će se ovako rizičan projekat sprovesti bezbedno, kao i čija bi odgovornost bila kada, i ukoliko, nešto pođe po zlu“, zaključuju studenti u plenumu sa TMF.