9
Od 100 najvećih javnih nabavki u 2020. godini čak 75 je bilo sa jednim ponuđačem, pokazuju istraživanja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava. To je prema mišljenju direktora ovog centra i predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija Dragana Dobrašinovića pokazatelj da se najveći i najbolje plaćeni poslovi unapred dodeljuju određenim firmama, koje su najčešće vrlo bliske vlasti. Tako se stvara finansijski monopol, koji dodatno učvršćuje onaj politički.
Rezultati istraživanja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pokazuju da je u 100 najvećih javnih nabavki prosek ponuđača 1,34. U čak 75 nabavki bio je samo jedan ponuđač, 18 ih je bilo sa dva, pet sa tri i dve sa četiri ponuđača.
Ovo je pokazatelj, kaže Dobrašinović za Nova.rs, da se kroz javne nabavke i javnu potrošnju ostvaruju i kroz koruptivne mehanizme kreiraju finansijski monopoli.
„Njihov krajnji cilj je cementiranje političkog monopola jedne stranke. To je jedan specifični politički kartel čiji je cilj finansijsko jačanje poslovnih subjekata bliskih vlasti, ali i obezbeđivanje logističke i finansijske infrastrukture za dugogodišnje održavanje aktuelnog režima na vlasti. Da vežu finansijsku i političku moć i tako zatvore krug i spreče učešće bilo kakve konkurencije“, kaže Dobrašinović.
Kad se na tenderu pojavi samo jedan ponuđač, to prema Dobrašinovićevom mišljenju može da znači samo jednu stvar.
„Da je posao unapred dodeljen toj firmi i da je svima ostalima poslata poruka da ne ulaze u takmičenje za taj posao. Jer, njima treba samo ta jedna firma i taj jedan čovek koji je predstavlja, koji je kooperativan u svakom smislu“, zaključuje Dobrašinović.
122 ugovora jednoj firmi za jedan dan
Dodeljivanje poslova na ovaj način nije novost, ta praksa postoji godinama unazad. S tim što se iz godine u godinu povećava broj tendera koji se na ovaj način završavaju. Tako se u 2019. godini na 69 od ukupno 100 najvećih tendera u Srbiji javio samo jedan ponuđač.
A moguće je i da jedan ponuđač dobije pet od 100 najvrednijih ugovora ili da u toku jednog dana sklopi čak 122 ugovora sa javnim sektorom.
Takav je slučaj bio sa firmom „Energotehnika Južna Bačka“ koja je 14. maja 2019 godine zaključila 122 ugovora, a samo nekoliko dana ranije 9. maja sklopila je 44 ugovora. Te godine ova firma ugovorila je 337 posla sa javnim sektorom, dok je čisto ilustracije radi ta godina imala ukupno 261 radni dan.
Simptomatično je to da je u samo 22 od 337 postupaka javnih nabavki nakon kojih je „Energotehnika Južna Bačka“ izašla kao pobednik, učestvovalo dva ili više ponuđača. U preostalih 315 nije bilo nikakve konkurencije.
Zato ne čudi podatak da je ova firma sklapanjem poslova na ovaj način uvećala godišnji promet za čitavih 65 odsto.
Veze „Južne Bačke“ i države
KRIK je svojevremeno pisao da je neke od nabavki dobila pod sumnjivim okolnostima. Dva slučaja posebno su skrenula pažnju javnosti: posao ispumpavanja poplavljenog kanala Tamnava, koji je država poverila konzorcijumu predvođenim „Južnom Bačkom“, iako firma nije imala potrebno iskustvo, kao i prodaja polovnih pumpi Elektroprivredi Srbije, po ceni gotovo duplo većoj od cene novih.
Vlasnik firme Dragoljub Zbiljić u javnosti je povezivan sa Srpskom naprednom strankom. On je to demantovao rekavši da nije član stranke, ali da je „iskreni poštovalac onog što radi Aleksandar Vučić“. BIRN je, međutim, naknadno otkrio da je Zbiljić bio garant SNS za kredit od oko pola miliona evra pred izbore 2012. godine.
Izbegavanje tendera direktnom pogodbom
Unastavku ove priče treba podsetiti i na to da vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem u poslednjih nekoliko godina najveće infrastrukturne projekte gradi sklapajući međudržavne sporazume sa Rusijom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Francuskom… Na taj način, izbegnuti su tenderi, a time i konkurencija i postizanje najbolje moguće cene, a onemogućen je i uvid građana u trošenje njihovog novca. Vrednost tako ugovorenih projekata u Srbiji meri se u milijardama evra.
Neki od tako sklopljenih poslova su „Beograd na vodi“, koji je zaključen na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatim autoput „Miloš Veliki“ koji je deo međudržavnog sporazuma sa Kinom, autoput Beograd – Sarajevo koji će se graditi preko sporazuma sa Turskom, kao i metro koji će raditi Francuska i Kina, a nedavno smo saznali da će nas koštati ne 4,4 milijarde kako je najavljeno, već šest milijardi evra. Posao bez tendera dobio je i ruski vajar koji je radio spomenik Stefanu Nemanji, za koji i dalje ne znamo koliko je koštao građane Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
